Прочитај ми чланакАлбанија је после Турске постала једина држава на свету у којој је подигнуто спомен-обележје у знак сећања на убијене цивиле који су настрадали у покушају пуча пре три године у Турској.
Ова одлука није наишла на одушевљење ни опозиције, али ни интелектуалне елите у Тирани, уз образложење да је на овај начин Еди Рама јасно ставио да знања да подржава политику турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
President @RTErdogan met with Prime Minister Edi Rama of Albania. pic.twitter.com/rPVclWpuu5
— Turkish Presidency (@trpresidency) 18. јул 2019.
Обележје на коме се налазе имена 251 убијеног турског цивила који су погинули 15. јула 2016. године, нашло је своје место у спомен-парку „Долина језера“ у срцу Тиране, тик уз спомен-обележје Адему Јашарију, што је изазвало додатне полемике у албанској јавности.
Дакле, да ли је ово Рамино додворавање Ердогану? Зашто је Рами битан Ердоган?
Додворавање Турцима
Др Слободан Јанковић са Института за међународну политику каже да је познато да Турска притиска све државе на Балкану генерално, да сарађују са њима са једне стране, а да са друге стране затварају све Гуленове школе.
„А са друге стране, траже и различите начине признања за себе, а да за узврат подрже локалне лидерчиће на Балкану, па у том смислу и Рама подиже тај споменик, не би ли имао подршку Ердогана. Могу да кажем оно што је и свима другима јасно, да је у питању једноставно додворавање“, каже др Јанковић.
С обзиром на непредвидиве односе Турске са другим државама, албански аналитичари верују да је овај потез Раме само удаљио Албанију од уласка у Европску унију. Др Јанковић с друге стране каже да званична Тирана и не хрли тако ка ЕУ.
„Свима је јасно да од уласка у ЕУ нема ништа, што се тиче земаља такозваног западног Балкана. Тако да је важно да траже савезнике у периоду у наредних пет до десет година, а што се тиче политичара појединачно и на годишњем нивоу“, објашњава наш саговорник.
По његовим речима, Рамина одлука неће изазвати никаква одијум што је подигао спомен-плочу погинулима у турском пучу, нити ће то нешто да му се замери значајно, сем ако иза тога не стоји нешто што се за сада не види.
Окупација Албаније
Албански аналитичари такође напомињу да је у историји Турске до сада било око 90 пучева, што успелих што неуспелих, али да се никада није ни у једној држави на свету десило да се на овакав начин да омаж политици једног човека.
Меморијални споменик У Тирани у част 251 турског држављана убијеног током неуспелог државног удара у јулу 2016. године У Турској
„Нису у питању, нити су спорни људи који су погинули, већ оно што они представљају — политику Ердогана. Турска улаже у Албанију на чудне начине, а никако у сектор економије, где балканске земље, једна од њих је и Србија, прикупљају турске инвестиције, док албанска држава поставља апсурдне споменике у унутрашњем сукобу и потпуно без икаквог интереса за Албанце“, само је једна од анализа у албанским медијима.
А ово су само благе критике. Они оштрији су подсетили да су били под окупацијом Турске и да су данас поново, али модерне: турским теленовелама, џамијом на вратима парламента…
Рама се вратио у службу Ердогана, службу која је хваљена као антиалбанска и антинационална, пише Центури.
Три дана након овог догађаја у Тирани, премијер Еди Рама је објавио фотографију да је у Турској, „у гостопримству председника Ердогана у његовој летњој резиденцији у Мармарису“.
Рамин дил са Ердоганом
Неколико дана касније, турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу стигао је у посету Тирани, који је у интервјуу за турске медије изјавио да је разговарао са албанским колегом Сандаром Љешајом и премијером Едијем Рамом „о борби против свих организација“, терористима, укључујући ФЕТО. Они су изразили своју посвећеност у вези с тим, рекао је турски министар и додао да је задовољан приступом премијера и министра унутрашњих послова ФЕТО.
Албанија је такође постала део или присталица турских позиција и у међународним извештајима, попут гласања у УН у корист Турске и против САД због непризнавања Источног Јерусалима као престонице или на многим другим позицијама.
Ердоганова освајачка стратегија представља озбиљну претњу европској будућности, општи је закључак медијских наслова у Албанији.
Подсећања ради, Турска је „покрет Гулен“ прогласила терористичком организацијом. Стотине хиљада људи за које се сумња да су њихови чланови суочило се са хапшењем, затвором, сумњивим суђењима и пресудама, отпуштањима и тако даље. У пракси, Гуленов покрет више не постоји у Турској, а Ердоган није благонаклон ни према државама које допуштају да овај покрет оперише на њиховим територијама.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
