Pročitaj mi članakGeneral Fajtinger ocenjuje da su sa „stanovišta simbolike” bitke za Bahmut zapravo „rat u ratu”. Međutim, reč je o stvarima koje su mnogo više od simbolike
Велика новина у „рововском рату“ у Украјини, могао би да буде скори пад града Бахмута. Битке за овај град воде се скоро од почетка сукоба, а последњих недеља добиле су на жестини и интензитету, где обе стране тврде да друга страна трпи велике губитке. Многим посматрачима, првенствено америчким, није јасно зашто се овакве борбе воде за град који нема пресудан стратешки значај, пошто и после њега постоје већи градови у којима је могућно поставити чврсту одбрану. Ту се налазе и тачке разлаза у погледима на ситуацију између америчке стране и украјинских генерала на једној и украјинског председника Зеленског на другој страни.
Бахмут је постао главно бојно поље у рату на које и Украјина и Русија шаљу све више трупа, тенкова и артиљерије. Оваква концентрација ватрене моћи била је ретка у 10 месеци од почетка руске инвазије. Чињеница да овај град месецима остаје центар непријатељстава данас многима није сасвим јасна са оперативне и војне тачке гледишта. „Поставља се питање: зашто су градић и околина тако брањени неколико месеци?“, пита се аустријски генерал Валтер Фајтингер. „Зашто се пролива толико крви – и војних и цивилних? Имам само једно објашњење за ово: поента је невероватан симболички значај Бахмута за даљи ток непријатељстава и успех обе стране.” Генерал Фајтингер оцењује да су са „становишта симболике”, битке за Бахмут су заправо „рат у рату”. Али, реч је о стварима које су много више од симболике.
Управо на овом сектору су сада концентрисани напори и планови обе стране. Украјина јасно ставља до знања да је у стању не само да брани своје територије, већ и да их врати назад. Руска армија, заузврат, жели да демонстрира да јој њена позиција омогућава – ако уложи праве напоре и буде спремна на жртву – да освоји све територије које сматра неопходним.
Руска команда је уверена да ће Бахмут ускоро пасти – у плановима руске офанзиве у Донбасу овај град игра посебну улогу. Украјинском гарнизону је остала једина линија снабдевања – пут кроз Часов Јар. Руске трупе воде интензивне борбе за његово заузимање.
Украјински угао
Према украјинском пуковнику Владиславу Селезњову, даља судбина Бахмута решаваће се у наредна три-четири дана. Чим руска војска буде у стању да преузме град бар под чврсту ватрену контролу, биће неопходно донети одлуку о спровођењу мобилне одбране. То значи повући се на нове линије и положаје и напустити овај град, додао је он.
Шеф украјинске доњецке обласне војне администрације Павел Кириленко не искључује заузимање Бахмута од стране руских снага, али је скептичан у погледу њихових планова да заузму целу Доњецку област. Пре два дана забележена су рекордна 54 сукоба у околини Бахмута.
украјинска војска наставити да стоји на својим позицијама и туче руске снаге на том правцу. Селезњов је напоменуо да су борбе у урбаним срединама увек тешке и да често јуришне бригаде наносе велике губитке у поређењу са браниоцима територија. Војска је саопштила да се јединице које јуришају на Бахмут сада значајно разликују од „вагнероваца“. Сада руски професионалци, вероватно падобранци, делују на овом правцу. Према речима бораца који бране Бахмут, ситуација се погоршала, јер су сада дејства руске војске координисанија и она наступа уз бољу подршку и обуку.
Оружаним снагама Украјине важније је да сачувају људство, прегрупишу се, припреме и спроведу противофанзивну операцију, попут оне у Харкову, сматра пуковник Селезњов. Иако је ослобађање било ког града много тежа операција од његове одбране.
„Са могућим губитком Бахмута губимо део украјинске територије, али не бих се усудио да кажем да ће тај губитак довести до битног распада целог источног бока руско-украјинског фронта“, нагласио је Селезњов.
