Прочитај ми чланак

У ДРЖАВАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ продају се римокатоличке и протестантске цркве

0

Према подацима америчког Gatestone Institute у Лондону, почевши од 2001. године, затворено је око 500 цркава различитих конфесија, односно њихова намена је промењена: претворене су или у приватне куће или у друштвене зграде. На званичном порталу Англиканске цркве се каже да се сваке године умањују број (не каже се за колико) цркава које служе за одржавање Литургије. Према подацима различитих медија годишње се у Великој Британији затвори 20 цркава, док према прогнози организације Christian Research до 2020. године у овој земљи биће затворено још око 4000 цркава. То доводи, како пише француски лист La Croix (који напомиње да је само у бискупији Рексема затворено 22 од 62 цркве), до „реорганизације бискупије“.

Образложење за затварање цркава образлаже се одсуством верника. Према подацима британског Guardian-а, број људи који посећује англиканске цркве недељом умањио се на 760.000 (2014. године посета је износила 980.000), што је мање од два процента становника државе. Изузетак је време Божића, када цркве посети око 2,4 милиона људи. Иначе ако је „обична“ недеља у градским црквама нема више од двадесетак људи, док у сеоским, којих има око 2000, нема више од 10 људи. Истовремено, одржавање цркве кошта годишње око 160 милиона футни стерлинга.

Енглеска није једина земља западне Европе која затвара и продаје цркве. Слично је, на пример, у Немачкој, где према информацијама листа Spiegel, само је Евангелистичка црква Немачке, од 1990-2010- године, затворила 340 цркава, од чега је 46 порушено да би се простор искористио за друге намене (изграђени су центри културе, спортске сале, а на месту где су некада биле цркве изграђене су и 23 нове џамије). Према подацима истог листа Евангелистичка црква Немачке планира да се одрекне још око 1000 цркава. Слична је ситуација и код римокатолика Немачке, који су само у последњој деценији затворили 515 цркава, а планира се затварање још 700. Према истраживањима Pew Research Centre, број грађана Немачке који посећују цркву недељом не прелази 13 посто. Укупно у Немачкој се тренутно не користи 10.000 цркава.

У Холандији римокатолици такође зaтварају цркве. Само у покрајини Фрисландија од 720 затворено је 150 цркава, одноносно претворене су у објекте друге намене. На нивоу целе државе затворено је, почевши од 2004. године, око 10 посто црква. Предвиђа се да ће до 2020. године Римокатоличка црква у Холандији морати да затвори две трећине својих цркава. Но, да трагедија буде већа тенденција продаје цркава прелила се и на манастире. На пример, у Холандији се продаје манастир, јер како каже игуман Паул Клемент, када се замонашио 1958. године било је 380 монаха, а сада 39, при чему најмлађи има 70 година. Зато се манастир продаје.

Недељним мисама присуствује тек 5,6 посто становника. Такође, у овој држави су протестанти затворили око 700 цркава, због мале посете верника. Само 2013. године у Копенхагену је од 119 цркава затворено 14, због мале посете верника и скупог одржавања. Од исте године се цркве продају на слободном тржишту као и остале некретнине. Тако је Евангелистичко-лутаранска црква затворила око 200 цркава, јер тек 2,4 посто становника ове државе иде у цркву. У Холандији има 19.000 цркава, али се годишње затвори око 1000. Институт социјалног и културног планирања наводи да према истраживањима свих хришћанских заједница, недељну службу посећује тек 10 одсто грађана.

РАДИКАЛНА ДЕХРИСТЈАНИЗАЦИЈА

Но, Холандија је интересантна и по радикалној дехристјанизацији. Наиме, у једном старом и са културног аспекта заиста важном манастиру (у коме нема монаха), сада су смештени мигранти из Африке. У другом, слушају реп и пуше марихуану… У фебруару 2010. године у граду Реуселу, за време традиционалног карневала група хомосексуалаца је упала у цркву за време недељне мисе и захтевала да се причести, што је он одбио, јер је истополна љубав грех. Свештеника су потом пријавили полицији који је одмах приведен на саслушање, док су медији нашироко известили о овом догађају, по правилу ставивши га на стуб срама, јер је увредио хомосексуалце.

Белгија такође затвара своје цркве. Према подацима листа National Catholic Reporte Римокатоличка црква планира да у Бриселу затвори 108 цркава, међу њима и познати цркву Свете Екатерине у центру града, која ће бити претворена у пијацу воћем и поврћем. Према подацима Левенског римокатоличког универзитета у Бриселу само 1,5 посто грађана посећују цркву, док је просечна посета црквама недељом око 100 људи. На ниову целе државе током године у цркву иде само 12 посто грађана.Недељом се у цркви налази само пет посто становника Белгије.

