Прочитај ми чланакУ близини Москве, 16. октобра, догодило се шокантно убиство које је узбуркало јавност и поставило многа питања. Мета напада био је пуковник специјалних снага Русије, Никита Кленков, командир једне од најтајнијих војних јединица – Снага специјалних операција (ССО). Кленков је недавно био враћен са фронта Специјалне војне операције (СВО) у Украјини, али га је на територији Русије дочекала застрашујућа судбина.
Нападачи су пресрели Кленкова у селу Меленки, приликом чега су отворили ватру на његов аутомобил. Пуковник је у покушају да избегне метке изгубио контролу над возилом и слетео с пута, ударивши у ограду.
Упркос брзој реакцији спасилачких служби, Кленков је преминуо на лицу места. Ово убиство, које је извршено у готово мафијашком стилу, изазвало је велики шок, али и бројне сумње међу аналитичарима и стручњацима за безбедност.
Један од најважнијих извора који је поставио кључна питања у вези са овим догађајем јесте Царград, руска медијска кућа која се бави истраживачким новинарством. Њихови аналитичари одмах су упутили низ озбиљних питања, не устручавајући се да нагласе забринутост због овог случаја.
Прво питање, које се логично намеће, односи се на то како су нападачи изабрали баш Кленкова за мету. Претпоставља се да је за Кленковом праћење започело још док је био на фронту, што указује на софистицирану обавештајну операцију.
Ако су нападачи имали могућност да прате његове покрете и активности, то значи да је обавештајна мрежа противника била дубоко инфилтрирана у војне структуре.
Царград нагађа да би за организацију и извршење овог напада могла бити одговорна украјинска војна обавештајна служба ГУР, која је могла добити информацију о повратку Кленкова са фронта и одмах послати екипу за ликвидацију у руску престоницу.
„Како су непријатељи тако брзо сазнали за повратак пуковника и организовали убиство?“, питају се аналитичари.
Друго кључно питање које се поставља односи се на то како су нападачи препознали Кленкова. Да би извели тако прецизан напад, морали су имати не само опште информације о њему, већ и његову слику.
Овај детаљ отвара врата сумњама у унутрашње издаје или цурење информација на високом нивоу. Царград наглашава да су нападачи очигледно знали његов изглед и имали слике пуковника, што имплицира да је било цурења поверљивих података или, још горе, да је дошло до издаје унутар система.
Најузнемирујући аспект овог случаја је чињеница да командир тако високог ранга, са тако осетљивом и тајном улогом у војсци, није имао адекватну заштиту. Питање које се сада поставља јесте зашто Кленков, који је био део једне од најелитнијих и најтајнијих јединица руске војске, није имао пратњу или обезбеђење.
„Како је могуће да се командир, који је изложен таквим ризицима, кретао без икакве заштите?“ питају се аналитичари.
У светлу чињенице да се Русија налази усред војног сукоба, овакав пропуст у безбедносним мерама изгледа као озбиљна непажња и потенцијална немарност.
Питање заштите командира Кленкова отвара врата даљој истрази о томе да ли су безбедносне службе правилно обавиле свој посао. Сергеј Пахомов, бивши официр ФСБ-а, такође је изразио своју забринутост. Према његовом мишљењу, поставља се питање зашто обавештајна служба није раније детектовала претњу по живот Кленкова.
Пахомов сматра да су украјински диверзанти, или неки други непријатељи, можда пратили Кленкова од самог фронта и да је њихова операција била добро координисана. „Ако је ово била циљана операција, а не нека приватна размирица, онда би било много питања за контраобавештајне службе,“ изјавио је Пахомов.
Треба напоменути и шири контекст ове ситуације – Русија је у јеку Специјалне војне операције у Украјини, а руски високи војни званичници и команданти постају мета непријатељских снага.
Ова врста специјалних операција, усмерених на ликвидацију кључних војних фигура, може значајно ослабити морал и војну структуру. У овом случају, нападачи су циљали једног од најискуснијих и најелитнијих командира, што указује на то да су њихови извори информација били изузетно тачни.
Аналитичари Царград-а постављају и питање о могућности да је Кленков био праћен непосредно по повратку са фронта. Да ли је могуће да су диверзанти сачекали тачан тренутак његовог повратка и извршили напад управо тада? Ова врста прецизности у планирању доводи до закључка да је противник имао софистициране обавештајне податке и јасан план ликвидације.
На крају, овај случај покреће шира питања о безбедности кључних војних фигура у Русији и о улози обавештајних служби у заштити тих лица. Ако је пуковник Кленков, са свим својим високим рангом и приступом тајним операцијама, могао бити мета и убијен на територији Русије, поставља се питање колико су друге војне фигуре рањиве на сличне нападе.
Сергеј Пахомов упозорава да је могуће да је овај инцидент само почетак серије напада на кључне војне фигуре, што би могло дестабилизовати војни апарат.
Закључујући, убиство Никите Кленкова не само да је отворило многа питања о цурењу информација, издаји и безбедносним пропустима, већ и указало на растућу претњу коју представљају специјалне операције непријатеља усмерене на кључне војне вође Русије.
Овај случај ће несумњиво изазвати велику пажњу како унутар војске, тако и у безбедносним структурама Русије, с обзиром на то да се отвара питање како је један од најелитнијих официра могао бити тако рањив на територији сопствене земље.