Америчким планерима руски план изгледа прилично једноставно. Они покушавају да сачувају артиљерију и опрему за друге офанзиве које су у Вуледару и Кремини већ почеле. А „Вагнерове“ трупе су те које треба да збришу украјинске трупе у Бахмуту.Руски угао
Командант „Вагнера“ Јевгениј Пригожин веома је опрезан када је реч о руским офанзивним капацитетима. Он сматра да је руским снагама потребно још најмање годину и по или две како би освојиле и задржале Доњецку и Луганску област. Ако Русија буде настојала да „иде ка Дњепру“, великој реци која дели Украјину на отприлике две половине, сукоб ће трајати још дуже и потрајаће још три године, сугерисао је Пригожин. Он је оценио да у сваком сукобу приоритет мора да буде уништење непријатељске војске, а не жеља за заузимањем територија противника.
Други руски команданти на терену сматрају да руска војска тренутно нема ни снаге ни средстава за општу офанзиву. Командант батаљона „Исток“, војна и јавна личност Доњецке Народне Републике Александар Ходаковски, наводи да због тога Оружане снаге Русије сада морају да заузму добро утврђене области, избацујући одатле украјинске снаге.
„Бројност, обука и опрема нису довољни да се попуни простор све док непријатељ не буде стављен у пасивну позицију, у којој ће и сам морати да размишља о спасавању и обезбеђењу на новим линијама, што ће нам дати могућност да се обрачунамо са онима који су пали на наше руке”, нагласио је Ходаковски.
Како је објаснио Ходаковски, свим тим ресурсима ће морати некако да се управља, а то је исто као „играње тродимензионалног шаха или држање акробатских комбинација у глави“.
Због тога он сматра да је сада оптималније деловати из одбране на линијама раздвајања, акумулирајући и припремајући снагу „неопходну за офанзиву пуног обима”.
Опкољавање Бахмута
Руске трупе настављају да стежу клешта око Бахмута, појачавају се напади на насеља која су заузели Украјинци у северним и југозападним деловима Бахмутске области – такву анализу фронта даје Пољски центар за источноевропске студије (ОСВ). Борбе су већ у току у јужном, источном и северном делу града.
Опкољавање је скоро потпуно лишило украјински гарнизон у Бахмуту могућности испоруке залиха и још више замене особља и војника. Главни удар руских трупа сада је усмерен на Часов Јар, кроз који пролази последњи могућни пут снабдевања Бахмута, Константиновка-Бахмут. Када руске снаге стекну потпуну контролу над саобраћајницом, тиме ће се ефективно завршити опкољавање побуњеног Бакхмута.
У области Парасковијевке и Красне Горе (руске снаге су у међувремену заузеле Красну Гору; прим. НС) украјинске трупе трпе велике губитке, не желећи да напусте своје одбрамбене линије. Значај насеља је и због чињенице да овде пролази аутопут за Славјанск.
Сами Украјинци не могу да користе овај аутопут због борби које су у току, али покушавају да спрече руске трупе да преузму пуну контролу над аутопутом.
„Последње недеље борби у Донбасу показују да украјинским снагама постаје све теже да држе линију одбране и скоро свакодневно попуштају под притиском Русије“, наводе стручњаци из пољског центра Пјотр Зоховски и Анџеј Вилк. „То није само због исцрпљености војника, већ и због све већег недостатка опреме.
Посебну тешкоћу за Оружане снаге Украјине представља чињеница да је напад на Бахмут синхронизован са нападима на друга важна подручја у Донбасу. Руске трупе значајно су појачале ракетне нападе на базу групације украјинских трупа у северном делу Доњецке области – складишта муниције, командна места налазе се у Славјанску, Краматорску и оближњим селима Краматорског и Покровског округа.
