Прочитај ми чланак

ТУРСКА СПРЕМНА ДА ПРОДУЖИ ВАНРЕДНО СТАЊЕ: Крај Ататуркове и почетак Ердоганове ере

0

Турска је спремна да продужи скоро деветомесечно ванредно стање након што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган победио на кључном референдуму о проширењу његових овлашћења, јављају данас телевизије Си-Ен-Ен Турк и Ен-Ти-Ви.

Потпредседник турске владе Нуретин Џаникли потврдио је телевизији Хабер да ће се о томе разговарати на данашњем састанку, преноси АФП.

Одлука о продужењу ванредног стања, које је уведено после неуспелог покушаја пуча 15. јула 2016, треба да буде донета на састанку високог безбедносног савета Турске, који ће бити одржан данас у председничкој палати с почетком у 16.30 по гриничком времену, наводе турски медији.

Шта доноси крај Ататуркове и почетак нове Ердоганове ере

Сада је намера Турске да ојача сарадњу с евроазијским структурама постала видљива. Анкара учествује на преговорима о Сирији у Астани, а Ердоган је у сталној, директној комуникацији са Путином, сматрају аналитичари за Спутњик.
Председник Реџеп Тајип Ердоган и присталице уставних промена којима се проширују његова овлашћења однели су — додуше, не нарочито убедљиву — победу на јучерашњем референдуму у Турској.

Право гласа имало је више од 55 милиона Турака у земљи и иностранству, а 51,3 одсто њих гласало је „за“ промене Устава, док је 48,3 одсто било „против“.

Најрадикалнија промена од 1923.

Коначни резултати биће познати најкасније за 12 дана, а изгласаним променама, овлашћења председника Турске знатно се увећавају — практично се уклања парламентарни систем владавине, који датира из времена Мустафе Кемала Ататурка. То је једна од најрадикалнијих промена политичког система у тој земљи још од оснивања Турске Републике 1923. године, објашњава за Спутњик Виктор Надејин Рајевски, са Института за међународне односе Руске академије наука.

„Ово је потпуна елиминација свих могућности за управљање државом у којима нешто не зависи од Реџепа Тајипа Ердогана. Парламент се лишава многих овлашћења, чак и могућности да опозове председника; врховни судови ће бити формирани од кандидата које предлаже председник; неће постојати премијер. Противници референдума кажу да је ово пут ка стварању диктаторског режима, а Ердоганове присталице тврде да референдум чини државни систем стабилнијим. Он је у сваком случају успео да уједини гласаче, али су томе доста допринели и терористички напади, односно покушај преврата у Турској.“

Рођење нове Турске

Турски грађани су, поручио је након објаве резултата референдума сам Ердоган, „донели историјску одлуку“; поручио је да сви треба да је поштују, а посебно турски савезници. Министар спољних послова Мелвут Чавушоглу је резултат референдума описао као „рођење нове Турске“, а премијер Бинали Јилдирим поручио да је земља „окренула нову страницу у својој демократској историји“.

Ово је, иначе, дванаеста победа Ердогана и његових присталица у разним изјашњавањима бирача откад су пре 15 година дошли на власт. Турски председник је од тада, наиме, учествовао на чак 11 избора — пет парламентарних, два референдума, три пута на локалним изборима, и једном на председничким, и на свима је победио.

Тесан резултат указује на дубоке поделе у турском друштву, кажу аналитичари, поготово кад се узме у обзир да је опција „против“ победила у три највећа града, међу којима је и престоница Анкара. Критичари страхују да је исход гласања „корак ка владавини само једног човека у земљи која је чланица НАТО-а и кандидат за ЕУ“.

С друге стране, захтеви опозиције за поновним бројањем гласова јер је, како тврде, између три и 60 одсто листића „изманипулисано“, на прву лопту звуче легитимно, али толике неправилности су заиста мало вероватне, каже за Спутњик Виктор Надејин Рајевски, аналитичар са Института за међународне односе Руске академије наука.

„У данашњој Турској бројање гласова се одвија махом транспарентно, без кршења правила, али није тако јасна ситуација с бројањем гласова дијаспоре, што је негде око пет милиона људи. Међутим, оно што морамо да схватимо је да је и Европа учинила све како би ојачала Ердоганову позицију кад је забранила пропаганду и наступе министара у Немачкој и Холандији. Турски председник је то успешно искористио за консолидацију свог бирачког тела.“

Иначе, током референдума у инцидентима широм Турске погинуле су најмање три особе. Председник изборне комисије Сади Гувен потврдио је да ће због великог броја притужби на регуларност бити размотрено признавање гласачких листића без печата, осим ако се не докаже да су лажни.

Јаче везе са Русијом

На питање како ће овакав исход референдума утицати на односе Москве и Анкаре, Амур Гаџијев са Института за оријенталне студије Руске академије наука, каже да не очекује никакве тектонске промене.

„Вектор за побољшање руско-турских односа означен је још прошлог лета, а иако није баш све било тако глатко као што бисмо желели, напредак је очигледан. Подсећам да је у време покушаја државног удара у Турској Русија изразила подршку легитимно изабраним властима, док је Запад неко време ћутао. То, наравно, није прошло незапажено у Анкари. Успут се развијају различити пројекти — испорука руског оружја Турској би омогућила да створи сопствени систем противваздушне одбране, независтан од НАТО-а, а ту су и пројекти у области енергетике. Када говоримо о безбедности, Американци, иако су турски савезници, настављају да сарађују са сиријским Курдима. Они имају своје задатке и сопствене циљеве у том региону и то сигурно збуњује Анкару, с обзиром на то да су области Турске насељене Курдима гласале против уставних промена.“

Европска комисија је поручила да Турска треба да обезбеди најшири могући национални консензус око уставних амандмана, у светлу тесног резултата референдума, а немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел позвао је турске грађане да „остану мирни без обзира на исход гласања“, и поручио да је задовољан што је кампања која је, како је рекао, „вођена жестоко и у Немачкој и у Турској, сада готова“.

Шерпе и лонци

Амур Гаџијев у разговору за Спутњик додаје да би један од позитивних резултата референдума могло да буде веће зближавање Турске с Русијом, то јест јачање билатералних веза, али и јаснија економска политика Анкаре у ширем региону.

„Сада је намера Турске да ојача сарадњу с евроазијским структурама постала видљива. Анкара учествује на преговорима о Сирији у Астани, а Ердоган је у сталној, директној комуникацији са Владимиром Путином. Може се рећи да ће победа присталица уставних промена позитивно утицати на развој односа двеју страна. Али чак и да су победили Ердоганови противници, нисам сигуран да би због тога страдали турски односи са Русијом. Анкара сада схвата да је неопходно те односе развија, и да је Москва њен поуздан партнер. С друге стране, кад би победили противници реформи, то би свакако успорило процес сарадње Турске и евроазијских структура. Искрено, не могу да проценим да ли је за саму Турску победа присталица уставних промена позитивна ствар, али знам да је са становишта односа с Русијом то свакако позитиван тренутак. Москва је развила врло прецизан механизам интеракције с Ердогановим тимом, што се види и на примеру Сирије.“

У намери да изразе негодовање због тријумфа Ердогана, житељи неколико делова Истанбула су по објављивању резултата ударали у шерпе и лонце на прозорима својих домова, што је традиционална форма протеста у Турској, баш у тренутку док је председник проглашавао победу на референдуму. Да ли ће притужбе незадовољних резултирати нечим конкретним, што је, руку на срце, мало вероватно, сазнаћемо у наредним данима… Или сатима.