Pročitaj mi članakU poslednje vreme svedoci smo dramatične eskalacije napetosti između Izraela i Irana, pri čemu je izraelska strategija sve agresivnija, oslanjajući se na američku vojnu podršku.
Неки аналитичари сматрају да је Израел нервозан због неуспеха свог система ПВО-ПРО у случају потенцијалног балистичког напада, али још већу забринутост изазива чињеница да Иран убрзано напредује ка развоју нуклеарног оружја.
Западни експерти, укључујући извештаје из МИ6 и израелских обавештајних служби, сугеришу да би Иран могао поседовати до десет нуклеарних бојевих глава до априла 2025. године.
У извештају који је пренела британска новина „Тајмс“, цитирајући бившег заменика директора Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), Олија Хајнона, процењује се да је Иран већ произвео прво нуклеарно оружје или је врло близу томе.
Ово је драматично подстакло спекулације о могућности превентивног удара Израела на иранске нуклеарне објекте, што би Израел могао да представи као „акцију одмазде“ због потенцијалних иранских напада.
Ове тврдње додатно су појачале тензије у међународној заједници, док многи траже доказе о стварном стању иранског нуклеарног програма.
Један од догађаја који је изазвао сумње о могућим нуклеарним тестовима у Ирану је земљотрес који се догодио 1. октобра у близини Техерана.
Иако није био разоран и није изазвао људске жртве, пажњу је привукао због сличности с подацима које су регистровали слични нуклеарни тестови у другим земљама, попут Пакистана.
Јерменски сеизмолози изнели су тврдњу да су сеизмички подаци овог земљотреса веома слични подземним нуклеарним тестовима.
Осим тога, примећено је одсуство накнадних потреса, што је карактеристично за експлозије, а не за природне земљотресе. Такође, познати професор из Омана, Хамуд ал-Нуфли, подржао је ове спекулације, тврдећи да би Иран могао ускоро јавно представити свој нуклеарни потенцијал.
Ове вести су додатно појачале забринутост у западним круговима. На пример, бивши војни званичник САД, Џеј Ди Венс, близак сарадник америчког председничког кандидата Доналда Трампа, јавно је позвао на превентивне ударе на иранске нуклеарне објекте, тврдећи да је Трампова администрација у поседу доказа о иранским нуклеарним пробама.
Ово је додатно појачало напетост у региону, док се израелске војне снаге припремају за могуће превентивне војне операције.
Иако иранске власти не признају директно постојање нуклеарног оружја, њихова реакција на оптужбе била је занимљива. Уобичајено одричући овакве тврдње, иранске власти су овај пут остале суздржане, што је изазвало додатну пажњу.
Показало се да је ирански став нејасан, јер званични Техеран не потврђује, али ни не оповргава оптужбе о поседовању нуклеарног оружја, што може бити део шире стратегије за добијање времена у међународним преговорима.
Упркос сталним претњама из САД и Израела, Иран остаје одлучан у својој реторици, што сугерише да би нуклеарни потенцијал могао постати кључни адут у преговорима.
На глобалном нивоу, ирански напредак у нуклеарном програму дочекан је са великом пажњом и забринутошћу, посебно међу западним силама.
Потенцијални нуклеарни програм Ирана могао би драстично променити равнотежу моћи на Блиском истоку, а израелске војне опције и подршка САД у том контексту постају кључни елементи даље динамике конфликта у региону.
Уколико се Иран одлучи на даљу ескалацију и открије своју нуклеарну способност, то би могло изазвати домино ефекат, који би укључивао превентивне ударе Израела и потенцијално ширење сукоба на више фронтова.
Истовремено, питање иранске нуклеарне енергије већ дуже време је кључна тачка спорења између Техерана и западних сила. Иран тврди да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопске природе, док Запад сумња у ове тврдње и оптужује Техеран за развијање нуклеарног оружја под велом цивилног програма.
Ове сумње су додатно интензивиране напретком Ирана у обогаћивању уранијума на ниво од 60 одсто, што је много ближе нивоу потребном за производњу нуклеарног оружја.
С обзиром на тренутне околности, може се закључити да се ситуација на Блиском истоку додатно компликује. Израел, уз подршку САД, наставља да прати сваки корак Ирана, док се истовремено припрема за могући превентивни напад на иранске нуклеарне објекте.
Међутим, Иранци су можда већ близу остварења свог циља и могло би се догодити да свет уђе у нову еру геополитичких превирања на Блиском истоку.
Сваки нови потез Ирана и Израела ће се пратити са пажњом, јер би сваки несмотрен корак могао имати далекосежне последице не само за Блиски исток, већ и за свет у целини.
У таквом контексту, међународна заједница се суочава са изазовом како да одговори на ирански нуклеарни програм и спречи даљу ескалацију.
Санкције, преговори и притисци са Запада већ су у току, али резултати су неизвесни. Израел, са своје стране, остаје опрезан, док пажљиво планира следеће кораке, који би могли значајно променити безбедносну ситуацију у региону.
