Pročitaj mi članak

UKRAJINA – Graničari ne daju transvestitima da beže: Ti si muško, moraš da ratuješ

0

Ukrajinska vlada odbija da dozvoliti transrodnim ženama (nekada muškarcima) da napuste zemlju zajedno s milionima žena i dece izbeglica koje se slivaju u Poljsku i druge evropske zemlje. Umesto toga, ukrajinski graničari ih vraćaju nazad i teraju ih da se vrate kući kako bi se pridružili borbi.

Ултра левичарски запад који ради годинама да прикаже трансвестите као нормални део друштва није се оглашавао о овој ситуацији а требало би да се побуни због ове „дискриминације“ зар не? – ауторка текста.

Њихово образложење могло би да узнемири неке транс активисте на Западу: украјинско ванредно стање захтева од свих биолошких мушкараца између 18 и 60 година да остану у земљи и боре се. И то не чини изузетак за трансвестите.

Чак и они који су у својим заједницама широко прихваћени као жене и даље носе пасоше у којима се идентификују као мушкарци, што граничари виде када покушају да пређу границу. У већини случајева, трансвестити који су покушали да побегну враћени су назад, наводи талијански лист La Corriere della Sera, најтиражнији италијански лист.

Лист цитира трансвестита који је поделио своје искуство и оно што говоре цариници: „Они су мушкарци… морају се вратити и борити.“

Причу је пренело неколико европских новина, укључујући британски Guardian. Транвестити који су разговарали са новинарима описали су „понижавајуће“ претраге од стране граничних стражара и друге нивое малтретирања, пре него што им је одбијен даљи пролаз.

„Украјински граничари те свуку и свуда додирују“, каже Јудис. „Можете видети на њиховим лицима да се питају ‘шта сте ви?’ као да си нека животиња или тако нешто.“

Јудис је трансвестит и њен родни лист је дефинише као женско.

Правно, не постоји разлог зашто јој се не би дозволило да прође са хиљадама жена које свакодневно на сигурно прелазе украјинске границе.

Ипак, 12. марта око 4 сата ујутро, након дуге претраге, граничари су утврдили да је реч о мушкарцу и спречили је да уђе у Пољску.

Откако је Украјина 24. фебруара увела ванредно стање, процењује се да је стотине трансвестита покушало да пређе границу. Многи су враћени. Транс активисти који су разговарали са медијима рекли су да транс људи имају разлога да побегну, јер би се вероватно суочили с прогоном ако Русија преузме контролу над земљом.

Међународно удружење лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца, транс и интерсексуалаца саопштило је да је Украјина на 39. месту од 49 европских земаља по укупном третману LGBTQ+ особа. Геј бракови у земљи нису дозвољени, а православна црква хомосексуалност сматра грехом. Не постоје ни закони против дискриминације који би заштитили LGBTQ+ особе.

Правно гледано, Украјина почиње да признаје транс жене као жене 2017. године, с једном важном фором: морају проћи опсежна психијатријска опсервација и дуготрајан бирократски процес пре него што се њихов претпостављени пол може одразити на формалне документе.

„Ванредно стање каже да су сви мушкарци дужни да служе војску, тако да не могу напустити земљу“, каже Олена Схевцхенко, 39, активистикиња за људска права и председница Инсигхта, украјинске LGBTQ+ организације, једне од ретких јавних организација у земљи које раде са транс особама. „Технички, закон се односи и на транс особе, укључујући и сертификоване транс мушкарце и транс жене које нису промениле своја документа. Али звучи као да украјински граничари спречавају чак и транс особе с важећим сертификатом који одражава њихов нови пол да напусте Украјину и нико не зна зашто.“

Две транс жене које је интервјуисао Guardian поделиле су сличне приче о граничарима који су им рекли да се врате и придруже ратовању.

‘Иди у рат’, одговорили су и додали да је више од 3 милиона људи већ побегло из земље и да ме неће пустити.

Алице, 24, транс жена из Броварија, града у близини Кијева, испричала је сличну причу. Њу и њену супругу Хелен, 21-годишњакињу која се идентификује као небинарна, зауставили су граничари током покушаја да пређу у Пољску.

„Одвели су нас у зграду близу граничног прелаза“, прича Алиса. „У просторији су била три полицајца. Рекли су нам да скинемо јакне. Проверили су нам руке, провјерили мој врат да ли имам Адамову јабучицу. Додирнули су ми груди. Након што су нас прегледали, граничари су нам рекли да смо мушкарци. Покушали смо да објаснимо нашу ситуацију, али њих није било брига.“

Занимљиво је да европска и америчка штампа која константно извештава о људским правима није пренела ову причу. Може ли то бити зато што би могло поткопати блиставу (дефинитивно не нацистичку) нову херојску слику украјинске владе, која је била предмет готово једногласно позитивног извештавања у европској и америчкој штампи?