Овакви удари лишавају Оружане снаге Украјине могућности да пошаљу додатне снаге у одбрану Бахмута, као и за контранападе у области Кременаје и Сватова. Украјинска војска такође предвиђа скору офанзиву ка Красном Лиману, што ће омогућити да украјинске трупе буду још више одбачене од Кремене. Офанзивне операције се изводе, посебно, у областима Авдијевке, Каменке, Водјане и других насеља западно од Доњецка.
Губици у опреми и људству
Ситуацију Оружаних снага Украјине у Бахмуту отежава и време. У преовлађујућим временским условима америчка опрема је бескорисна. Оклопна возила се заглављују у блату, а оклопни транспортери које су донирале земље САД и НАТО редовно се кваре и постају оптерећење због несташице резервних делова. Још почетком децембра примећен несклад између могућности опреме дизајниране за стеновити терен и непроходног украјинског блата, у којем таква опрема једноставно не може да ради.
Као резултат тога, Оружане снаге Украјине тренутно воде углавном пешадијске борбе. Скоро све покушаје контранапада у предграђу Бахмута Украјинци изводе без пратње тенкова и оклопних транспортера, а јединице на бојиште стижу у најбољем случају у пикаповима без оклопа. Таква тактика има директан утицај на губитке: што више лаке опреме користе украјинске снаге на линији фронта, близу линије сукоба, то је сваким даном више погинулих. Ако су у септембру-октобру губици Бахмутске групе Оружаних снага Украјине износили око 100 погинулих дневно и још 250 рањених, онда је до краја децембра, због мраза, несанитарних услова и недостатка оклопних возила на периферији Бахмута умирало најмање 250 људи дневно. Још око 350-400 је рањених.
Амерички Вол стрит џорнал тврди да би након четири месеца сталног напредовања, повлачење из Бахмута значило губитак иницијативе за Украјину. Ово би могло да подигне руски морал и отежа даље украјинске офанзиве у областима Доњецка и суседног Луганска. Због тога је Украјина последње три недеље слала нове трупе и опрему у то подручје. Украјина је током целог рата покушавала да избегне битке у којима обе стране користе значајну количину својих ресурса пошто су у Кијеву схватили да ова врста конфронтације даје Русији одређене предности.
„Неке наше предности, као што су независност, иницијатива, способност да делујемо без чекања на јасна наређења, могу постати наша слабост када су многе јединице концентрисане на једном месту и када свака од њих има своју тачку гледишта“, објаснио је командант извиђачке јединице „Тера“ Николај Волохов. Овог месеца он је, заједно са својим потчињенима, пребачен из Херсона у Бахмут. „Резултат у Бахмуту зависиће од способности наших снага да остваре добру и ефикасну координацију“, додају из украјинске војске.
Слике из Бахмута
Сву безнадежност ситуације у Бахмуту описала је украјинска новинарка Наталија Хамаза. Ратује се у степи, на минус 17 и уз снажан ветар, некада је 70 рањених дневно, а понекада чак и 500, наводи она и пише:
„Војска у самом Бахмуту живи углавном у подрумима (ако нису затрпани, наравно). Подруми су различити. У мање-више стамбеним објектима и даље је нормално. Момци ту ноћу потпаљују шпорете, јер је јако хладно, али уз њих је тешко да се спава: дим се разилази по подруму, боле очи, до јутра га дишеш. Због овога сви страшно кашљу. Али у неким подрумима је било и воде. Борци су доносили тепихе из станова, постављали простирке и вреће за спавање на под, и спавали у таквим условима. Због влаге и гљивица, јер ништа нема времена да се осуши, многи су зарадили упалу плућа или туберкулозу.
А у рововима, посебно на линији додира, ситуација је генерално страшна. Кад је падала киша, војници су стајали до колена, до појаса у води – неки ровови су били толико поплављени. На мразу не могу да упале ни мале грејаче да се загреју или скувају чај, загреју храну, јер има дима – и одмах се нађу под ударима руске ватре.
