Прочитај ми чланак„Влада треба да постане флексибилна и мобилна као ИТ компанија, да аутоматизује све функције и услуге,… смањи 60% службеника, уведе приватизацију великих размера и преношење владиних функција“: рекао је украјински министар дигиталне трансформације
Украјина можда пати од растућег таласа нестанка струје и прекида интернета како се интензивира рат између Русије и НАТО-а, али изгледа да то није умањило амбиције владе Зеленског да трансформише земљу у дигиталну земљу чуда. Само прошле недеље, украјинска централна банка је представила планове за дигиталну е-гривну, а Кијев је потписао дигитални трговински споразум (да, они постоје) са Уједињеним Краљевством.
Новопотписани „ДТА“ наводно има за циљ да помогне украјинској привреди да се опорави од тренутне слабости, а истовремено подстакне дигиталну производњу обе земље. И погодите шта укључује? Одредба за сарадњу на дигиталном идентитету. Из саопштења владе Велике Британије:
„Постоји критична потреба да људи могу да користе дигитална решења да докажу да су оно за шта кажу да јесу, упркос губитку важне документације или расељавању преко граница. Споразум пружа оквир за сарадњу Велике Британије и Украјине у промовисању компатибилности између својих система дигиталног идентитета како би се ово решило.
Иако је истина да је идентификација грађана усред рата и изазован и виталан задатак, дигитални идентитет је област у којој Украјина већ предњачи. У ствари, као што група за дигитална права Рецлаим тхе Нет напомиње, има много тога да научи УК о овом питању:
Украјински високософистицирани дигитални ИД, Дииа, користи се за омогућавање јавног приступа већини државних услуга на мрежи. Има девет дигиталних акредитива: личну карту, сертификат провајдера идентитета (ИДП) за приступ мрежи, извод из матичне књиге рођених, пасош, возачку дозволу, порески број, студентску картицу и потврду о регистрацији возила.
Дииа је први пут покренута у фебруару 2020. од стране Министарства за дигиталну трансформацију, које је и само створено крајем 2019. Платформу је делимично финансирала иницијатива Европске уније еу4дигитал, која, по сопственим речима, „има за циљ да прошири предности дигиталне технологије Европске уније у Јединствено тржиште државама источним партнерима, усмеравајући подршку ЕУ за развој потенцијала дигиталне економије и друштва, како би се донео економски раст, створило више радних места, побољшали животи људи и пословања”.
Подршка ЕУ дигиталној трансформацији Украјине такође је средство приближавања Украјине јединственом дигиталном тржишту ЕУ, рекао је амбасадор Мати Масикас, шеф делегације Европске уније у Украјини. Крајњи циљ Дииа, што на украјинском значи „акција“, јесте да дигитализује и аутоматизује све државне услуге као део концепта „Држава у паметном телефону“ председника Владимира Зеленског.
„За грађане, влада треба да буде само сервис – једноставан, али још више разумљив“, рекао је Зеленски на почетку презентације Дииа-е. „Генерално, наш циљ је да осигурамо да се сви односи са државом могу одвијати уз помоћ обичног паметног телефона и интернета. Конкретно, гласање. То је наш сан и остварићемо га током председничких, парламентарних или локалних избора. То је изазов. Амбициозно, али оствариво”.
Ово долази од човека који је забранио активности већине опозиционих партија у земљи и предводио свеопшти напад на радничка права.
Рат као катализатор
Украјинска дигитализација владиних услуга претходила је сукобу са Русијом, али у вечном духу да се доброј кризи никада не дозволи да пропадне, значајно је проширена и убрзана у наредним месецима.
Почетком марта, Сајмон Џонсон, бивши главни економиста ММФ-а, и Олег Устенко, економски саветник украјинског председника Володимира Зеленског, изнели су идеју о стварању универзалног основног дохотка, плаћеног милијардама евра замрзнуте руске имовине.
Иако идеја није баш успела, углавном због страха од могућег повратка експропријације руских фондова, Украјина је експериментисала са дигиталним финансијским поклонима. Дана 6. марта, украјински премијер Денис Шмихал најавио је „ратну економију“ са једнократном исплатом од 6500 УАХ (отприлике 200 долара) запосленим, самозапосленим и другим предузетницима који су изгубили посао у неким од најтеже погођених подручја. С обзиром на то колико су људи у земљи очајни, понуда бесплатне државне помоћи је посебно примамљива. Регистрација за средства је могућа само преко апликације Дииа.
