“Модел-Т” Хенрија Форда, користио је гориво од конопље, имао је хаубу од конопљине пластике, која је била 10 пута јача од челика. “Мерцедес-бенз” класе Ц има више од 30 делова од конопље.

Скоро осамдесет одсто одевног текстила, одеће, платна, завеса, креветних постељина било је прављено од конопље у првој половини деветнаестог века. Све док на сцену није ступио памук који представљан као “квалитетнији”. Оригинални џинс који је правио Леви Штраус био је од конопље и то је била практично неподерива одећа коју су носили амерички гоничи стоке. Данашње фармерке од памука, знамо сви, веома брзо се отрцају. Можете ли да замислите да читавог живота носите само једне фармерке? И онда их наследи ваш син, а онда унук. Бизнис са џинсом од памука би начисто пропао, зар не?

 

НАФТНА ОЛИГАРХИЈА

Ако би сви пластични производи који су данас преплавили светско тржиште и који се праве од нафтних деривата били прављени цеђењем уља из конопље, природно би се разграђивали. Требало би их само након употребе смрвити. Пластика од нафтних деривата се не разграђује јер се у њеном добијању користи много синтетичких хемикалија. И оне су сачињене од великих молекула. Ови материјали могу само да се мрве, али не и да се разграђују. Данашња пластика од нафте тешко загађује околину. Међутим, екологија није омиљена реч онима који су на челу нафтне олигархије.

 

Конопља има квалитетније влакно и од дрвета. Далеко мање нагризајућих хемикалија је потребно да би се папир направио од конопље него од дрвета. Папир од конопље не жути и веома је постојан. За разлику од дрвета, конопља расте брзо и сазрева у једној сезони, док је дрвећу потребно више година.

Сеча шума, познато је, има погубан утицај на микроклиму било ког подручија. Студија америчке владе из 1916. године показала је да се од једног јутра засејаног конопљом добије сировине за папир колико од 4,1 јутра засејаног дрветом. “Узгајање и производња конопље не угрожава природну околину”, записано је у америчком билтену бр. 404 који издаје америчко министарство за пољопривреду.

Квалитетне боје и лакови прављени су од уља конопље све до 1937. Чак 58.000 тона конопљиног семена коришћено је у САД за производну боја до 1935. године. Лекови од конопље су годинама били подржавани од Америчке медицинске асоцијације (АМА). Данас се уље од канабиса као лек даје само малом броју људи, док је већина натерана да користи разне друге хемикалије, које се синтетишу преко алкалоида. Ови алкалоиди се добијају од деривата нафте.

Ипак, само је конопља поуздано благотворна за људско тело.

Први модел аутомобила Хенрија Форда, “модел-Т”, направљен је да иде на гориво (биодизел) од конопље, имао је и панеле хаубе од конопљине пластике који су издржавали удар 10 пута јачи него челик. (Извор: “Популар механикс” из 1941)

Чак и данашњи “мерцедес-бенз” класе Ц има више од 30 делова који се и израђују од конопље. Разлог? Наравно, ови делови су еластичнији и у “Мерцедесу” то знају.

Куће се у потпуности могу зидати од конопље укључујући и њену конструкцију. Греде и даске од конопље су се одавно показале као одличан грађевински материјал.

Иновације у пољопривредним машинама 1930. године, посебно проналаском брзог декортикатора (машине за гуљење стабљика), која је била далеко савршенија од Џеферсонове млатилице, обрада конопље би се толико поједноставила да би настала права револуција у изради производа од ове биљке. То би донело огромну добит свима у овом бизнису. Дакле, технологија за обраду конопље је још почетком века почела нагло да се усавршава.

“Више од пет стотина био-разградивих производа се могло правити од конопље, укључујући и њено коришћење као погонског горива, уместо отровних деривата нафте. Само узгајање конопље је могло отворити милионе нових радних места, не само у САД већ и у многим другим државама света”, закључио је амерички новинар Даг Јурчи у свом тексту о конопљи.

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:

УРОТА ВЕКА: Како је уништена конопља као индустријска биљка (1)

УРОТА ВЕКА: Како је уништена конопља као индустријска биљка – рат због марихуане

И све би било другачије да конопља изненада некоме није засметала.

А све је почело када је новинар и власник велике медијске империје, Вилијам Рендолф Херст, познат као лик из филма “Грађанин Кејн”, Орсона Велса, иначе и власник фабрика за производњу папира “Херст пејпер мануфактуринг дивижн”, који је поседовао бројне пилане и огромну земљу на којој је сађено дрво за производњу папира, закључио да му планови америчке владе у вези са конопљом нису у интересу.

Херстова компанија је била највећи снабдевач свих фабрика папира у САД. Самим тим је имао огроман утицај на медије, које је условљавао да новине штампају на папиру од дрвета. План америчке владе је у једном тренутку био да главна сировина за израду новинског папира буде јефтинија и мање штетна конопља. То је директно угрожавало Вилијама Херста и претило да га потпуно избаци из посла на којем је још његов отац почео да зарађује стотине милиона долара.

И његов пословни партнер и пријатељ, Ламон Дипон (Ду Понт), имао је сличан проблем. Он је направио огромне инвестиције у пословима око прераде нафте и њему су сметали амерички бродови на водену пару, рудници угља и Фордов биодизел од конопље.

Дипонови су америчка породица пореклом из Француске и учествовали су у француско-америчкој купопродаји државе Луизијане. Породица Дипон данас контролише највећу светску банку семенских врста и водећа је у управљању глобалним тржиштем семенске робе. Једна су од најбогатијих династија у свету, и веома блиски са Ротшилдима и Рокфелерима.

Е.И. ду Понт де Немоурс је у Америци 1802. почео да производи експлозив, стварајући тако једну од најстаријих корпорација на свету. За само 100 година постали су највећи произвођачи оружија. Чувени упаљачи Дипон су само један споредан производ експлозивне машинерије која је прављена у њиховим фабрикама.

Као глави амерички произвођач оружја, Дипонови су били су блиским контактима са америчком владом и Белом кућом.Њихова улога у прављењу прве атомске бомбе, у “Пројекту Менхетн”, била је више него значајна. Били су највећи извођачи радова.

Учествовали су и у изградњи нуклеарних постројења на Савана Риверу, где су од 1952. године произведена сва оружја пуњена плутонијумом за америчку војску.

Прављење атомске бомбе, пуњене плутонијумом, изискивало је и огромне количине флуорида. У време Хладног рата у САД је призведен велики број оваквих бомби. Потрошени су милиони тона флуорида. Десио се и један велики “акцидент”. Из Дипонових постројења исцурела је огромна количина флуорида и нанета је огромна штета житарицама у околним њивама. Амерички фармери покренули судски спор против Дипонове компаније.

Ова породица још једном је показала да је изнад закона, не само да је успела да избегне суд и затварање постројења, већ је смислила још једну превару: представили су јавности “научну студију” (купити научнике је изгледа најлакша ствар на свету) која је даказивала да је флуорид изузетно користан за здраве зубе. И данас се он ставља у пасте за зубе као и пијаћу воду у многим градским водоводима. Тек недавно је скинута тајна са документа који је био прослеђен америчком Конгресу, и чуван као државна тајна деценијама највишег ранга, из кога се види да је флуорид изузетно отрован и да може да доведе то тешких оштећења мозга.

(Вечерње новости)

Ознаке: аутогориво, индустријска биљка, конопља, пластика, теорија завера