Стога су тамо сви с промрзлим прстима, рукама, стопалима. Пре неки дан нам је доведен момак из околине Соледара, где је била страшна ситуација. Положај им је био под паљбом, одећа им је спаљена, обуће уопште није било, а ходали су боси два-три километра док нису стигли до колибе и тамо нашли гумене папуче. Ноге су им биле потпуно црне, али су на њима некако стигли до својих положаја, и тамо су већ послани у санитетски батаљон и прошли даље. Али ноге су им биле толико промрзле да нису могли да их спасу.“
Стратегија Зеленског
Украјински прорачуни се не заснивају само на војној логици. Ако Бахмут падне, град Часов Јар у његовој близини могао би да постане згодна линија одбране за заштиту 40 одсто Доњецке области, на коју надире Русија.
„Са војне тачке гледишта, Бахмут нема стратешки значај. Али истовремено има и психолошки значај“, објаснио је командант украјинских копнених снага генерал-пуковник Александар Сирски.
Америчка администрација је сугерисала Украјини да се не задржава око Бахмута, него да се концентрише на брзе, изненадне нападе механизованим бригадама на руске положаје.
Ако се напусти Бахмут, украјинске снаге ће моћи да се повуку на одбрамбену линију испред Славјанска и Краматорска. Битка ће тада једноставно бити померена за неколико километара на запад. Иако ће руске снаге ће и тамо наставити да надиру, ту би линију одбране било лакше одржати.
Тренутно су 60. пешадијска бригада, 241. бригада територијалне одбране, батаљон „Рок“, 46. аеромобилна бригада, 109. бригада територијалне одбране, 71. пешадијска бригада, грузијски плаћеници, у различитим степенима концентрисани у Бахмуту. Такође и 30. механизована бригада, 59. моторизована бригада, 4. тенковска бригада. Уз то, под Бахмут су послате Снаге за специјалне операције Главне обавештајне управе и друге елитне јединице.
Пољско издање портала Ниезалеżнy Дзиенник Политyцзнy је 22. децембра известило да је главнокомандујући Оружаних снага Украјине, Валериј Залужни, позвао Владимира Зеленског да повуче трупе из Бахмута. Украјински главнокомандујући ову деоницу назвао је „неперспективном“ и, штавише, „опасном“. Залужни је, према писању пољских медија, директно указао Зеленском да, ако јединице Оружаних снага Украјине и Националне гарде остану у Бахмуту, онда ће у једном тренутку група од више хиљада људи једноставно престати да постоји.
Украјински председник и његово најуже ратно руководство другачије од западних команданата и стратега гледају на борбе за Бахмут. Западњаци сматрају да Бахмут има мали стратешки значај, али Зеленски тврди другачије.
„Наше тајне службе и војска виде ствари мало другачије“, објаснио је украјински председник. „Ми У Бахмуту само купујемо време до испоруке оружја, док нам војска не ојача. Руси су својом артиљеријом готово потпуно уништили град. Стратешки, за њих није релевантан сам Бахмут, већ пре свега пут којим треба да крену даље. То им је потребно да би могли даље да напредују. Дакле, питање је: шта после Бахмута? Сада је важно да своје бригаде унапредимо тако да постану моћна песница Украјине. Песница способна да поврати одређена подручја.“
НАТО модел за Украјину
У очекивању руске офанзиве и украјинске противофанзиве, некадашњи генерални секретар НАТО, Андерс Фог Расмунсен, који игра важну улогу особе која координира НАТО и западну војну помоћ Украјини, уверен је да ће Украјина да добије рат против Путина и да ће уз помоћ борбених тенкова да поврати изгубљене територије. Он прихвата даљу ескалацију и присталица је дубљег укључивања НАТО у сукоб.
Због тога Расмунсен предлаже да Украјина на предстојећем Самиту НАТО-а у Виљнусу добије статус кандидата и захтева пружање безбедносних гаранција Украјини, које пореди са „израелским моделом“.
