Прочитај ми чланак

Укинуо гласање: Макрон управо донео одлуку која ће запалити Француску

0

Француски председник Емануел Макрон донео је крање неочекивану одлуку - одлучио је да прогура спорни закон о пензијама, због ког месецима протестују грађани Француске, без гласања, јер очигледно нема подршку парламента за његово усвајање, сазнају француски медији из добро обавештених извора.

Аналитичари очекују да овај потез направи још већи хаос у Француској, након недеља протеста и штрајкова који су пореметили јавни превоз.

Иначе, данас је горњи дом француског парламента (Сенат) одобрио закон којим се повећава старосна граница за пензију са 62 на 64 године.

Међутим, у Народној скупштини, доњем и моћнијем дому, странка Макрона и њени савезници имају тек незнатну већину и није било јасно да ли имају довољно гласова.

О каквој се реформи ради?

Кључна промена коју предвиђа текст реформе је померање границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године од 2030. године. У већини европских земаља ова граница је већ померена, али Французи сматрају да реформа погађа најугроженије.

Фото: РЕУТЕРС/Беноит Тессиер
Премијерка Елизабет Борн понавља да је реформа „правична“, да је њен смисао да се очува француски модел пензијског осигурања који се заснива на редистрибуцији средстава. Слично као у Србији, запослени у Француској уплаћују доприносе који се уливају у пензијски фонд из кога се плаћају пензије. Тренд старења становништва који је снажан у Европи, као и потреси на тржишту рада, пореметили су равнотежу која је неопходна да би систем функционисао.

Све је више пензионера, а све мање запослених који плаћају доприносе. Француска премијерка говори о неопходности да се систем „уравнотежи“, како би се избегло да се пензије финансирају из кредита. Већина запослених ће, дакле, морати да ради две године дуже, уколико реформа буде усвојена.

Одлазак у пензију са 62 године биће и даље могућ за инвалиде и онима са нарушеним здрављем, међу којима је највише радника. Војска, полиција и ватрогасци, као и медицинске сестре у државним болницама и даље ће имати право да се раније пензионишу. Из ове реформе изузети су и радници који раде од своје 14. или 16. године, који ће моћи да оду у пензију са 58 односно 60 година.

Старосна граница за одлазак у пензију остаје 67 година. Пуна пензија се остварује под условом да се допринос плаћа довољно дуго. Друга важна мера у реформи пензионог система односи се управо на дужину плаћања доприноса – са 42 на 43 године – која треба да ступи на снагу 2027, а не 2035. како је раније предвиђено.

Протести, сукоби и паралисани градови

Након објаве владе о пензионој реформи, широм Француске букнули су протести. На хиљаде људи марширало је бројним градовима у Француској, док је највећи број њих забележен у Паризу.

Више пута дошло је до сукоба са полицијом, која је на демонстранте бацала сузавце, а они су одговарали паљењем канти и делова града.

Касније, запослени у градској комуналној служби за чистоћу и одношење отпада у Паризу почели су штрајк, нездовојлни најављеним реформама пензионог система, а у јавности је почео страх због гомилања смећа и масовне појаве пацова на париским уилицама.

У већем делу Париза смеће се више уопште не сакупља и скоро 5.000 тона отпада нагомилало се на улицама, што нервира грађане, трговце и туристе, али за сада се не назире могућност да се криза превазиђе.