Како је украјински министар за дигиталну трансформацију и заменик премијера Михаил Федоров рекао учесницима програма Млади глобални лидери Светског економског форума за 2021., циљ владе је да створи дигитални ИД систем који би у року од три године учинио Украјину најповољнијом државом у свету радећи као провајдер дигиталних услуга. „Ми обликујемо визију послератне владе“, рекао је он. И у тој визији, влада ће бити дигитализована, приватизована, аутоматизована и екстерна:
Влада треба да постане флексибилна и мобилна као ИТ компанија, да аутоматизује све функције и услуге, значајно промени структуру, смањи 60% чиновника, уведе велику приватизацију и екстернализацију државних функција. Чак и у царини. Само таква Влада ће моћи да спроведе брзе и смеле реформе за обнову земље и обезбеди брз развој.
Према чланку из септембра 2022. за веб-страницу ИТ решења за развој, ИЦТ wоркс, Троја Етулаина из Вашингтона, бившег саветника украјинског министра за инфраструктуру, популарност Дииа-е експлодира у исто време када амбиције Кијева расту да платформа уђе у употребу:
У 2021. било је 12 милиона корисника Дииа-е. До августа 2022. број је порастао на 18 милиона, са 50.000-70.000 корисника који се свакодневно придружују. Потпредседник Владе и министар дигиталне трансформације (и пријатељ Зеленског) Михаил Федоров има много преосталих амбиција за Дииа-у, његово препознатљиво достигнуће…
Дииа брзо шири своје услуге. Дииа је у августу покренула услугу за регистрацију оштећене имовине или изгубљене услед руске специјалне операције у Украјини, укључујући још од 2014. године, када су Руси ослободили Крим и вратили га у мајку Русију. Док грађани могу да се пријаве сада, накнадно ће бити формирана комисија за процену одштетних захтева. Ускоро ће га влада користити за исплату пензија.
Министар Федоров има племениту амбицију да се ухвати у коштац са ситном корупцијом тако што ће мале службене трансакције, као што је подношење захтева за грађевинску дозволу или добијање било какве дозволе, такође преместити у Дииа-у. А у августу је најавио интеграцију Дииа-е са пољском платформом за дигитално управљање миОбивател.
Украјински ЦБДЦ
Етулаин, који према сопственој биографији „има искуство у дизајнирању и имплементацији“ програма за развој медија и технологије, „укључујући стратегије за УН и УСАИД“, истакао је један од следећих кључних корака у дигиталној трансформацији Украјине (што не би требало да буде изненађење за НЦ читаоце): успостављање дигиталне валуте централне банке (ЦБДЦ). Као што је наведено у претходним чланцима, као и у књизи Скенирано, дигиталну валуту централне банке било би готово немогуће извести без претходног инсталирања централно контролисаног система дигиталног идентитета. Што, срећом, Украјина већ има. Назад на Етулаин:
Свака дигитална гривна би имала свој јединствени идентификациони број, баш као што сваки физички амерички долар има јединствени серијски број и може се пратити током свог путовања кроз трансакцију за трансакцијом. Ово би изузетно помогло у праћењу начина на који су потрошена средства за реконструкцију. А са повећаним међународним поверењем доћи ће и до веће подршке.
Идеја о националној дигиталној валути (која се назива и дигитална валута централне банке или ЦБДЦ) није нова. Федералне резерве САД разматрају дигитални долар. А 2021. украјински пријатељи преко Црног мора у Грузији покренули су сопствену дигиталну валуту, великим делом да би зауставили корупцију (и омогућили тренутна плаћања и, на крају, паметне уговоре). А 2020. Народна банка Украјине разматрала је ту идеју.
Очигледно је да ће дигитализација плаћања у целом ланцу вредности реконструкције учинити ствари ефикаснијим, посебно ако је интегрисана са дигиталном гривном. И, поред обећања дигиталних валута да ће смањити трошкове капитала (штампање новца, складиштење банкомата, транспорт у непробојним возилима), замислите само изазовну, скупу логистику обезбеђивања готовине у областима са десеткованом инфраструктуром.
Дигитална економија без струје
Али шта је са логистиком вођења све дигитализованијег друштва, владе и привреде у земљи са десеткованом електричном инфраструктуром? Као што читаоци добро знају, руска војска је провела последњих неколико месеци изводећи хируршко уништавање украјинске електричне мреже. Према Џону Хелмеру, главни циљ Русије је да омета способност Украјине да транспортује (за разлику од производње) електричну енергију. И као што је Ив приметила у свом делу од 3. новембра, Да ли је Русија већ победила Украјину?, изгледа да би „најефикаснији начин за Украјину да обнови мрежу (и запамтите да никаква обнова неће бити страшно ефикасна) био да набави потребну опрему из Русије”.
