Прочитај ми чланакСтатистике показују да дечаци имају већи ризик од миокардитиса након мРНА вакцине него да заврше у болници ако добију корону. Ипак, епидемиолози препоручују вакцинисање због дугорочних последица короне.
Родитељи морају да донесу ту одлуку не само за себе, већ и за своју малолетну децу. Како би помогла у томе, немачка Стална комисија за питања вакцинације (СТИКО) средином августа подржала је генералну препоруку да се вакцинишу и деца старија од 12 година. Та препорука СТИКО дошла је након великог притиска политичара, а претходно је то тело препоручивало вакцинацију против короне само за децу с претходним обољењима, попут дијабетиса.
Забуну сада изазива нова студија из САД заснована на статистици, према којој је ризик од упале срчаног мишића (миокардитиса) након вакцине Бајонтек/Гајзер за дечаке више од шест пута већи него ризик од озбиљног тока болести узроковане вирусом ковид 19.
Научници са Универзитета Калифорнија упоредили су колико су често деца у узрасту од 12 до 17 година, а без претходних обољења, развила миокардитис након вакцинисања и колико је те деце морало да буде хоспитализовано због короне.
Ризик за дечаке након вакцинације је већи
У студији је испитано 257 случајева миокардитиса код деце који су дијагностификовани у првој половини 2021, након вакцинисања против короне. Упала срчаног мишића била је углавном блага и нису забележени смртни случајеви. Свеукупно гледано, та озбиљна пропратна појава забележена је изузетно ретко: код дечака је та стопа износила 162,2, а код девојчица 13на милион вакцинисаних.
Дугорочне последице од прележаног ковида, за децу и младе су опасније од ризика од миокардитиса због вакцине, тврде стручњаци.
Данас је општеприхваћено да се та ретка нуспојава може појавити након вакцинисања против короне са једном од две мРНА-вакцине. Први пут су у Израелу, у априлу прошле године, пријављени случајеви миокардитиса код младића након вакцинације Бајонтек/Фајзером.
Те пропратне појаве такође су се спорадично јављале при употреби вакцине Модерна, која се такође базира на новој, мРНА-технологији. Америчка здравствена служба ЦДЦ такође сматра да је веза између миокардитиса и вакцине „вероватна“. У складу с тим, фармацеутске компаније Фајзер и Модерна обавестиле су о тој могућој повезаности у заједничком тзв. „Црвеном писму“ о ризицима.
Вакцинисати се и поред свега?
Упркос томе, многи здравствени стручњаци саветују да се тинејџери, ако је то могуће, вакцинишу. Они и даље процењују да су ризици од ковида и могуће дугорочне последице, већи од ризика упале срчаног мишића. „Појава миокардитиса након вакцинације мРНА-вакцинама је могућа, али су нуспојаве, које се чешће јављају код дечака него код девојчица, веома ретке. Акутни ток миокардитиса обично је благ у условима болничког лечења. За сада нема сазнања о могућим дугорочним последицама“, објавио је 19. августа немачки Институт Роберт Кох (РКИ) у свом Епидемиолошком билтену.
Дакле, чак и ако деца и адолесценти често имају благи ток болести изазване короном, ризици од дуготрајних последица остају, као и код одраслих.
Дугорочне последице
То што расте број ваксинисаног одраслог становништва, вероватно ће у будућности довести до тога да све већи број деце и адолесцената који још нису вакцинисани оболи од короне. О току болести у том узрасту и даље се премало се зна, али дугорочне последице све чешће погађају децу и адолесценте. „С повећањем броја оболелих би, и поред ниске инциденције, могло да дође до пораста броја оних који имају дугорочне последице због прележаног ковида“, наводи се у Епидемиолошком билтену Института Роберт Кох.
У Немачкој је препоручена вакцинација деце од 12 година вакцином Бајонтек/Фајзер
Једно шведско истраживање потврђује да деца и адолесценти такође могу да буду озбиљно погођени дугорочним последицама прележане короне. То подразумева мултисистемски упални синдром (МИС-Ц), упални синдром (ПИМС) и синдром хроничног умора (МЕ/ЦФС). Ипак, такве дугорочне последице након инфекције ковидом ређе се препознају и пријављују код деце и адолесцената него код одраслих, тврди се у једној британској студији из априла 2021.
Миокардитис се често занемарује
Упала срчаног мишића, односно миокардитис, често се не препознаје на време, јер први симптоми, попут кашља или цурења из носа, грознице, главобоље и болова у телу, нису повезани с упалом срчаног мишића. Током напредовања те болести, пацијенти отежано дишу, имају вртоглавицу и несвестицу, стеже их у грудима, а ту је лупање или неправилан рад срца. Миокардитис често прати вирусна инфекција дисајног или гастроинтестиналног (цревног) тракта. То могу да изазову вируси који узрокују оспице, херпес или тешку врсту грипа -инфлуенцу. Понекад и бактерије, као што су борелиа, стрептокока или легионела могу да изазову миокардитис.
Ако се упала срчаног мишића дијагностификује ЕКГ-ом или узорком крви, најважније је заштитити срце и избећи стрес. Некада су лијечници прописивали строги одмор у кревету, а данас су ипак дозвољене и кратке шетње. Осим тога, пацијенти добијају лекове који олакшавају рад срца и стабилизују функцију срчаног мишића као пумпе. Након тога, кардиолог мора да контролише срце у кратким интервалима, на сваке две до три седмице.
Након тешке инфекције требало би полако повећавати спортске активности и избегавати снажне физичке напоре, шест месеци након инфекције. Упала срчаног мишића велики је терет чак и за одрасло тело, а болест код деце и адолесцената још је опаснији. Превелико напрезање након миокардитиса може да изазове компликације, укључујући инсуфицијенцију (затајење) срца с недостатком даха и поремећаје срчаног ритма, а може чак да доведе и до изненадне смрти.
