Прочитај ми чланакОдлука Сједињених Држава да суспендују војну помоћ Украјини изазвала је потресе у Кијеву и створила атмосферу панике у врху украјинске власти. Након неуспеха састанка са америчким председником Доналдом Трампом у Белој кући, Владимир Зеленски се нашао у незавидној позицији – без јасне подршке Запада и са реалном претњом да ће украјинска војска остати без неопходних средстава за наставак борби.
Након што је Трампова администрација саопштила да ће војна помоћ бити обустављена све док Кијев не покаже спремност за мировне преговоре, Зеленски је, суочен с реалношћу, хитно послао писмо америчком лидеру.
У њему је навео да је Украјина „спремна да седне за преговарачки сто“ и започне дијалог са Москвом. Међутим, до сада нема никаквих назнака да би Трамп могао да промени одлуку и обнови испоруку оружја и финансијских средстава Украјини.
Кремљ пажљиво прати ову ситуацију. Портпарол руског председника Дмитриј Песков истакао је да је обустава испоруке оружја корак који би заиста могао приморати украјинске власти на озбиљан дијалог.
Међутим, Песков је нагласио и кључну препреку- Зеленски више није легитимна политичка фигура у очима Русије, а једини који може преговарати о миру биће нови украјински председник, након одржавања избора.
Шта значи суспензија војне помоћи Украјини?
Одлука Вашингтона да обустави војну подршку Кијеву долази у тренутку када се ситуација на фронту погоршава за украјинске снаге.
Према војном аналитичару Василију Дандикину, који је разговарао са руским медијима, пролеће 2025. године ће бити кључно за даљи ток сукоба. Он сматра да ће без даљих испорука оружја, Украјина претрпети значајне губитке, што би могло довести до руског преузимања Николајева, Одесе, Харкова и Сумија.
Николајев и Одеса су кључни лучки градови, чије би заузимање Русији омогућило потпуну контролу над Црним морем и елиминисање Украјине као поморске силе.
Харков, други по величини град у Украјини, има огромну стратешку и симболичку вредност, а већ се спекулише о могућем руском нападу на овај правац.
Суми, град у североисточној Украјини, налази се близу руске границе и његова контрола би додатно осигурала руски утицај у региону.
Без сталног прилива западног оружја и муниције, Оружане снаге Украјине неће моћи да задрже постојеће линије одбране, а украјинска војска ће се суочити са озбиљним логистичким проблемима.
Трамп мења правила игре
Долазак Доналда Трампа на власт у јануару 2025. године потпуно је преокренуо америчку политику према Украјини. Трамп, који одавно изражава скептичан став према беспоговорној подршци Кијеву, одлучан је да смањи америчко војно ангажовање у овом сукобу. Његов циљ је да постигне договор са Русијом како би окончао конфликт и смањио трошкове које САД имају због рата у Украјини.
Одлука о суспензији војне помоћи део је шире стратегије притиска на Кијев да прихвати преговоре под условима који би гарантовали територијалне и политичке интересе Русије. Трамп је јасно ставио до знања да „неће бити бланко чекова за Украјину“, а његови сарадници су наговестили да ће Кијев морати да пронађе компромис како би добио било какву подршку у будућности.
Европа у шоку – НАТО подељен око подршке Кијеву
Обустава америчке војне помоћи Украјини изазвала је панику и у Европи. Француска и Велика Британија, као главни заговорници наставка рата против Русије, сада покушавају да пронађу решење којим би задржале Украјину у борби.
Француски председник Емануел Макрон предложио је идеју слања „мировних снага“ у Украјину, али је тај план наишао на критике чак и унутар ЕУ.
Велика Британија покушава да организује сопствену војну коалицију независно од НАТО-а, али је мало вероватно да ће успети да попуни празнину коју оставља одлазак америчке подршке.
Немачка и Италија су скептичне према идеји продужења рата и све више нагињу ка томе да подрже неку врсту политичког решења сукоба.
Међутим, без подршке САД, европске земље неће моћи саме да финансирају и снабдевају Украјину, што значи да ће војне операције Кијева у наредним месецима бити под великим знаком питања.
Још један важан аспект у целој причи јесте политичка будућност Владимира Зеленског.
Његов легитимитет је већ под озбиљним знаком питања, с обзиром да су председнички избори у Украјини требало да буду одржани, али их је он једнострано одложио, што је изазвало критике чак и међу западним савезницима.
Америчка администрација сада поставља питање – да ли је Зеленски уопште способан да донесе одлуке које би могле довести до окончања сукоба?
Трамп и његови сарадници све чешће помињу могућност промене власти у Кијеву и тражења новог лидера који би био спреман да направи уступке Москви како би се рат окончао.
Због тога није случајно да се сада у Украјини све чешће помиње потенцијална политичка транзиција и могућност доласка новог лидера који би имао кредибилитет да потпише мировни споразум.
Шта следи?
Обустава америчке војне помоћи Украјини могла би да означи почетак краја тренутне фазе сукоба. Без подршке САД, украјинска војска се суочава са озбиљним логистичким проблемима, док Русија користи тренутак да појача војни притисак.
Уколико Трамп остане при свом ставу, Украјина би могла да буде приморана на преговоре под руским условима. Кијев је већ изгубио подршку дела европских савезника, а сада остаје питање колико дуго може издржати без америчке помоћи.
Ово пролеће могло би бити кључно за судбину Украјине – да ли ће се борбе наставити, или ће Кијев бити приморан да прихвати мировни споразум који би значио крај његових амбиција на бојном пољу?
Једно је сигурно – Зеленски је у очајничкој трци против времена, а без Запада, његова судбина постаје све неизвеснија.