То се неће догодити, барем не у скорије време. У међувремену, Украјина мора да се носи са све распрострањенијим несташицама струје. Како је пре неколико дана известила Алџазира, чак и ако се струја обнови у локалној области, брзо мшже поново бити прекинута нападима руских крстарећих ракета:
Инжењери раде у две или троструке смене на поправци или замени спржених кола и поцрнелих трансформатора. После неколико дана, напајање је фиксирано.
Затим, Русија то поново бомбардује.
Ипак, иронично, чак и док Русија ескалира своје нападе на украјинску електричну мрежу, гурајући огромне делове земље у мрак, мисија дигитализације украјинске економије се, ако ништа друго, интензивира. Прошле недеље, Народна банка Украјине (НБУ) је открила свој нацрт концепта за развој ЦБДЦ-а познатог као дигитална гривна или е-гривна.
„Развој и имплементација е-гривне може бити следећи корак у еволуцији платне инфраструктуре Украјине, унапређивању дигитализације привреде, даљем промовисању безготовинског поравнања и смањивању њихове цене, побољшању транспарентности обрачуна и повећању општег поверења у националну валуту“, рекао је заменик председника НБУ Алексиј Шабан.
НБУ је навео три могућа облика које би ЦБДЦ могао да има:
„За малопродајна безготовинска плаћања са могућом функционалношћу програмираног [или програмабилног] новца“.
У промету дигиталних средстава. Према овој опцији, е-гривна „може постати један од кључних елемената развоја квалитативне инфраструктуре за тржиште виртуелне имовине у Украјини“.
Да би се олакшала прекогранична плаћања.
Далеко је од јасног колико ће времена бити потребно да НБУ покрене е-гривну. Једна је ствар покренути нацрт доказа концепта; сасвим је друго заправо покренути ЦБДЦ који је: а) функционалан; и б) широко прихваћен. Као што се читаоци могу сетити, први ЦБДЦ који је у потпуности заживео у великој економији, нигеријска е-Наира, до сада није сјајна.
Као и код дигиталног идентитета, ЦБДЦ-ови би могли понудити низ јавних користи, укључујући лакоћу и погодност коришћења, као и могућност прецизнијег циљања државних бенефиција. И владе могу смислити безброј изговора за примену једног, од кризе јавног здравља до климатских промена, до сајбер безбедности, до допуне ЦБДЦ-а.
Али, по скромном мишљењу овог блогера, те предности су знатно веће од потенцијалних трошкова, ризика и замки. Они укључују потпуни губитак приватности и анонимности у нашем понашању плаћања. Као што упозорава блогер и аналитичар из ДЦ-а НС Лионс, ЦБДЦ-ови, „ако нису намерно и пажљиво ограничени унапред законом,… имају потенцијал да постану чак и више од сна технократског централног планера. Они би могли представљати највећу експанзију тоталитарне моћи у историји”.
Док се већина говора, барем у јавности, ослањају на то да ЦБДЦ допуњују, а не замењују готовину, средњорочни и дугорочни циљ је да се забије последњи ексер у ковчег новца, као што Етулаин искрено признаје:
„Овде је циљ и промена понашања све до најудаљенијег села, да се постави темељ који дугорочно помера друштво и привреду ка предностима економије без готовине“.
Моћ без преседана
Попут ЦБДЦ-а, шеме дигиталног идентитета нуде повећање ефикасности, транспарентности и погодности, али такође имају потенцијал да дају владама и корпорацијама моћ без преседана да принуде или подстакну промене у људском понашању, док у исто време нарушавају индивидуалну аутономију. Сам Федоров верује да ако људима понудите огромну количину погодности коју прати снажна сајбер безбедност, они неће имати другог избора осим да верују технологији.
Постоји злокобни призвук ТИНА-е („нема алтернативе“ Маргарет Тачер) у вези са убрзаним развојем дигиталног идентитета и ЦБДЦ-а, како у Украјини, тако и широм света. Као што је поменуто на почетку овог чланка, владе Украјине и Велике Британије су се сложиле да сарађују на дигиталном идентитету, баш као што је Велика Британија већ учинила са Сингапуром. Тај споразум следи сличну сарадњу на дигиталној идентификацији између Украјине и Естоније, која је такође дигитализовала многе своје владине услуге.
У ЕУ, Европски савет је управо усвојио заједнички став о предложеном законодавству у вези са оквиром за европски дигитални идентитет (еИД). Русија такође планира да уведе дигиталну идентификацију и планира да уведе дигиталну рубљу следеће године. У међувремену, у САД десет организација за заступање, укључујући Коалицију за бољи идентитет, позвало је Конгрес да усвоји Закон о побољшању дигиталног идентитета из 2022. године, који налаже влади да развије федералну инфраструктуру дигиталног идентитета. Све ово се дешава без икакве свести јавности, а камоли доприноса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2022
