Прочитај ми чланак
(Политика)
Америка и Турска покушавају да оживе мировни процес на Блиском истоку како би се коначно решио „палестински проблем” и зауставио хаос у Сирији и све крвавији секташки сукоби у Ираку.
То потврђују готово свакодневни дипломатски контакти Вашингтона и Анкаре на највишем нивоу, што се одавно не памти. Нови шеф америчке дипломатије Џон Кери је у последњих пет седмица већ два пута боравио у Турској, док премијер Тајип Ердоган средином маја путује у Америку. У међувремену се у Турској очекује трећи долазак Керија и прва посета државног секретара САД за одбрану Чака Хејгела.
„Турска може да одигра значајну улогу у оживљавању мировног процеса на Блиском истоку”, објашњавају у Стејт департменту учестале контакте са стратешким савезником. Предуслов за то је помирење Турске и Израела чији односи су тотално поремећени пре три године када су командоси убили девет турских држављана на броду који је превозио хуманитарну помоћ Палестинцима у Гази.
Председник Барак Обама је приликом недавне посете Израелу успео да наговори премијера Бенјамина Нетанијахуа да се због тога званично извини Анкари. Тиме су отворена врата за нормализацију односа две земље, кључних савезника САД у немирном региону.
Сада је на потезу Анкара. У Вашингтону очекују да ће Турска искористити свој несумњиви утицај који има међу Палестинцима како би се под посредовањем „квартета” (УН, ЕУ, САД и Русија) коначно оживели мировни преговори. Поготово што премијер Ердоган одржава контакте и са умереним Фатахом и са милитантним Хамасом који не признаје Израел.
Ердоган је већ најавио посету Гази, што је у првим реаговањима изазвало различита реаговања и међу Јеврејима и међу Палестинцима. Многе појединости те дипломатске игре биће познате после сусрета Обаме и Ердоган, који је договорен за 16. мај у Вашингтону.
Дипломате две савезничке земље покушавају да обуздају и све жешће секташке сукобе у Ираку који готово свакодневно односе животе. У Анкари и Америци страхују да би то могло да угрози територијалну целовитост нафтом богате земље, што би имало несагледиве последице.
Званична Анкара оптужује шиитског премијера Нурија ел Маликија да прогони мањинске суните и да, као Садам Хусеин, покушава да заведе диктатуру. Влада у Багдаду не остаје дужна и тврди да се Ердоган меша у унутрашња питања Ирака. Вашингтон је у сталним контактима са Маликијем, док се од Анкаре очекује да утиче на мањинске суните, са којима има блиске односе, како би се очувало јединство земље коју већ десет година потресају оружани сукоби.
Анкару и Вашингтон посебно забрињава „сиријско пролеће” које је ушло у трећу годину. Две земље се залажу за одлазак Башара ел Асада, али су засад против стране војне интервенције пошто се плаше да би то могли да искористе милитантни исламисти који у тој земљи већ дижу главу.
Шефови дипломатија Кери и Ахмет Давутоглу су се договорили да се 20. априла у Истанбулу одржи састанак десет министара водећих западних и арапских земаља групе „Пријатељи Сирије”. Појединости се не откривају, али се сазнаје да ће то бити нови покушај да се заустави насиље и изврши још жешћи притисак на режим у Дамаску како би коначно устукнуо.
Биће то за два месеца трећа посета америчког државног секретара Турској, што потврђује да је решење кризе у региону један од приоритетних задатака нове Обамине администрације.