У бившем францисканском манастиру у Диселдорфу сада се одржавају конференције и различита славља

У Шведској Евангелистичко-лутеранска црква има 3384 цркве, од којих се 500 користи једном месечно, а њихово одржавање износи 50 милиона евра. Цркве које се продају обично су у јадном стању, тако да су неке продате за само једну круну. Посета црквама у Шведској је мала – око два посто.

У Норвешкој од 3000 цркава могуће је посетити тек 1200, остале су затворене због опасности од рушења. Према подацима Цркве Норвешке недељну службу посећује око три посто становника.

Продаја цркава, посебно у Западној и Северној Европи, толико добија на убрзању да се може очекивати даље умањење броја хришћана у овим регионима, јер је очигледно да у Европи слаби вера, при чему неки теолози ово оцењују „болешћу“. Посебно јер се цркве претварају у објекте који су, према мишљењу, експерата, непримерени: кафее, ресторане, пијаце, супермаркете, џамије, стамбене објекете… Све се правда скупоћом одржавања цркава, па се претварају у комерцијалне објекте. Можда је најнепримереније поступљено у Единбргу (Шкотска), где је лутеранска црква претворена у бар са стилом Франкештајна, а менаџер бара каже да није било ни једне једине примедбе због тога.

Портал Руске православне цркве patriarchia.ru се такође бавио овим феноменом „бума продаје опустелих римокатоличких и протестантских цркава“, наводећи да од свих европских држава најгоре је у Чешкој, где је број верника опао за два пута, са 41 на 27 посто. Само на порталу једне римокатоличке бискупије се продаје више од 50 цркава.„Најскупљи“ су манастири, који са земљом (око 2,5 хектара) стоје свега 120.000 долара.

У Француској је током последњих 30 година затворена свака друга црква.

Затварање и продаја цркава на Западу Европе део је ширег процеса дехристјанизације и депопулације, а социолози тренутно стање описују као «предсмртно». Статистика је неумољива и сведочи да се број хришћана у Европи постојано умањује. Мења се и квалитет практиковања вере тако што се смањује животност религије, јер престаје да буде начело темељно прелазећи под притиском нове идеологије у сферу «личног мишљења и/или приватних схватања».

Процес контролисане дехристјанизације Западне Европе започет је одавно, тачније од времена Француске револуције и усвајања принципа секуларизације у животу западноевропских друштава и држава. Читав овај процес дехристјанизације почиње да добија трагичнан смисао, јер празнину која настаје попуњава ислам, мењајући културни образац Западне Европе. Де Суза, оснивач и директор Saint Gabriel Communications, римокатоличке организaције, али и популарна телевизијска мрежа Eternal Word Television Network, тврде да “пораз“ хришћанства у Европи доводи до невероватног притиска муслимана, који има форму не само физичког терора, већ пре свега „бескрвног џихада“ који се састоји у демографском притиску и потискивању и „гутању“ хришћана.

РИМОКАТОЛИЦИ И ПРОТЕСТАНТИ ВИДЕ СПАС У ПОМОЋИ ПРАВОСЛАВНИХ

Де Суза мисли да хришћанима нема спаса, уколико остану разједињени са хиљадама погледа на веру и различитим моралним норамама, а спас пре свега види у помоћи источних хришћана, тј. православаца. Проблем је што су све западне државе објавиле рат људској природи и породици промовишући културу нестајања, тј. смрти. Главно оружје културе нестајања је контрацепција, вантелесна оплодња, еутаназија, абортуси, истраживања на људским ембрионима и истополни бракови.Суштина проблема је у томе да се културом нестајања смањује број хришћана (муслимани не следе ову културу), тако да муслимани само попуњавају вакум које им западни политичари направе.

Марчело Венециани за италијански Il Giornale дехристјанизацију Западне Европе сматра важнијим од економске кризе. Изгледа да још увек западноевропљани не схватају важност опстанка хришћанства у Европи. За Венецианија узроци дехристјанизације су у радикалним социјалним реформама, антихришћанској Европској унији (која је одбила да усвоји документ да су јој корени у античкој грчкој и хришћанској цивилиазцији) и миграцији, пре свега људи са Блиског истока и Севера Африке који мењају религиозну мапу Европе. Овим факторима, према мишљењу Венецианија треба додати и нови, који се појавио изненада – папа Франциско, који је дошао са другог континента и који очигледно не разуме догађаје у Европи (у Јужној Америци су верници млади људи, којих има много више него у Европи), а најтрагичније је што се залаже за „децентрализацију“ хришћанства, уместо да централизацијом подстакне ефикасни отпор дехристјанизацији.