Прочитај ми чланак

Уметност асиметричног ратовања: Зашто Израел не може да порази Хамас

0

Израелске трупе већ месецима ратују против Хамаса у Гази, али та организација и даље располаже са позамашним војним капацитетима

Рат Израела и Хамаса у Појасу Газе ускоро ће ући у девети месец, а израелске снаге су јуче, након вишенедељних најава, ушле у Рафу, у којој се налази више стотина хиљада палестинских избеглица.

Дан раније, израелски напад на избегличке шаторе, у ком је погинуло најмање 45 људи, укључујући и децу, изазвао је изразито негативне реакције широм света.

Неколико дана пре тога, тужилац Међународног кривичног суда објавио је да ће тражити подизање оптужница против израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и министра одбране Јоава Галанта.

Међутим, ни након смрти више од 36.000 људи и уништења око 75 одсто домова у Гази, Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) нису ни близу свог зацртаног циља – уништења палестинске милитантне групе Хамас, која то подручје контролише од 2007. године.

Према америчким обавештајним подацима које прошле недеље објавио „Политико“, процењује се да је Израел елиминисао тек 30 до 35 одсто бораца који су били чланови Хамаса пре 7. октобра прошле године, као и да је око 65 одсто подземних тунела те организације и даље оперативно.

У истом тексту се наводи да су у Вашингтону изузетно незадовољни израелском стратегијом у Гази, тврдећи да она „Хамасу отвара простор за повратак“. ИДФ-у се пребацује и то што нису успели да осигурају територије које су заузели, док се Нетанјахуова влада критикује зато што је окренула читав свет против Израела и додатно радикализовала локално становништво.

Израелске власти, такође, до данас нису изнеле ниједан конкретан (и реалан) план како би изгледао „дан после“ њихове хипотетичке победе у Гази, односно ко би могао да управља том енклавом након пораза Хамаса.

„Желимо да ставимо фокус на везу између текућих војних операција и стратешког циља“, рекао је неименовани амерички званичник за „Политико“. Међутим, реакције Израела још нема.

Израелске муке на бојном пољу

Уредник ТВ Фронт Андреј Млакар за РТ Балкан каже да израелски проблеми у борбама са Хамасом нису новост, те да се ИДФ већ деценијама суочава са проблемима у борби са оружаним формацијама у Палестини и Либану.

Цитирајући дело израелског војног историчара Мартина ван Креведла „Мач и маслина“ (The Sword and the Olive) из 1998. године, Млакар указује да израелска војска никада није била добра у обављању полицијских послова, односно у контролисању окупираних територија.

„То су радили на Западној обали и у Либану, али без успеха. Хамас је, с друге стране, озбиљна организација, која је изградила озбиљну и добро обучену војну формацију“, истиче он.

Ситуација у Гази данас донекле подсећа на операције у јужном Либану, који су Израелци држали под окупацијом од 1985. до 2000. године. Међутим, они га никада нису потпуно пацификовали, а њихово повлачење отворило је простор за јачање новог непријатеља – Хезболаха

Млакар напомиње да су Израелци трпели осетне губитке и током ранијих операција у Гази, пре свега 2014. и 2021, али да су оне биле далеко мањег обима од актуелне кампање која је почела 7. октобра прошле године.

Израел је прошао кроз неколико војних трансформација, али нису успели да направе војску која може да уништи Хамас. Они су мислили да ће их ‘гвоздена купола’ заштитити, али проблеми су настали када су ушли у Газу“, наглашава наш саговорник, додајући да израелске тактике „клина“ и „ромба“ нису дале жељене резултате.

Млакар додаје да се Хамас показао као жилав противник, као и да Израел није успео да оствари стварну контролу ни у једном делу Газе – укључујући и оне у којима одржава војно присуство.

Израел није остварио ниједан циљ, осим масовних убистава цивила и уништења Газе„, истиче он.

Хамас, ИДФ и уметност асиметричног ратовања

Млакар истиче да се релативни успех Хамаса крије у коришћењу тактике асиметричног рата у урбаним условима.

Палестински борци користе предности које имају – пре свега њима добро познато урбано окружење, као и импресивну мрежу подземних тунела – како би поставили замке за израелске војнике, који никада не знају одакле би неки непријатељски војник могао да „искочи“.

Саговорник РТ Балкан додаје да Хамас не поседује неко претерано напредно оружје – то су пре свега антитенковски системи и тешки снајпери – али да знају да га користе на изузетно ефективан начин. Њима на руку иде и чињеница да располажу са великим бројем (актуелних и потенцијалних) бораца.

Околности су донекле сличне као у Стаљинграду, где када један палестински војник падне, други узима његово оружје у руке и наставља борбу“, истиче он.

Млакар указује да су се Израелци суочили са правим урбаним ратом на који нису били спремни, иако је њихова војска прошла кроз неколико реформи у последњих двадесетак година.

Због тога се њихова тактика свела на масовно рушење из ваздуха, пре свега тунела, али ни у томе нису имали превише успеха„, додаје он.

Наш саговорник закључује да ће ИДФ по окончању рата – какав год да буде коначни исход – морати да прође кроз нову реформу, пошто је јасно да досадашње тактике не дају резултате.

 

.