Прочитај ми чланакНисам променио ставове, иако сам био шест месеци у затвору, у тамницама СБУ. Настављам да се борим. И данас желим да се уверим да постоји друга Украјина, која се не слаже са политиком неонацизма коју води Зеленски, а не сме јавно да каже своје мишљење, поручује украјински политичар у интервјуу који је дао за РТ
Виктор Медведчук, украјински политичар, бивши председник проруске партије „Опозициона платформа – за живот“ и један од опозиционара председника Зеленског је у ексклузивном интервјуу за РТ говорио о украјинском заточеништву у којем је провео шест месеци, правим намерама Запада у Украјини, али и о својим плановима за будућност.
Медведчук је, због својих ставова, 12. априла прошле године био ухапшен, непосредно пошто је његова партија, иначе друга по величини у земљи, проглашена нелегалном, а потом у септембру ослобођен у размени заробљеника.
Заједно са 55 руских војника, Медведчук је ослобођен 21. септембра, у размени у којој је пуштено и 215 украјинских војника, укључујући 108 бораца и вођа неонацистичког пука Азов.
Медведчук је ухапшен заједно са десетином других група које су се противиле политици украјинских власти.
Опоненти га оптужују да је проруски политичар, а ове тврдње он сам негира.
Украјинске власти Медведчука сумњиче за велеиздају и покушаје пљачке националних ресурса на Криму.
У Украјини га сматрају савезником руског председника Владимира Путина, кога назива „личним пријатељем“.
Током претходних година Медведчук је играо важну улогу у размени затвореника између Украјине и Доњецке и Луганске Народне Републике.
Викторе Владимировичу, дуго сте ћутали. Ипак сте се одлучили да изађете из сенке и написали сте веома упечатљив чланак за „Известија“. Прво, вратимо се мало уназад. Последње чега се сви сећамо је када сте били део размене заробљеника. У тренутку када сте сазнали да ћете бити ослобођени, колико сте били сигурни у то? Како сте се осећали тог дана?
То су свакако биле вишеструке емоције. Јер, с једне стране, желео сам да верујем, и веровао сам да ће се та размена десити. С друге стране, до самог краја сам сумњао да се то може догодити. И, заправо, када сам уочи тог 21. септембра, тачније дан раније, сазнао да ће доћи до размене, већ следећег дана сам био пребачен прво авионом у Пољску, где сам провео 12 или 14 сати у авиону. Видео сам да је било преговора. Све време су ме пратили представници Главне обавештајне службе Министарства одбране. Са мном су били и службеници Безбедносне службе Украјине (СБУ), који су стално са неким преговарали, и схватио сам да не иде све тако добро, бар по њиховим речима, да бих био сигуран да ће до те размене доћи. Када су ме из Пољске авионом превезли у Анкару, где сам видео руски авион, схватио сам да ће се та размена десити.
Искрено сам захвалан властима Руске Федерације, које су изашли у сусрет мени и мојој породици.
Мислим да је то био најтежи период у мом животу и моје породице. Захвалан сам што ме није сачекала тешка судбина коју бих доживео у Украјини, где бих добио казну од 15 година затвора, и то због незаконитог кривичног гоњења и фалсификовања кривичних дела која су почела још 2019-2020. године.
Ослобођени сте у размени, по ком основу сте дошли у Русију, какав је ваш статус сада, која документа имате, ако смем да питам?
Мој статус је веома интересантан. Ја сам држављанин Украјине, био и остао. Чак имам и украјинску личну карту. Али пре неког времена, као што знате, Зеленски, који је поставио себи циљ да ме уништи као опозиционог политичара, је наредио својим људима да се наставе судски поступци, истраге и судске расправе о мојим кривичним делима. Судски процеси се настављају, а адвокати бране моје интересе у Украјини. Зеленски је кренуо путем потпуне безобзирности, рекао бих, чак безумља. Одузео ми је држављанство јер су постојале сумње да имам руско држављанство. Ја никада нисам имао руско држављанство. Није било потребе за овим, јер сам ја украјински политичар, био и остао.
