Прочитај ми чланакВише од два месеца руска привреда је под невиђеним санкцијама. Међутим, вредност руске националне валуте од средине марта расте и сада је поново достигла рекорд, вративши се на ниво од пре две године.
Несвакидашња ситуација
На Московској берзи долар је 4. маја пао испод 67 рубаља први пут од јуна 2020. године, а евро на 71 рубљу, колико је вредео фебруара исте године. Томе је допринео раст цена нафте у светлу могућих санкција ЕУ против руског горива: нафта типа Брент је достигла вредност од 108 долара по барелу.
Тренд јачања руске националне валуте појавио се убрзо након пролећног колапса. У другој половини марта, рубља је показала невероватну стабилност у новонасталим условима и готово у потпуности повратила вредност.
С једне стране, ситуација је парадоксална. Кад привреда пада, негативне последице се обично компензују слабљењем националне валуте и вишим каматним стопама. То привлачи страни капитал и чини домаће производе конкурентнијим на међународном тржишту. Међутим, санкције су фактички блокирале овај механизам.
„Јефтинију извозну робу је веома тешко продавати због директних ограничења, као и ризика од секундарних санкција. Осим тога, опозив инвестиционог рејтинга Русије и упорни покушаји организовања сувереног банкрота онемогућили су прилив страног капитала чак и при веома високим каматама“, истиче главни економиста информационо-аналитичког центра „ТелеТраде“ Марк Гојхман.
Специјални режим
Ипак, колапс рубље нису дозволили. Као одговор на санкције Запада, руске власти су увеле посебан режим и блокирале одлив капитала. Он обухвата и забрану продаје актива за нерезиденте, и ограничење девизних трансакција, и реализацију девизних прихода од стране извозника, као и испоруке гаса за рубље. Све је то ојачало рубљу.
„Активности нерезидената нема, што је последица замрзавања дела девизних резерви Централне банке. Односно, потражњу за валутом формирају само увозници и становништво, а извозници су у обавези да је продају. Централна банка постепено ублажава услове за њих, али понуда валуте на берзи очигледно премашује потражњу, што доводи до сталног јачања рубље“, појашњава водећи аналитичар у оделењу за анализу тржишта „Отварање инвестиција“(Откритије инвестиции) Андреј Кочетков.
Ризици остају
Ситуација на берзи је прилично вештачка, а реални курс се и даље разликује од званичног (у мењачницама је долар 85 рубаља). Аналитичари ипак сматрају да је ситуација предвидива. Док је на снази специјални режим, промене у монетарној или фискалној политици Русије неће посебно утицати на котирање националне валуте.
Штавише, стручњаци чак и садашњу рубљу сматрају слабом у поређењу са њеним економским потенцијалом. Превише се нагомилало геополитике и напора Министарства финансија да се ослаби курс из буџетских разлога. Без тога, долар би могао да кошта 50-60 рубаља, каже Кочетков. Осим тога, ако нове увозне везе постепено почну да се формирају у мају-јулу, то ће повећати потражњу за страном валутом и довести до слабљења руске валуте до вредности од 75-80 рубаља за долар.
Аналитичари не дају дугорочне прогнозе јер више оперишу краткорочним, будући да се ситуација у глобалној економији и политици мења из дана у дан. У таквим условима, могућност ембарга на нафту остаје кључна претња рубљи: нови пакет санкција је на путу. Ако физички обими испорука нагло падну, девизна зарада ће се осетно смањити и тада се тренд може преокренути. Централна банка и влада ће морати да предузму мере да надокнаде мањак прихода од нафте и гаса, напомиње Гојхман.
„У таквом сценарију дошло би до краткорочног раста цена нафте у мају-јуну на 160-180 долара. Међутим, пошто доживи шок понуде и потражње, нафта ће почети да појефтињује а могла би и да доживи пад вредности као 2008. године. То значи да би рубља на крају достигла вредност од 100-110 за долар и 115-120 за евро до краја године“, сматрају у компанији ТелеТраде.
Последице по Европу
Овакву прогнозу, међутим, треба сматрати конзервативнијом. У Европи лупају главу над питањем како даље без руских ресурса, али још нису смислили јасан план: немогуће је наћи замену за толике количине. У Европској унији засад још нису постигли коначни договор око ембарга. Према информацијама листа „Вол стрит џорнал”, очекује се да ово питање буде решено у року од шест месеци.
Последице ће бити катастрофалне: колапс на тржиштима сировина, цене енергената ће се отети контроли. Како су упозоравале водеће инвестиционе банке, највећу економију блока – Немачку, у овом случају чека рецесија, која ће се проширити на целу ЕУ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2022
