• Почетна
  • СВЕТ
  • ТРЕТИРАЊЕ ЉУДИ ПОПУТ ЖИВОТИЊА: Шиљци против бескућника у „бољим“ четвртима Лондона
Прочитај ми чланак

ТРЕТИРАЊЕ ЉУДИ ПОПУТ ЖИВОТИЊА: Шиљци против бескућника у „бољим“ четвртима Лондона

0

tretiranje-ljudi-poput-zivotinja-siljci-protiv-beskucnika-u-boljim-londonskim-cetvrtima-izazvali-zgrazanje-javnosti_4554_3565

Третирање људи попут животиња – шиљци против бескућника у „бољим“ лондонским четвртима изазвали згражање јавности.

Постати бескућником у систему који је изграђен на неравноправности и класној дискриминацији није нимало тешко, нарочито у Британији где такав исход прети милионима. Но, уместо политике која би покушала да помогне овим унесрећеним људима, на снази је све бруталнија изолација.

Анти-људски став према бескућницима у Британији посебно је добро видљив на примеру нових потеза који су изазвали згражање многих. Наиме, на простору „бољих“ градских четврти у Лондону почели су се појављивати „анти-бескућнићки“ шиљци на улицама – управо тако, метални шиљци уграђени у тротоар како би се спречило бескућнике – да им случајно не падне на памет – спавати на овим местима. Другим речима, људе се третира на исти начин као и голубове које се шиљцима настоји спречити да не слетаху на зграде.

Након појаве овог „тренда“, многи су почели да постављају фотографије ових шиљака на друштвене мреже, изражавајући велико огорчење. Један становник је испричао у разговору за Телеграф: „Један бескућник је спавао овде пре шест недеља. Онда пре две недеље одједном су се појавили шиљци испред, очито тако да бескућници не би ту спавали“.

Crisis – британска национална хуманитарна организација за помоћ бескућницима одмах је објавила изјаву у којој се строго осуђује оваква пракса;

„Скандалозно је да било ко мора да спава на улици у 21. веку у Британији. Но, спавање на улицама је у последње три године нагло порасло у Британији, а у Лондону за огромних 75%. Иза ових бројки се налазе стварни људи који немају дома, као и резови агенцијама за бескућнике које им настоје помоћи.

Они заслужују више него да их се тера од врата до врата. Никада нећемо да зауставимо питање бескућника на улици са шиљцима у плочнику. Морамо се бавити узроцима „, нагласила је директорка организација Crisis, Katharine Sacks-Jones.

И док се многи на друштвеним мрежама згражају над чињеницом да се људи третирају на овакав начин, увек има и оних којима је ово сасвим нормално. Неки истичу како та пракса и није специфична само за Лондон, већ и за многе градове и земље у Европи.

Другима је то разумљиво, нужно и у томе не виде никакав проблем. Исти дакако нису посве свесни да бескућништво није нешто што се дешава само другима – штавише у данашњем систему, када заштитна „социјална мрежа“ бива сва слабија, постати бескућником је судбина која може врло лако задесити и оне који су се до јуче сматрали привилегиранима.

(Адванце)