Нисам побегао, нити одустао. Наставио сам да се борим, иако сам био у кућном притвору. Борио сам се и након што сам био пуштен, као и после размене. Ова три месеца, као што сте споменули на почетку нашег интервјуа, и та дуга тишина… Па, није то баш тишина. Ово је систематски рад, како би се помогло не само Украјинцима, већ украјинскими и руским интересима, с обзиром на рат, смрт хиљада људи, уништену инфраструктуру и чињеницу да се у Украјини води рат. Овај рат није у интересу Украјине, већ Запада. САД, Британија и многе друге земље, које се боре против Русије, направиле су од Украјине својеврсни полигон, одскочну даску за такву конфронтацију са Русијом. То је иначе урадила управо влада Зеленског. Све ово време сам провео окупљајући тим.
Дошло је много људи из Кијева. Многи тренутно живе ван Украјине. Неки од њих су у Русији, Европи, Турској. Они су спремни да наставе борбу. Управо то је наведено у мом чланку, износим аргументе да је потребно да се у Русији, у Украјини, и на Западу, чује глас друге Украјине. Јер она постоји. Зеленски, који има став исисан из малог прста, данас представља Украјину и каже да се украјински народ ујединио. Ујединио се једино по питању антируске хистерије и пећинске русофобије, што није истина. Осим пројекта „анти-Русије“, на територији Украјине постоје људи који никада нису подржавали лоше односе Украјине и Русије, али се плаше да о томе јавно говоре.
Они су Украјинци. Баш као и ја. Без обзира на одузето држављанство, сматрам да је то директно кршење Устава. И не мислим тако само ја. Данас је немогуће одузети држављанство грађанину Украјине ако то није лична жеља човека. Та одлука не крши само Устав Украјине, већ и међународну конвенцију, којој се Украјина прикључила, која забрањује да грађанин остане без иједног држављанства. Упркос томе, борба са политичким противником, политичке репресије, незаконито кривично гоњење, гурају Зеленског даље како би извршио овај масакр до краја. У свему.
Нисам променио ставове, иако сам био шест месеци у затвору, у тамницама СБУ. Настављам да се борим, желим да се уверим да је ова друга Украјина став људи, који не смеју јавно да кажу своје мишљење ни у Русији, ни у Украјини, ни на Западу. Постоје људи који представљају другу Украјину. Не Украјину Степана Бандере, већ другу Украјину, која нема везе са изјавама и политиком неонацизма коју води Зеленски.
Сад сте регрутовали тим, сами сте рекли.
Да.
Имате тим. Залажете се за нову Украјину. Рекли сте у чланку да је потребан нови покрет за спас Украјине, у коме се ви противите да земља постане место геополитичких обрачуна.
У праву сте. Постоје људи који се противе политици Зеленског, то је друга Украјина која мора да се чује. Ако људи који верују у другу Украјину, могу да уједине и кажу: да, напустили смо Украјину, али ми смо Украјинци и желимо да размишљамо о будућности Украјинаца. Предлажем да се постави питање не о томе каква ће бити будућност Украјине, јер данас, заправо, Украјина не постоји, каотаква држава. Бавим се уставним правом, а Устав каже да је Украјина независна, суверена, демократска, правна и друштвена држава. Ниједан од ових захтева данас не одговара статусу који Украјина заправо има. Престала је да буде независна и суверена, јер је од 2014. године потпуно прешла под спољну контролу Запада, САД и Британије. Она данас није правна држава. Јер шта се дешава у држави, када се медији противзаконито затварају, без судског и уставног поретка који то директно предвиђа, када се уништавају они који изражавају другачије гледиште? У ствари, таква држава не постоји.
