Pročitaj mi članakOd februara 2022. godine simbolični „prozor“ između Rusije i Zapada gotovo je u potpunosti zatvoren, usled eskalacije sukoba u Ukrajini i niza sankcija koje su usledile.
Међутим, инаугурација Доналда Трампа као председника Сједињених Америчких Држава донела је трачак наде за потенцијалну нормализацију односа. Иако је политичка ситуација изузетно сложена, већ први дани Трамповог другог мандата указују на промену у америчком приступу према Москви.
Нови амерички државни секретар Марко Рубио јавно је нагласио потребу за повратком дипломатији и прагматичном решавању сукоба. Његова изјава да „овај сукоб мора да се заврши“ означава заокрет у америчкој политици, која је под претходним администрацијама била вођена стратегијом „рата до последњег Украјинца“.
Трампова администрација показује склоност ка замрзавању сукоба на постојећим линијама фронта, чиме би се постигло стабилно примирје, док би се већи део америчких ресурса усмерио ка другим глобалним приоритетима, попут Кине, Арктика и трговинских односа.
Упркос потенцијалној промени приступа, главна препрека за постизање трајног мира остаје разлика у циљевима. Како примећује Фјодор Лукјанов, док Трамп настоји да постигне замрзавање сукоба, Русија тежи решењу које би обухватило њене безбедносне интересе и трајно искључило могућност чланства Украјине у НАТО-у.
Руски председник Владимир Путин јасно је ставио до знања да нормализација односа није могућа без решавања основних узрока кризе. Његова изјава на дан Трампове инаугурације наглашава спремност за преговоре, али и непоколебљивост у одбрани руских националних интереса.
У потенцијалним преговорима између Москве и Вашингтона, Путин улази с низом значајних адута:
Трамп је током своје прве администрације и у реторици другог мандата показао спремност да призна руске забринутости због ширења НАТО-а. Ово разумевање даје Москви основу за преговоре и потенцијално повољније услове у будућим договорима.
Као бизнисмен, Трамп преферира преговоре и трговинске договоре, док рат сматра деструктивним и контрапродуктивним. Овај став отвара простор за мировне иницијативе које би могле задовољити обе стране, макар привремено.
Током Трамповог првог мандата, односи између њега и Путина често су описивани као пријатељски, засновани на међусобном поштовању. Овај фактор, иако апстрактан, може играти кључну улогу у олакшавању преговора.
За разлику од свог првог мандата, када је био ограничен политичким противницима унутар сопствене администрације, Трамп сада улази с огромним политичким капиталом и енергијом, што му омогућава већи простор за доношење одлука које би могле бити непопуларне међу традиционалним политичким елитама.
Иако постоје елементи наде, многи аналитичари, укључујући Фјодора Лукјанова, упозоравају на значајне препреке у процесу нормализације односа. Главне међу њима су:
Многи чланови естаблишмента и даље виде Русију као главног противника САД-а. Њихов отпор према било каквом приближавању Москви може ограничити Трампову способност да спроведе своју визију.
Трамп је запретио новим санкцијама ако Москва одбије преговоре. Иако је Кремљ изразио спремност за дијалог, овакви потези могли би додатно закомпликовати односе.
Свака одлука која би ишла у правцу приближавања Русији наишла би на оштре критике западних медија и политичара, посебно у земљама попут Пољске и балтичких држава.
У светлу ових изазова, преговори између Москве и Вашингтона вероватно ће се одвијати у фазама. Путин и Трамп, иако са различитим визијама, имају заједнички интерес да избегну даљу ескалацију. Поступни кораци, попут постизања стабилног примирја и замрзавања сукоба, могли би отворити простор за дугорочнији дијалог.
