Прочитај ми чланакКлинике у ЕУ немају инструменте или опрему који су неопходни за спасавање живота пацијената. Разлог нису само уска грла у снабдевању, вец́ и тежак и скуп процес одобравања. Другим речима, проблем је бирократија ЕУ.
Када се у овим кризним временима помену проблеми у медицинском сектору, најчешће се помисли на недостатак особља или на неке лекове којих нема, због тога што се не производе или због проблема у ланцима снабдевања. О овом првом медији већ годинама извештавају, а у међувремену се рашчуло и да на тржишту и у Немачкој недостају стотине медикамента.
Међутим, много мање је познато да недостају и медицински инструменти и техника. То нема везе с кризом или пандемијом, већ са регулативом Европске уније која је уведена „за добро пацијената“, али се испоставила делимично као погубна. Реч је о Уредби ЕУ о медицинским производима и уређајима која има за циљ да обезбеди да се у ординацијама или болницама користе само медицински производи који су прошли кроз строги процес одобрења и који мора да се обнавља сваких пет година. То можда звучи бирократски и сложено, али ради се о људским животима.
Смртоносне последице
Професор Николаус Хас је педијатар кардиолог и специјалиста за урођене срчане болести у Универзитетским болницама у Минхену. Он као пример наводи такозвани балон катетер.
„Такав балон нам је потребан да бисмо могли да извршимо интервенцију код новорођенчади у инкубатору, и да спасемо много дечијих живота када су деца рођена са специфичном срчаном маном“, објашњава Хас.
Али, тренутно нема довољно балон катетера, јер се ретко сертификују. „Због тога да морамо да користимо друге производе, морамо да се сналазимо“, наставља Хас. „А зато што тај производ једноставно више није на тржишту у ЕУ, умрло је већ много деце.“
Сертификати ЕУ: компликовани и скупи за произвођаче
За многе произвођаче тог специјалног медицинског производа, процедура одобравања која се примењује у ЕУ сувише је компликована и сувише скупа. Зато се они често одричу сертификата и једноставно више не нуде свој производ у ЕУ.
Слично као и са балон катетерима је и са многим другим стварима које су неопходне у свакодневном болничком животу, каже професор Хас. Реч је о разним цревима, сондама или протезама… Правило је: што се ређе користе, тим је већи проблем да се набаве. Јер, када се нешто производи у релативно малим количинама, сертификација се практично више и не исплати, што је посебно уочљиво у педијатријској кардиологији.
Петер Лизе (ЦДУ) је такође педијатар, али је још од 1994. посланик у Европском парламенту. Пре много година, док је још радио у својој струци, више пута је био ангажован у кардиолошком центру у Бад Ојнхаузену у Северној Рајни-Вестфалији.
„Имам повратну информацију из Бад Ојнхаузена да недостају специфични инструменти за лечење деце са срчаним обољењима“, каже Лизе.
То не сме тако да остане, сматра он и наглашава да Европска комисије мора брзо да дâ предлог за поједностављење Уредбе о медицинским средствима, пише Дојче веле.
Могуће изузеће – Немачка га још није тражила
Ради се о уредби коју је ЕУ увела 2017. након скандала са имплантатима за груди, када су неки произвођачи користили јефтин индустријски силикон – на штету здравља хиљада жена у Европи. Међутим, сада постаје јасно да та уредба очигледно угрожава здравље других пацијента. И да мора бити измењена, каже Лизе.
А док се та уредба евентуално не прилагоди, чланице ЕУ могу да траже изузеће и издају националне сертификате како би спречиле опасне несташице медицинских производа у својој земљи. Немачка то још није урадила.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 8, 2022
