Политички сукоб у Бугарској расте, а у вези са њеним чланством у Европској унији, НАТО-у, као и њеним потенцијалним приближавањем БРИЦС-у.
Ова ситуација указује на дубоко укорењене поделе унутар бугарског друштва и политичког система, што је карактеристично за многе земље које се налазе на раскршћу између западних интеграција и све већег утицаја источних савеза попут БРИЦС-а.
Политички контекст
Костадин Костадинов, лидер бугарске крајње десничарске партије „Вазраждање“ (Препород), позвао је на преиспитивање бугарског чланства у ЕУ и НАТО, што је изазвало буру реакција у земљи.
Његова партија је у више наврата промовисала идеју изласка Бугарске из западних структура и окретања ка БРИЦС-у. Ова идеја је нарочито интересантна у тренутку када БРИЦС добија на значају као алтернатива западним организацијама попут ЕУ и НАТО-а.
БРИЦС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) све више привлачи пажњу држава које желе веће економске и политичке алтернативе од оних које нуде западни блокови.
Костадинов сматра да БРИЦС представља „богатији клуб“ од западних земаља, што је став који је наишао на оштар отпор проевропских политичких партија у Бугарској.
Ово питање постаје нарочито важно у светлу парламентарних избора заказаних за 27. октобар 2024. године, где ће се питање евроатлантске интеграције Бугарске, као и њено потенцијално приближавање БРИЦС-у, вероватно наћи у центру дебате.
Костадинов је позвао на референдум о одлагању уласка Бугарске у еврозону до 2043. године, наглашавајући да би такав корак омогућио земљи да избегне економске ризике које са собом носи прихватање еура, попут раста цена, што је кључна брига за многе грађане.
Евроатлантске интеграције Бугарске
Бугарска је већ годинама чланица ЕУ и НАТО-а, али њене евроатлантске интеграције нису прошле без унутрашњих превирања. Проевропске партије у Бугарској одбациле су Костадиновљеве позиве на референдум као „подривање пуне интеграције Бугарске у ЕУ“, што показује колико су ови ставови поларизовани у бугарској политичкој сцени.
Званичници из Софије залажу се за приступање Бугарске еврозони до средине 2025. године, док већина експерата сматра да је реалистичнији рок 1. јануар 2026. године због политичког хаоса у земљи.
Сукоб између ових политичких струја такође се огледа у ставовима бугарских грађана, који су, према последњим истраживањима, подељени у односу 50 на 50 када је у питању прихватање еура.
Грађани изражавају забринутост због потенцијалног раста цена, који би могао значајно утицати на стандард живота у земљи, која спада међу сиромашније чланице ЕУ. Ове економске бриге су у срцу дебате о уласку Бугарске у еврозону, а додатна компликација долази из политичког хаоса који је захватио земљу.
БРИЦС као алтернатива
За разлику од проевропских партија, које сматрају да је пуноправно чланство у ЕУ и еврозони кључ за даљи развој земље, партије попут „Вазраждање“ гледају на БРИЦС као на бољу економску и политичку алтернативу.
Ово је посебно значајно у тренутку када БРИЦС привлачи пажњу многих земаља у свету, укључујући и оне које су традиционално блиске западу, због перцепције да БРИЦС нуди равноправнији однос међу чланицама и пружа веће економске могућности.
БРИЦС је организација која је, од свог оснивања, постала симбол мултиполарног света, супротног униполарном систему којим доминирају западне силе попут САД-а и ЕУ.
Идеје о глобалној равнотежи и већем поштовању суверенитета сваке државе чланице играју кључну улогу у привлачењу симпатија од стране оних политичких снага које сматрају да је тренутни западни поредак застарео или чак деструктиван.
Костадиновљева партија користи ову идеју да промовише БРИЦС као пут за Бугарску који може пружити стабилност и могућност изласка из онога што он види као „агонију“ ЕУ и НАТо
Унутрашња политичка борба
У средишту ове дебате налази се питање националног суверенитета и политичке оријентације Бугарске. Партије попут „Вазраждање“ верују да Бугарска мора да редефинише своју позицију на међународној сцени, док проевропске снаге сматрају да је будућност Бугарске неодвојива од европских и западних институција.
Овај сукоб постаје још значајнији у светлу долазећих избора, јер ће грађани Бугарске морати да се суоче са избором између два супротстављена политичка пута: евроатлантских интеграција или приближавања БРИЦС-у.
Занимљиво је да су слични ставови о БРИЦС-у и суверенитету све чешћи у другим земљама источне Европе, што указује на шире геополитичке трендове у региону. Ови трендови показују како се међународна сцена мења у корист веће конкуренције између западних институција и нових савеза попут БРИЦС-а.
Закључак
Вест о Костадиновљевим изјавама и политичкој ситуацији у Бугарској открива много сложенију слику од једноставне поделе између проевропских и проруско оријентисаних снага.
Она рефлектује шире дебате које се воде у многим земљама о улози БРИЦС-а, ЕУ и НАТО-а, као и о природи глобалног поретка у настајању.
За Бугарску, ово питање није само политичко већ и економско, с обзиром на то да се улазак у еврозону сматра кључним кораком ка стабилности, али истовремено носи са собом ризике које део политичког спектра сматра неприхватљивим.
На предстојећим изборима, Бугари ће можда морати да одлуче о будућности своје земље у много ширем контексту од самог чланства у ЕУ – питање је да ли ће Бугарска наставити пут ка евроатлантској интеграцији или ће, под утицајем партија попут „Вазраждање“, кренути путем који води ка БРИЦС-у и већој суверености ван западних оквира.