Економија је уништена, пад БДП-а данас је више од 30 одсто. Када је била глобална криза 2008-2009, овај пад је износио 14 одсто БДП-а, и побољшан је до 2013. године. Све до 2019-2021 нису могли да обнове оно што је било у 2013. години. Пад нивоа производње је 70 одсто, а незапосленост је 35 одсто. У ствари, недостаје 5,6 милиона радних места. Данас постоји пад пољопривреде и индустрије, а раст цена. Све ово указује да се данас не могу реализовати никакви социјални програми. Минимална пензија је 57 долара, док су животни трошкови 70 долара.
Нема државе у Украјни, јер основа њене тренутне државне политике неонацизам, који Зеленски и његово окружење заговарају. Докле год неонацизам влада земљом, погрешно је говорити о будућности земље. Предлажем да разговарамо о будућности Украјинаца, оних који се не слажу са политиком Зеленског, оних Украјинаца који су били принуђени да напусте земљу и налазе се негде другде.
Задатак мог тима, који се свакодневно окупља и спрема да настави активности, је да се неслагање са режимом мора изнети, мора се објаснити шта спречава ове западне идеолошке наративе, који су довели до ове антируске хистерије и пећинске русофобије, оних који су својим притисцима створиле ову „анти-Русију“ на територији Украјине. Морамо да делујемо на свест људи, открити истину о Украјини данас. О будућности Украјине и Укајинаца можемо да причамо тек када земља не буде милитаристичка, и престане да заговара политику неонацизма. Јер, под овим околностима, Украјине у будућности не може бити, са политиком коју Зеленски води, и супротстваља цео Запад Русији предајом Украјине за полигон за војне операције у интересу Запада. Јер рат се не води за Украјину, већ искључиво за интересе Запада. То треба пренети људима, и изнети чињенице које то сведоче.
Мислите ли да се нешто може променити у Украјини? Да ли ће доћи нова особа, можда неки следећи олигарх, или неко други? Да ли је могуће променити антируске ставове у Украјини?
Могуће је променити антируска осећања. За почетак, постоје људи који их немају. Не знам колико их има, али знам да постоје. Има таквих људи, знам сигурно. Ови људи се плаше да покажу себе и свој глас, своје поступке, јер ће их уништити репресивна машина и безакоње, који су данас прецртали и појам демократије и владавине права, јер не постоје право и судови, постоје само упутства Зеленског и његовог криминалног окружења. То се може променити, тако што ћете се објаснити људима. На пример, човек је напустио Украјину и дошао у Русију. Па, какви су његови ставови? Зар он Русију сматра агресором? Не, никако. Штавише, до 24. фебруара, према званичним подацима, у Русији је било око 2,5 милиона Украјинаца који су студирали у Русији, или радили. Да ли су напустили Русију и на позив Зеленског се вратили у Украјину? Мора да се неко вратио, али то су изузеци. Други су остали. А колико је милиона грађана отишло после 24. фебруара? Како? Напустили су своју земљу силом.
И ја сам морао да напустим земљу. Зашто бих се одрекао своје земље у којој су ми родитељи сахрањени, и за коју сам везан? Рођен сам у Руској Федерацији, на Краснојарској територији, али од мог 2. разреда породица је живела у Украјини. Она је постала моја земља и много тога сам урадио за њу, када сам био у јавној служби и када сам био у политици. Не сматрам себе непријатељем украјинског народа. Да сам био непријатељ, не бих био изабран у парламенту, а четири пута сам биран, у четири сазива. Оно што се дешава од 2014. године, политика стварања „анти-Русије“, ескалације антируске хистерије и пећинске русофобије, то мора да се разбије, и сигуран сам да може.
Што се тиче државе, као што сам већ аргументовано навео, Украјине данас нема. Какви избори могу бити у Украјини? Зеленски може да распише, али ће да постави себе за председника и посланике, поименично, по списку, који га слушају и не размишљају о ономе шта говори. И што је најважније, не оцењују шта ради.
