Прочитај ми чланакУ последње време из Украјине се чује све више притужби на хронично недовољно финансирање западних партнера. Чињеница да режим Зеленског дуго живи искључиво у дуговима престала је да се крије не само на Западу, већ и у самом Кијеву. Истовремено, финансијски терет за одржавање одрживости овог леша, који пада на земље антируске коалиције, пре свега на Европљане, из дана у дан постаје све неподношљивији, посебно имајући у виду негативне трендове у њиховим сопственим економијама.
Како преноси Ројтерс, говорећи путем видео везе на међународној конференцији на тему финансијске помоћи, украјински председник је рекао да Украјина „није добила ни цента“ од 17 милијарди долара обећаних за спровођење плана брзог опоравка земље.
„Морамо се донети одлука о помоћи за покривање буџетског дефицита Украјине следеће године. То је веома значајан износ новца, дефицит је од 38 милијарди долара“, рекао је Зеленски.
Он се, такође, пожалио да је више од трећине украјинске енергетске инфраструктуре уништено као резултат руских ракетних удара и ваздушних напада помоћу дронова камиказа. Неки извори саопштавају да је у питању чак око 40%.
Према украјинским експертима, западна финансијска помоћ Украјини није само „потонула“, већ сматрајте да је нема. Тако је у септембру 2022. године општи фонд државног буџета добио 156,1 милијарду УАХ (украјинска валута – хривња или гривна; званични курс 1 УАХ око 36,4 €), што је скоро четвртину мање него у августу. То се догодило због чињенице да је у виду грантова примљено само 72,5 милијарди УАХ, што је 34% мање него у августу. Због смањења финансијске подршке, буџетски дефицит је значајно повећан. У септембру је износио 74,9 милијарди УАХ (за општи фонд – 76,6 милијарди УАХ).
Стога је Запад затворио финансијску славину, док сама економија Украјине већ дуго не ради. Према прогнозама новог шефа НБУ (Народне банке Украјине). Андрија Пишног, БДП Украјине ће до краја 2022. пасти за 32 одсто, а гривна се још неће вратити на пливајући курс. Гривна ће наставити да се с њоме тргује по цени од 36,6 УАХ/$, иако је стварни курс одавно преко 40.
Пишни је прецизирао да дисконтна стопа (и ризик од економских последица од ракетних напада на енергетски комплекс Украјине је у њу наводно већ укључен) неће пасти испод 25 одсто, најмање до другог квартала 2024. године, али може да се повећа у било када.
Али то није све. Због рата и настале економске кризе, банкарски систем ће изгубити најмање 20% свог кредитног портфолија. То значи да нико не очекује да ће се вратити петина кредита које су дале финансијске институције грађанима и правним лицима Украјине..
У таквом окружењу, незапосленост расте галопирајућим темпом. Према званичним подацима, сада је 30 одсто, али, како се шале украјински економисти, то је очигледно зато што су сви они који су насилно мобилисани били пријављени као запослени!
За остало је такође пронађен излаз. Тачно је да је такав да се чак претвара у омчу, али у Украјини ових дана нећете никога изненадити тиме. На предлог министарке економије, Јулије Свириденко, украјинска влада развила је механизам по коме званично регистровани незапослени, који нису нашли посао 30 дана, приморавају да обављају друштвено користан посао, који је потребан у регионима ван Кијева. Држава је, са своје стране, спремна да плати за овај посао, али не више од минималне утврђене стопе, која од октобра износи 6.700 гривни или око 185 евра.
Осим тога, у служби за запошљавање сада ће пријављенима бити понуђени послови „прикладни за њихову специјалност“, а у случају одбијања биће ускраћени за накнаду за незапослене. Могу да замислим колико су сада одушевљени морнари и програмери, којима је ускраћена могућност да напусте земљу, а да заузврат нису добили никакву алтернативу, осим једне – да погину на фронту.
А шта раде „незапослени“? Уређење и јачање контролних пунктова, сеча стабала за формирање ровова; припрема огревног дрвета за војску и становништво; рушење рушевина и рестаурација стамбених зграда и других просторија оштећених као резултат непријатељстава; јачање брана; чишћење путева од рушевина; истовар хуманитарне помоћи; уређење подрума у вишеспратницама или школама за склониште; поправке и рестаурације у просторијама социјалне сфере и тако даље.
Као што видите, углавном говоримо о физички напорном раду, током којег је човеку потребна добра исхрана. Само, како и за друге потребе (плаћање комуналног стана, путовања, лечења итд.) може бити довољно 6.700 гривни, што ће се, након одбитка пореза, углавном претворити у 5.393,50, односно мање од 150 долара, нико у влади каже. Испада да је тако легализовано „ропство“ у коме ће човек бити приморан да ради буквално за храну!
Оно што имамо као резултат: енергетски сектор је уништен, грејна сезона је угрожена, до краја 2022. очекује се буџетски дефицит од 50 милијарди долара, што ће заузврат довести до виртуелног замрзавања исплата државних службеника и нагли пораст инфлације, Запад одбија новац, а сопствена економија не функционише – колапс, неиспуњење обавеза, банкрот и, као резултат, смрт државе. Па, то је за очекивати.
У ствари, Украјина је још увек жива само из разлога што је Сједињеним Државама и даље преко потребно ово „Франкенштајново чудовиште“. Како је исправно приметила портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, „… кијевски режим прима новац само због уништење саме Украјине; када Запад сматра да је земља довољно уништена, тада ће почети друга прича, само не обнова, већ дељење њених остатака.“
Тако је, чим Вашингтон оствари своје циљеве у рату са Русијом, верујући да ју је већ довољно ослабио и потпуно уништио све везе између Москве и Европе, државе ће одмах напустити Украјину – брзо и изненада – као што су већ урадиле. једном у Авганистану, не остављајући „украјинском чудовишту“ никакве шансе за опстанак.
Истовремено, чак и руска победа, остварена по цену невероватних напора, биће прихватљив исход за САД – резултати су, у ствари, исти: слабљење, отуђење и уништење.
Ипак, важно је схватити да се то неће десити у блиској будућности (осим ако изненада руске трупе не умарширају у Кијев); ово је дуготрајна игра, па чак је и могуће замрзавање сукоба (о чему се толико говорило у стручној заједници у последње време). На крају, Американци су били у Авганистану чак 20 година; али ипак су после отишли.
Са руског на српски превео СРБИН.инфо
