Амерички председници Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и Бенџамин Френклин гајили су конопљу и били власници фабрика за њену прераду.

Научници нису баш јединствени када је реч о конопљи. Једни класификују конопљу у неколико врста, док други тврде да је биљка Канабис катива у ствари једна врста која се јавља, у зависности од географског подручја где расте, у више варијетета. Нажалост, управо ови научници који тврде да има више врста конопље учинили су услугу онима који су настојали да узгајање ове биљке зауставе.

По белешкама Института Вавилов у Санкт Петербургу постоји око 400 различитих варијетета врсте Канабис катива.

АМЕРИЧКИ УСТАВ НА ПАПИРУ ОД КУЧИНЕ

Готово сви значајни историјски документи и књиге, од прве Библије старе географске мапе, поморске карте, заставе, први нацрт америчке Декларације о независности и амерички устав били су на папиру или платну од конопље. Пуних 150 година енциклопедија Британика се штампала на папиру од конопље. Заправо све школске књиге до 1880. биле су штампане на папиру од конопљиних влакана. Слике Рембранта, Томаса Геинсбороуа, Ван Гога као и многих других познатих сликара биле су рађене најчешће на платну од канабиса.

Пошто све “врсте” или варијетети конопље имају једну исту особину – а то је исти број хромозома (2н=20) оне се могу међусобно укрштати. А када се нешто међусобно успешно укршта, то значи да припада истој врсти.

Међутим, поједини ботаничари и даље воле да разликују врсте и подврсте канабиса, па то често изазива забуну код обичног народа. Такве њихове тврдње заправо и имају циљ да створе збрку. Род канабиса дели се на две врсте: катива и индика, као и једну подврсту која је названа култа.

Ова подела је више условљена економским значајем ових варијетета, јер се сматра да је подврста Канабис спонатенеа (дивља конопља) без економске вредности.

Култивисана конопља се тако систематизује у зависности од географског порекла где се узгаја, а ови географски варијетети су и физиолошки и морфолошки веома различити.

Варијетет Канабис индика, који је познат и као индијска конопља, јавља се у неколико подврста: гигантеа (велика конопља), рудералис (дивља конопља) и вулгарис (култивисана конопља).

Индијска конопља дакле није никаква посебна врста конопље, већ само један варијетет који као култивисана биљка расте у централној Азији, Кини и Индији. Конопља која се узгајала у Србији далеко је квалитетнија и економски исплативија. Ниједан сељак зато не би гајио индијску конопљу у Србији и она ту не би ни расла.

Ипак, овај индијски варијетет конопље садржи у себи највише ТХЦ-а (тетрахидроканабиола), који заправо има психоактивно дејство на људски мозак. То је та фамозна психоактивна супстанца из марихуане.

Да поменемо само још неке варијетете канабиса по систематизацији које су извршили руски научници Сислов и Сребрењакова у зависности од географског порекла:

Бореалис (северна конопља) – расте на на географском подручју изнад 50 степени географске ширине и она се узгаја у Русији и Финској.

Медиорутхеника (централноруска конопља) која се гаји највише у Русији, Украјини, Пољској, Скандинавији и у северним деловима Немачке на географској ширини од 50 до 60 степени.

Аустралис (јужна и медитеранска конопља) је варијетет који успева дуж централне, југоисточне и јужне Европе и узгаја се у Мађарској, Италији, Шпанији, Турској и дуж јужних подручја Русије, као и у Србији, Хрватској, Бугарској, Румунији. Ово су најквалитетнији варијетети канабиса, због чега је, како ћемо касније видети, Србија пре Другог светског рата била један од највећих светских извозника ове индустријске биљке након Русије.

Северна граница на којој успева овај варијетет је 50 степени географске ширине и она се подудара са границом региона на коме се гаје винске сорте грожђа. Изнад ове границе семе конопље неће да зри. Уколико се гаји северније од 60 степени зрну треба 130 до 150 дана да сазри, па је то економски мање исплативо.

Овај варијетет конопље има најдужу стабљику и она износи 2,5 до 4,5 метара. И грана се уколико стабљика стоји сама. Лишће је велико и листови су груписани у низу и има их између девет и једанаест. Стабљике дају пуно влакана, и у односу на посејане просторе дају веома висок род. Иако стабљике дају пуно влакна, род је много мањи него у централној Русији.

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:

УРОТА ВЕКА: Како је уништена конопља као индустријска биљка (1)

Дивља конопља има краћу стабљику и мање семе. Уколико се дивља нађе међу култивисаном конопљом, оне се веома лако укрштају, али се на тај начин врши биолошка деградација култивисане конопље. Стабљике онда нису дуже од једног метра. Уколико се међу дивљом конопљом нађу оне се вишим стабљикама, то онда није дивља конопља, већ култивисана која је спонтано изникла међу дивљим (Канабис спонтанеа).

Варијетет који је добио име марихуана има природно станиште у Централној Азији и расте у Кини, Индији, на северозападу Хималаја. Дакле, марихуана или тзв. индијска конопља је обична конопља (њен варијетет) која расте на поменутом географском подручју.

Узгајање конопље, као и њена прерада, некада је био један од најуноснијих послова широм света, посебно у САД. Конопља је називана “усев од милијарду долара”. То је било време када је продаја конопље од једне жетве могла да донесе и више од милијарду долара, и то наравно у готовини. Конопља је све до 20. века била најисплативији амерички усев на тржишту.

У Америци је производња конопље достигла врхунац 1850. године у Кентакију, када је произведено 40.000 тона.

Од 1631. до 1800. законско средство плаћања пореза у Америци била је испорука конопље. Колико је конопља била важна за државу, показује и податак да су сви они који су одбијали да гаје конопљу у 17. и у 18. веку долазили под удар закона и додатно су опорезивани.

У Вирџинији се за избегавање плаћања овог пореза ишло и у затвор. Онима који су узгајали конопљу држава Вирџинија је давала посебне дотације. Амерички председници Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и остали њихови наследници бавили су се узгајањам конопље. Џеферсон је чак кријумчарио семе конопље из Кине у Француску, а затим у Америку. Он је први патентирао специјално конструисану млатилицу за конопљу којом се раздвајала дршка од корисне масе и влакана, и то много брже него што је то рађено ручно мочењем.

Бенџамин Френклин је био власник једне од првих фабрика за прераду конопље у Америци.

Новинар и публициста, Даг Јурчи, који је забележио многе занимљиве податке о конопљи тврди и да је рат 1812. године вођен због конопље, јер је Наполеон желео да пресече извоз конопље из Русије у Енглеску.

Зашто је Енглезима била толико потребна конопља?

Пре свега за потреба морнарице. Деведесет одсто свих бродских везива и једара прављено је од канабиса, а Енглеска без бродова била би за Наполеона лак плен и британске империје не би било.

(Наставиће се)

(Вечерње новости)

Ознаке: дрога, индустријска биљка, конопља, теорија завера, ТХЦ