Данас је део наше фракције, на моју велику жалост, стао на страну коју сматрам непријатељском, на страну Зеленског, али то не значи да треба да одустанемо. Као што видите, нисам одустао. Требало је да се смирим, узимајући у обзир моју животну причу, али нећу одустати. Верујем да је то могуће, не само могуће, већ да то се мора учинити.
Ваш нови покрет, о коме сте писали у чланку, о коме ћемо касније разговарати, су коментарисали западни медији. Како видите излазак из ситуације у којој је Украјина?
Ово је нови друштвено-политички покрет, који треба да покаже да Зеленски није у праву. Јер, када он каже да је иза његових леђа јединствен украјински народ, и да Русију треба уништити, а Запад треба у томе да помогне, ја кажем: није тачно. Али када ујединимо људе који су неопредељени и сазнамо њихов став, а из неког разлога сам уверен да је тај став против владе Зеленског, биће потпуно другачије. Овај покрет ће разоткрити чињеницу да Украјина није јединствена у својим ставовима, као ни у својој наводној подршци Зеленском и његовом злочиначком режиму. То је данас главни задатак. Говорити о томе шта ће овај друштвени покрет радити, каквог ће представника изабрати, зависи, сигуран сам, од милиона људи. Оних који су у Русији, који су у делу Украјине, и оних који се налазе у Европи. То су милиони људи који се не слажу са поступцима Зеленског. Њих треба ујединити заједничким идејама и представником, и тек тад говорити и разматрати о будућности Украјинаца, али и о томе шта су данас спремни да ураде, како би будућност била светла. Ово је још увек далеко, и много тога би требало да се уради.
Имате ли неки план за будућност?
За будућност имам не план, већ планове. Када будем видео могућност њихових остварења, свакако ћу говорити јавно о њима.
На каквој позицији видите себе?
Где?
У Украјини, наравно. Можда и не.
Не разматрам никакве позиције за себе. Ни јуче, када сам водио политичку борбу, ни данас, након што сам шест месеци био у притвору, а налазим се у Русији. Мислим да су данас главна ствар идеје, а идеје морају имати присталице. А лидери, они ће се појавити. Чим постоје присталице, они ће одредити ко је лидер, и коју позицији можете да заузмете у хијерархији. У Украјини је данас проблем јер има лидера, а нема идеја. Овај проблем треба да се реши за будућност Украјинаца.
И шта даље? Шта би опозиција даље требало да уради? Идеје нису довољне. Како поступити?
Навео сам пример. У Украјини постоје људи, али нема идеја. Ми имамо идеју. Ако буде лидера, биће и дела. Потребно их је спровести. Како ћемо то урадити, све ћете видети. Чињеница да ћемо то учинити, или барем покушати, је недвосмислена.
Да ли је чланак у „Известијама“ први корак?
Да, то је први корак, наравно.
Која је најважнија мисао у овом чланку? Шта су западни медији приметили, како вам се чинила њихова реакција? Приметили су да помињете нуклеарну силу, какве бојазни виде?
Запад то највише интересује. И веома је вредно, по мом мишљењу, што су то чули. Јер мој став је да је данас потребно ићи путем детанта, а могућ је ако се узму у обзир интереси, укључујући и интересе Русије и свих других земаља, укључујући и безбедносне интересе. Или супротно, водити политику ескалације која би могла довести до светског рата. Јер, како назвати чињеницу да свих 30 земаља чланица НАТО-а, укључујући и оне које претендују на чланство, пружају помоћ у наоружавању, и испоручују полигону који се зове Украјина, а који су Запад, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија закупиле од Зеленског. Како се то другачије може назвати? Све се ово може завршити данас, укључујући и нуклеарни сукоб, што се не може искључити.
