Pročitaj mi članakJučerašnji bombaški napad u Istanbulu verovatno je uništio šanse Švedske i Finske da postaju članice NATO saveza u skorijoj budućnosti. Odmah nakon eksplozije, Redžep Tajip Erdogan optužio je teroriste za napad na Tursku, a kasnije se ispostavilo da su njegovi navodi potvrđeni. Glavna osumnjičena za bombaški napad je Ahlam Albašir, koja je navodno priznala da je za eksploziju obučavala Radnička partija Kurdistana (PKK), koja je u Turskoj, SAD i EU označena kao teroristička organizacija. Upravo jako uporište PKK u Švedskoj je razlog zašto Erdogan nije želeo da glasa za članstvo ove zemlje u NATO.
Бомбашки напад догодио се јуче око 16.20 по локалном времену у најпрометнијој улици у центру Истанбула. Медији су прво пренели да има 11 повређених, али је тај број током дана порастао на 81. Како је саопштила турска полиција, шест људи је убијено у нападу који је „султан“ Ердоган одмах оценио као терористички чин.
Он је у првом обраћању јавности поменуо мистериозну жену која је седела на клупи 45 минута, а потом побегла и најавио да ће полиција испитати њено кретање.
Убрзо су друштвене мреже преплавиле њене фотографије, а турски министар одбране Сулејман Сојлу је саопштио да је 46 особа ухапшено у вези са нападом.
Једна од њих је и мистериозна жена, а њен идентитет је убрзо откривен. У питању је држављанка Сирије Ахлам Албашир, која је у Турску стигла само због извршења злокобног задатка.
Она је наводно признала да ју је ПКК обучавала за специјалног обавештајног официра и да је илегално ушла у Турску преко Африн-Идлиба да би предузела акцију.
Министар унутрашњих послова је обећао освету, али ова експлозија представља много већу катастрофу него што се у почетку чинило.
Проблеми за Турску и Шведску
Практично од како су челници Турске и Шведске поднели захтев за чланство у НАТО савезу, због све веће претње која долази од Русије, Ердоган се противио њиховом пријему.
Разлог је једноставан, у Шведској постоји јака база Радничке партије Курдистана (ПКК).
Иако у Шведској и другим нордијским земљама постоји велика курдска дијаспора, ПКК је у ЕУ, САД и Турској класификована као терористичка организација и није јој дозвољено да делује слободно. Међутим, Турска тражи од Шведске да предузме јаче мере против припадника ПКК, као и да престане да финансира ИПГ – групу за коју Анкара сматра да је под директном контролом ПКК.
Поред тога, битан сегмент је и ембарго на извоз оружја, по коме Шведска и Финска не би могле да испоручују оружје Турској. У случају да ове две земље ипак постану чланице, ембарго нема рационалну основу јер НАТО чланице сарађују на одбрамбеном пољу.
Експлозијом у центру Истанбула, за коју је одговорност преузела припадница ПКК, Шведска и Финска немају чему да се надају кад је реч о коначном одобрењу Ердогана, без чије сагласности не могу постати чланице Алијансе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2022