Безбедносни пакет је направљен по узору на споразум између Израела и Сједињених Држава. У неким случајевима формулације су само преписане. Расмунсен стоји на позицијама „две Кине“, па своју позицију оправдава могућношћу да се Кина „извуче са анексијом Тајвана“. Истовремено критикује Израел, за чији став каже да поставља многа питања, тим пре што би иранска подршка Русији требало да „буде разлог забринутости за Израел“.
Герасимов и Суровикин
Мајкл Кофман, директор истраживачког програма руских студија у Центру за поморске анализе, истраживачко-развојног центра америчке морнарице који спонзорише америчка влада, и сматра се једним од највећих познавалаца руске војске, оцењује да је учинак начелника Генералштаба Валерија Герасимова доста под знаком упитника, али да је генерал Суровикин учинио доста на стабилизовању руских снага и линије фронта.
Долазак Герасимова на чело руских снага тумачи се руским плановима за даљу офанзиву. „Путинов минимални ратни циљ остаје освајање Донбаса“, сматра Кофман. „Офанзивна визија Герасимова је наравно привлачна. Одбрамбена стратегија би значила губитак рата за Русију. Проблем је у томе што су генерали попут Суровикина, претходника Герасимова, боље разумели несклад између војних средстава Русије и политичких циљева. Суровикин је стабилизовао линије фронта, командовао је укопавањем снага, али није постигао ниједан офанзивни успех. Ово је такође великим делом због тренутне неспособности руске војске да направи било какав продор осим скупих битака попут оне код Бахмута.”
Оружани капацитети
Недавна расправа о испоруци тенкова Украјини имала је, пре свега, политичку важност, јер они неће имати револуционарне последице за борбену спремност украјинске војске. Индивидуалне вештине војске у основи нису те које преокрећу ток ратова. Чак је и оружје попут „Химарсовог“ артиљеријског система дугог домета изгубило своју ефикасност. Обично је оружје најефикасније када се први пут широко користи. Хиљаде тенкова је већ уништено у овом рату и није вероватно да ће предност у квалитету западних тенкова сада направити преокрет. Према томе: иако тенкови војно ојачавају Украјину, неће битно променити ток рата.
Кофман указује да конвенционални рат великих размера представља – исцрпљивање. Велики део односи се на то како оружане снаге могу да истрају – односно да ли могу да се регенеришу – и колико брзо и добро истрошени материјал може бити замењен. Све се врти око људства и муниције. Украјина је већ добила стотине тенкова у протеклој години, али су важнији били други типови борбених оклопних возила. У принципу, количина наоружања која се добија је важнија од његовог квалитета или технологије.
Тенкови су мање важни од других ствари које су сада обећане као подршка украјинској војсци. Приоритет Украјине су и даље противваздушна и артиљеријска муниција. Затим долазе прецизно навођена муниција за артиљерију и прецизно вођене ракете за нападе великог домета – системи као што су „Екскалибур“ или ГЛСДБ. Осим тога, важан је и велики број борбених оклопних возила за опремање неколико бригада.
Због тога, суштински, обе стране ову фазу сукоба сматрају „транзиционом“ и усредсређене су на то како ће да делују у будућим операцијама. Последњих неколико месеци вођене су углавном позиционе борбе на обе стране како би се стекла боља полазишта за долазеће офанзиве.
Ово се дешава док се око Бахмута води такозвана битка на исцрпљивање. Руске снаге полако почињу офанзивне операције заузимања Донбаса. Истовремено, покушавају да се поставе тако да могу да се бране од украјинске офанзиве ако је потребно.
Амерички институт за проучавање рата (ИСW) наводи да руске трупе појачавају притисак на север и североисток Украјине. Главни циљ је да се Оружане снаге Украјине натерају да распореде додатне јединице у Сумској, Черниговској и Харковској области, приморавајући их да обезбеђују логистику у том правцу. Институт је раније указивао на сличне тактике „одвлачења и одвраћања пажње“ у региону Запорожја. Њихов резултат је било слабљење јужне групације Оружаних снага Украјине, што може да укаже и у ком правцу ће да се креће будућа руска офанзива.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2023
