НР Кина изводи највеће јачање војне моћи од времена Другог светског рата, могуће највеће у светској историји, изјавио је шеф Индо-Пацифичке команде САД, адмирал Семјуел Папаро.
До маја месеца, адмирал Папаро је био командант Пацифичке флоте САД. Папаро је заменио адмирала Џона Акилина, који је предводио Индо-Пацифичку команду од 2021. године.
Његов претходник такође је указивао на снажно јачање војне моћи Кине, укључујући морнаричке бродове, авионе пете генерације, ракетне снаге, као и капацитете у сајбер простору и свемиру, заједно са нуклеарним потенцијалом.
Обојица адмирала сматрају да „сви Американци треба да буду забринути због брзине и обима онога што се догађа у Кини“. Очекивано, адмирал Папаро у свом говору није изоставио да осуди наводну кинеску помоћ Русији.
Према ранијим извештајима Кина је постала пета држава која поседује нуклеарно оружје. Притом, Кина је прибегла лукавствима па чак и уценама како би остварила свој циљ.
По први пут, кинески лидер Мао Цедунг упознао се са принципима и резултатима нуклеарног оружја још у децембру 1949. године, када је стигао у Москву на прославу 70-ти рођендан Стаљина. Током тог сусрета, лидер Совјетског Савеза приказао је кинеском госту филм са пробама атомске бомбе.
Тврдње какве преносе амерички адмирали нису изречене први пут. Наиме, Папаро је заправо само поновио оно на шта покушавају да нас упозоравају доносиоци одлука на западу већ дуги низ година. Међутим, тврдње је тешко прецизно оценити јер анализа отвара различите могуће методе за процену раста војне моћи, а да не говоримо о амбицијама.
Част припада СССР-у
Ипак, на основу уобичајене интерпретације „највећег војног јачања“ од 1945. године, част припада СССР-у у периоду од 23 године, од 1962. (Кубанска ракетна криза) до 1985, када је трајао глобални сукоб са Сједињеним Државама и војна конфронтација са Кином на заједничкој граници.
Када упоредимо јачање СССР-а у том периоду од 23 године са јачањем Кине у сличном временском раздобљу, између 2000. и 2023. године, закључак је очигледан.
Кинеско војно јачање није само мање у смислу компаративног раста у кључним категоријама војне способности (нуклеарне бојеве главе, интерконтиненталне ракете, подморнице и главне површинске борбене јединице), већ су коначни бројеви којима је Кина дошла на крају свог 23-годишњег војног јачања далеко мањи од оних које је СССР достигао 1985. године.
На пример, СССР је 1985. године имао 40.000 нуклеарних бојевих глава, док Кина 2023. године има само 500. СССР је 1985. имао десет пута већи број интерконтиненталних и ракета лансираних с мора него што Кина има данас.
Кина тренутно спроводи модернизацију и вероватно проширује своје снаге, али поређење у оквиру 23 године између Кине (2002-2025) и совјетског периода (1962-1985) вероватно се не би значајно променило.
За сада, као што нам историја то показује, тврдње западне пропаганде нису поткрепљене чињеницама. Са друге стране, уколико се покуша да се предвиди будућност, врло је вероватно да за узнемиреност адмирала има основа.
САД такође испред
Још један кандидат за „највеће војно јачање од 1945“ су Сједињене Америчке Државе у 23 године од 1949. до 1972. године. Овај период почиње непосредно након почетка Хладног рата 1948. године, потписивања Северноатлантског пакта 1949. и победе Комунистичких снага у Кинеском грађанском рату исте године.
Током тог периода, САД су водиле два велика локална рата: у Кореји и Вијетнаму. Крај тог периода обележава детант између САД и СССР-а и Кине, као и споразуми о ограничењу стратешког наоружања између САД и СССР-а.
Намера доносиоца одлука на западу да користе фразу „највеће војно нагомилавање“ у вези са Кином је да имплицирају да је то највећа војна или стратешка претња са којом су се САД и њихови савезници суочили од 1945. године.
Бројке на крајњој тачки нагомилавања снага у периоду од 23 године
*Први – САД 1972/ Други – СССР 1985/ Трећи – НР КИНА 2023
ИЦБМ 1,000/ 1,396/ 350
СЛБМ 656/ 983/ 72
Нуклеарне бојеве главе 26.516/ ~40.000/ ~500
Стратешке подморнице 41/ 70/ 6
Ударне подморнице 94/ 206/ 53
Носачи авиона 17/ 3/ 2
Велики ратни бродови 242/ 280/ 97
Бомбардери 455/ 847/ 500
Борбене летелице 7,560/ 6,300/ 2,394
Тенкови 9.434/ 52.600/ 4.200
Артиљерија 6.318/ 39.000/ 7.600