Прочитај ми чланак

Укидају плаћање готовином?! Чувени економиста у рату са Билом Гејтсом и ММФ-ом

0

Главне финансијске институције као што су „Виза“ и „Мастеркард“, заједно са Међународним монетарним фондом, милијардером Билом Гејтсом и Америчким трезором лобирају за укидање кеша широм света у замену за дигиталне валуте. Доктор Норберт Харинг, који се бави овом темом, и сам је у парничном поступку којим жели да докаже право да користи готовину.

Норберт Харинг је доктор економских наука и суоснивач је и кодиректор Светске економске асоцијације, другог највећег удружења економиста у свету. Др Харинг је финансијски новинар и аутор популарних књига о економији. Такође одржава блог о економским и финансијским питањима под називом „Новац и више“.

© AP Photo

Две последње Харингове књиге покривају кампању за укидање готовине. Најновија „Храбри нови новац“ објављенa је на немачком језику 2018. године и недавно преведенa на кинески језик.

Др Харинг је 2015. године покренуо парницу како би доказао право да накнаду јавним емитерима плати у готовини, а парница је стигла до Европског суда правде.

Године 2019. Савезни управни суд дао пресудио је у његову корист. Међутим, недавно је Европски суд правде пресудио против њега. Европски суд је пресудио да државе чланице ЕУ имају право да наложе својим властима да одбију готовину – ако су испуњени одређени услови. Харинг је за Спутњик говорио које су последице тога.

Шта је тачно Европски суд правде донео у недавној пресуди у вези са способношћу јавних власти да смање употребе готовине?

– Тужио сам јавног емитера због одбијања да ми дозволи да платим обавезну накнаду важећим новчаницама и кованицама евра. Највиши немачки управни суд затражио је од Европског суда правде да појасни да ли национална правила која регулишу значења законског средства плаћања и даље важе и – ако не – шта би европски закон рекао о предметном питању.

Европски суд је пресудио да националне владе остају слободне да доносе законе који би приморали све јавне субјекте, па чак и приватне, да прихватају готовину у еврима, али и да доносе законе који ограничавају ову обавезу. Све то уз одређене услове. То је врло сложена пресуда, са врло упитним аргументима, за коју сматрам да је врло политична.

Какав ће утицај имати одлука Европског суда на немачке судове у вези с вашим случајем?

– Још увек није јасно какав ће утицај имати коначна пресуда немачког суда. Ако би немачки Савезни управни суд пажљиво пратио аргументе Европског суда, изгубио бих случај, будући да Европски суд види право на плаћање готовином само онима који немају банковни рачун. Међутим, уверен сам да ће немачки суд пресудити да ли су ограничења за пријем готовине потребна и пропорционална на начин који је повољнији за мој случај. Мораћемо да видимо.

Како ова одлука утиче на „Рат против готовине“ који заступају Били Гејтс, ММФ и разне кредитне и банкарске институције?

– На наднационалном, европском нивоу, пресуда је отворила врата за нова ограничења. Комисија ЕУ је брзо реаговала и најавила да намеравају да се заложе за јединствену горњу границу готовинских плаћања у ЕУ.

Да ли бисте ову одлуку сматрали победом за оне који се противе форсирању безготовинског друштва?

– Тешко. У најбољем случају, ако немачки суд донесе пресуду прилагођену готовини, напори за укидање готовине се задржавају у Немачкој. Међутим, добра ствар је што овај судски случај иде наруку ратовању за готовину. Дугорочно гледано, готовина се не може сачувати ако не постоји јавна свест о том питању и јавни отпор.

Каква се политика у вези са готовином и дигитализацијом појављује сада када је Велико веће Савета Европске уније донело ову пресуду?

– У лошијој опцији, Комисија ЕУ ће се осећати охрабрено да тражи нова ограничења за употребу готовине. Не желим да претпостављам шта би могли да смисле осим лимита готовине. Они су прилично креативни. Позитивно је што је суд јасно ставио до знања да су национални, па чак и поднационални закони и статути који приморавају установе да прихватају готовину легални из европске перспективе. Тако да грађани сада могу да се залажу за такве законе, који су већ донети у разним америчким државама и заједницама.

Да ли је ово крај пута што се тиче вашег правног случаја?

– Спреман сам да одем све до немачког уставног суда, ако је потребно, тј. ако немачки национални суд не да узме у обзир основна права попут приватности, заштите приватног власништва и слободе уговарања. Али надам се да ово неће бити потребно.