Прочитај ми чланак

УДАР НА ДОЛАР: Кина на дугом путу решавања петројуанске слагалице

0

Мораће да се поклопи одређени број коцкица пре него што петродолар падне на друго место.

Мало која геоекономска иновација је тако спектакуларна као фјучерси за сирову нафту деноминовани у јуанима – нарочито када их покреће највећи увозник сирове нафте на планети.

Међутим, пекиншка медијска стратегија изгледа да се састоји од упорног порицања значаја званичног лансирања петројуана на Шангајској међународној енергетској берзи.

Ипак, нешто еуфорије било је присутно. ,,Брент“ (мисли се на северноморску марку сирове нафте, прим. прев.) је скочио на 71 долар по барелу, први пут од 2015. Референтна америчка нафта WTI (West Texas Intermediate) досегла је највећи ниво у три године са 66,55 долара по барелу, да би се потом вратила на 65,53 долара.

Низ петројуанских новитета укључује и то да ће по први пут прекоокеански инвеститори моћи да приступе кинеском тржишту сировина. Значајно је да ће амерички долари бити прихваћени за депозит и поравнања. У блиској будућности ће за депозит бити прихваћена читава корпа валута.

Да ли покретање петро-јуана представља ултимативни смртоносни ударац за петродолар и рађање потпуно новог сета правила? Не тако брзо. То би могло да потраје годинама, и зависи од многих варијабли, од којих ће најважнија бити капацитет Кине да прилагоди, подеси и коначно oвлада светским тржиштем нафте.

Док јуан прогресивно достиже пуну консолидацију у трговинским поравнањима, петројуанска претња америчком долару, угравирана у комплексни, дугорочни процес, успоставиће Свети Грал: фјучерсе за сирову нафту вредноване у јуанима и потпуно конвертибилне у злато.

То значи да ће огромна палета кинеских трговинских партнера моћи да конвертује јуане у злато без обавезе да новчана средства држи у кинеској активи или их претвара у америчке доларе. Извозници који се суочавају са бесом Вашингтона, попут Русије, Ирана или Венецуеле, могли би да избегну америчке санкције тако што би трговали нафтом у јуанима конвертибилним у злато. Иран и Венецуела, на пример, не би имали никаквих проблема да преусмере танкере ка Кини како би продавали директно на кинеском тржишту – ако је то оно што је неопходно.

КАКО ЗАОБИЋИ АМЕРИЧКИ ДОЛАР

У краткорочном и средњерочном периоду, петројуан ће свакако ојачати привлачност иницијативе ,,Појас и пут“ (BRI), нарочито за Кућу Сауда.

Још увек је нејасно у ком својству ће Пекинг бити део Aramco IPO, али то ће бити одлучујући корак ка судбоносном историјском моменту у којем ће Пекинг рећи – или присилити – Ријад да почне да прихвата исплате за нафту у јуанима.

Само тада би петродолар могао бити у озбиљној опасности – заједно са америчким доларом као глобалном резервном валутом. Раније сам истакао како је, на самиту БРИКС 2017, руски председник Владимир Путин без устезања подржао петројуан, посебно се усредсређујући на ,,неправедност“ униполарне доминације америчког долара.

О томе како заобићи амерички долар, као и петродолар, на самитима БРИКС-а дискутује севвећ годинама. Русија је сада највећи снабдевач Кине сировом нафтом (1,32 милиона барела дневно прошлог месеца, што је раст од 17,8 одсто у односу на исто време прошле године). Москва и Пекинг на силу заобилазе амерички долар у билатералној трговини. Октобра прошле године, Кина је покренула систем плаћања у обе валуте – јуану и рубљи. А то ће се односити на руску нафту коју купује Кина.

Ипак, читаво здање петродолара зависи од ОПЕК-а и куће Сауда који вреднују нафту у америчким доларима, а како свима требају ,,зелембаћи“ да би купили нафту, сви морају да купују (вртоглави) амерички дуг. Пекинг је спреман да сруши тај систем – ма колико времена му за то било потребно.

Петројуан, онакав какав је сада, не пружа приступ кинеским нафтним тржиштима. Он стартује као сјајан споразум, пре свега за кинеске компаније које морају да купују нафту али би радије избегле осцилације иностраних берзи. Ништа се не мења за остатак планете у којој доминира амерички долар – макар за сада.

Игра ће заиста почети да се мења када друге земље схвате да су пронашле праву кредибилну алтернативу петродолару, а масовно прелажење на јуан ће сигурно распалити кризу америчког долара.

Оно што би петројуан могао да испровоцира у кратком року јесте убрзање будућих криза централних банки и берзи обвезница, што ће се неминовно прелити у кризу на глобалном тржишту валута.

ПАНЕВРОАЗИЈСКА РЕСУРСНА КОРПА

Аспект који мења правила игре за сада углавном има везе са одличним тајмингом. Пекинг је створио ултрадугорочни план, а ипак је одлучио да посегне за петројуанским шамаром усред периода оштрог погоршања трговинских односа са Вашингтоном.

Одговор на геоекономску загонетку је предодређен да буде ,,златни моменат“. Цена злата ће на крају достићи ниво у којем ће се Пекинг – који ће до тада успоставити потпуну контролу над физичким тржиштима злата – осећати спремно да постави стопу конверзије.

Арапска ,,петро“ страна петродоларске једначине одавно је требало да буде замењена освајањем непроцењиво вредне паневроазијске корпе ресурса. То је оно о чему је Дик Чејни сањао – усредсређујући своје снове на енергетско богатство централне Азије и Русије.

То се није догодило. Уместо тога имамо врискаву, маничну русофобију – више као експлицитни индикатор тога колико је несигурна позиција западних банкарских елита. А поврх тога, са петројуаном Кина на позорницу уводи кључно оружје, инкорпорисано у BRI, способно да убрза крај униполарног момента.

Међутим, ово је само први корак у тој игри ултрависоких улога. Требало би очи држати чврсто фокусираним на преплитања између трговинске повезаности и технолошких достигнућа. Петродолар је можда у опасности, али је далеко од готовог.