Запад данас слуша Зеленског, који их подучава како да своје земље доведу до сиромаштва, као што је он учинио у Украјини, и „инспирише“ их да зарате са Русијом, земље Запада морају да схвате до чега то може да их доведе.
Ово је мој став, отворено сам рекао, није било случајно. Обратили су пажњу не само на то, већ и шта сам изјавио о другој Украјини. Препричавају шта сам рекао о влади у егзилу. Али није питање владе у егзилу, чак и ако се формира, она увек остаје тамо. Данас треба уништити идеологију Зеленског, који заговара да је Украјина јединствена, и да сви подржавају њега и рат, да нико не жели мир или другачију будућност за Украјинце. Сматрамо да таквих људи има и да су они такође Украјинци, и да имају право гласа. Могу да говоре и имају право да буду саслушани.
Рекли сте једну интересантну ствар док смо разговарали пре интервјуа, да Зеленски, заправо, чак више слуша Велику Британију, него Сједињене Америчке Државе. Зашто тако мислите?
Уверен сам у то, узевши у обзир анализу догађаја, за коју сам сигуран да није урађена данас, у условима борбених дејстава, већ почев од 2019. године, нарочито након његове посете Великој Британији. Утицај Велике Британије је много већи него Сједињених Америчких Држава и уопште Запада. Заправо, Британија држи узде утицаја, управљања Украјином и заузима озбиљан сегмент у питањима спољне политике. Шта год да се деси, по Зеленског и његово окружење, све ће се завршити мирно. Зато су тако спокојно предали земљу на распарчавање и даље процесе осиромашења. Дали су државу као платформу за конфронтацију Русије и Запада.
Какав је био њихов план?
Њихов план је само један. Ова конфронтација је требало да буде усмерена на слабљење Русије и данас је очигледно да се то дешава. Штавише, јасно је да Украјина не може да победи Русију због познатих околности. Али, покретање неке конфронтације унутар Русије, процеса који могу да ослабе Русију, руску власт, то је циљ који је поставио Запад. Циљ који покушавају да остваре Зеленски и његови људи.
До сада нисмо видели конфронтацију унутар Русије.
Хвала Богу.
Мислите ли да ће Зеленски дуго остати на овој позицији?
Судбина Зеленског ми није позната. Морам и веома желим да кажем да он мора да одговара за све што је урадио против Украјине и украјинског народа. Он је тај који је уништио земљу, довео до рата. Желим да вас подсетим на нешто што су многи данас, на жалост заборавили, на оно шта се догодило 24. фебруара 2022. године.
Док сам био у кућном притвору, често сам давао интервјуе и говорио сам да треба избећи рат, учинити све како би се спречио. Питање је да ли је Зеленски то могао да уради. Тврдим да је могао, штавише, уверен сам да је био у обавези то да уради. Морао је да поступа у складу са Минским споразумима. Али, познате су вам скорашње изјаве Меркелове и Оланда, па чак и Порошенко покушава да кевће и лаје о свему томе.
Нико није намеравао да их испоштује.
Да.
Шта може да гарантује да неће доћи неко други који ће исто тако поступати?
То треба искоренити. Знате ли шта је главно у чланку који сам написао? Узроци. Тамо више од половине чланка чине узроци. Оно што се дешавало након завршетка „Хладног рата“.
Изградити нешто ново, нови свет?
Да, сада треба искоренити узроке који су довели до тога. То ће бити могуће тек онда када не буде неонацизма у државној политици, када не буде милитаристичке државе. Данас људима у Украјини поново скрећем пажњу да не говоримо о будућности земље, већ о будућности Украјинаца. Доћи ће другачија будућност. То је главно чиме желимо да се бавимо.
Независном Украјином?
Нисам тако рекао. Рекао сам будућношћу.
Будућношћу Украјинаца?
Будућношћу Украјинаца. А у којој земљи и како ће они живети, то морају да одлуче управо Украјинци, који тренутно представљају другу Украјину.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 26, 2023
