Прочитај ми чланак
Такозвана Исламска држава би требало да је досад научила једно: изабрали су погрешне момке са којима се боре. Ушли смо на територију „на којој нема затвореника“. За Русију, све рукавице су скинуте.
Посебно након што је терористички магазин Дабик објавио слику наводне бомбе која је оборила Метроџет: уређај унутар конзерве швепса, постављен испод седишта путника. Такође су објављене слике пасоша руских жртава, које су наводно узели муџахедини.
Њихова колективна судбина је одређена оног тренутка када је директор Федералне службе безбедности Александр Бортников рекао председнику Путину о паду авиона Метроџета 31. Октобра у Египту:
„Можемо са сигурношћу рећи да је то био терористички акт.“
Калифатске будале могу бежати – у пустињама Сирије и Ирака и изван њих – али се не могу сакрити, ако је судећи по поруци руског председника: „Тражићемо их свуда, гдегод да се крију. Пронаћи ћемо их на било којој тачки на планети и казнити их.“ Порука долази уз додатни подстицај; награда од 50 милијарди долара је понуђена за сваку информацију која ће довести до организатора трагедије у Синају.
Путинова порука је сместа постала метална у форми великог, импресивног напада на преко 140 мета, изведеног захваљујући 34 крстареће ракете и брзе акције Ту-160, Ту-22 и Ту-95 стратешких бомбардера. То је био први пут да су руски далекометни стратешки бомбардери искоришћени још од борби осамдесетих прошлог века против авганистанских џихадиста.
То није све – дошло је још 25 стратешких бомбардера, осам Су-34 и 4 Су-27 борбених авиона.
Загонетка камиона
На састанку Г20 у Анталији, Путин је већ спектакулрано открио ко доприноси финансирању Дааша – заједно са „примерима заснованим на нашим подацима о финансирању различитих јединица Дааша од стране приватних лица.“
Највеће изненађење: кеш Дааша, „како смо открили, долази из 40 земаља, а међу њима има и чланица Г20.“ Не морате бити геније да схватите које чланице. Боље им је да поруку „можете бежати али не и сакрити се“ схвате озбиљно.
Додатно, Путин је раскринкао – графички – целој Г20 мит о Вашингтоновом озбиљном ангажовању у борби против Дааша: „Показао сам нашим колегама слике сликане из космоса и из летелица које јасно демонстрирају размеру илегалне трговине нафтом. Он је мислио на конвој камиона кријумчара нафте из Дааша, који броји преко 1000 возила.
Очигледно, уз помоћ руских сателитских информација, Пентагон је успео да пронађе конвој камиона-танкера, којима се кријумчари сиријска нафта. Уништии су 116 каминона. По први пут. И све то током годину дана наводне борбе против Дааша. Једино такво бомбардовање пре њих је извела ирачка авијација.
Америчка стратегија, коју је Обама драстично променио је да бомбардује сиријску нафтну инфраструктуру, коју тренутно користи Дааш. Технички, то је власништво Дамаска и тиме припада Сиријцима.
Чини се да је Вашингтон више усмерен на људе који би могли да обнављају срушену инфраструктуру у случају да план „Асад мора отићи“ успе.
Русија је још једном врло јасна. Она бомбардује конвоје камиона, а не нафтну инфраструктуру. То ће временом избацити кријумчаре нафте из посла.
Кључни разлог зашто Обамина администрација није раније размишљала о овоме је Турска. Вашингтону треба НАТО чланица Анкара како би користио Инцирлик ваздушну базу.
Члан турске Социјалистичке партије Гурсел Текин открио је да се кријумчарена нафта извози у Турску преко БМЗ-а, компаније коју контролише нико други до Билала Ердогана, син „Султана“ Ердогана. То у најмању руку крши резолуцију 2170 Савета безбедности УН-а.
Под светлом Путинове поруке да ће јурити сваког ко је укључен у олакшавање операција Дааша, Ердогановом клану би било боље да има добар изговор.
Џихадистички камп
Путинов завет да ће прогонити било ког или било коју заједницу која сарађује са Даашом би логички требало да нас врати на 2003.: бомбардовање, инвазија и окупација Ирака је створила услове за стварање Ал Каиде у Ираку, којом је руководио Абу Мусаб ал-Заркави до 2006.
Следећи важан корак био је камп Буцца, близу Ум Касра на југу Ирака: мали Гвантанамо где је врбовано бар девет чланица будуће метастазе Ал Каиде – Исламске државе.
ИДИС/ИДИЛ/Дааш је рођен у америчком затвору. Абу Бакр ал-Багдади, познатији као Калиф Ибрахим је провео тамо једно време, као и претходни Даашов број два, Абу Муслим ал-Туркмани.
Париз 2015 – као и Синај 2015 – су нежељени ефекти Багдада 2003. Путин то зна. За сада задатак је да се униште империјалистички потомци једном за свагда.
