Прочитај ми чланак

Тражили су Кијевску лавру за седиште реда: Како су Темплари опстали до данас

0

Познати витезови Темплари не дају мира историчарима: споре о томе како је ред „монаха ратника“ постао најмоћнија организација Средњег века. Ни теоретичари завере нису мирни, они верују да Темплари још увек владају светом и брижљиво чувају своје тајне.

Људи у огртачима

ILUSTRACIJA

Неколико високих Француза у белим огртачима са црвеним крстом у средини креће се ка великом храму. Људи у црним огртачима, обични ходочасници и улични просјаци изненађено их гледају. Они, не обраћајући пажњу, полако корачају према цркви. Три пута се прекрсте у њеној близини и кажу: „Овде смо како бисмо чували ваше светиње“.

Приближно овако је изгледао први дан постојања Темплара, који је у Јерусалиму 1118. године основао гроф Хуго де Пејн из Шампања. Описани догађај се није десио на Светој земљи, већ у Кијеву – осам векова касније.

Појава људи у чудној одећи на територији Кијево-Печерске лавре у децембру 1994. године изазвала је скандал. Тајанствени гости су замолили игумана манастира да им уступи објекат „за седиште темпларског реда у Заједници независних држава (ЗНД)“. Шта је игуман одговорио, није познато. Међутим, вест се брзо проширила широм украјинске престонице. Увече је неколико десетина верника опколило манастир и приморало „Темпларе“ да напусте његове зидине.

„Долазак темпларског реда, који има прилично скандалозну прошлост, на територију светог манастира сматра се увредом за православне вернике у Кијеву“, навели су тада украјински медији речи познатог украјинског историчара уметности и заштитника кијевских старина Михаила Дегтјарева.

Историја Темплара је заиста контроверзна. На почетку су чланови темпларског реда званично себе називали „сиромашним витезовима Соломоновог храма“. Они су чували светиње Палестине, пре свега цркву Светог гроба у Јерусалиму и гору, на којој је некада стајао старозаветни јерусалимски храм.

Поред објеката, витезови су се заветовали да ће штитити ходочаснике, помагати сиромашнима и сирочићима, и то бесплатно, јер су положили монашке завете. Немају ништа своје, чак је и коњ за двојицу.

Под утиском благих намера Темплара, краљ Јерусалима Болдуин II дао им је за седиште реда храм Соломона. Тако се после крсташког освајања града називала џамија Ал Акса која је 1099. године постала хришћанска црква.

Током неколико деценија, многи познати и моћни људи тог времена постали су „ратници-монаси“. Римски папа је био покровитељ реда. Он га је 1139. године ослободио плаћања црквеног пореза који је углавном био обавезан за западне хришћане. „Сиромашни витезови Соломоновог храма“ су се невероватно обогатили захваљујући донацијама.
Богатство ће, два века касније, уништити ред. Након коначног губитка Свете земље 1291. године, Темплари, растрзани унутрашњим несугласицама, изгубили су свој некадашњи утицај. То је искористио француски краљ Филип IV Лепи. Према подацима историчара, он је хтео да своју празну касу напуни на рачун богатства Темплара.

Почетком септембра 1307. године краљ је наредио да се организује велика специјална операција. Њему одани људи тајно су проналазили чланове реда широм Француске, пажљиво пратили његов врх, прикупљајући доказе. Према летописима, краљ је сумњао да монаси припремају заверу.

Можда је то само био начин како би се уништио ред Темплара, јер су крајем септембра сви Темплари ухапшени, укључујући и оне најутицајније. Започет је судски процес, а тужиоци нису били само представници краља већ и папа. Света инквизиција приписивала је темпларима богохуљење и обожавање идола „у лику црне мачке“.

Папа Климент је 1312. године распустио ред. Ухапшени Темплари спаљени су на ломачи. Према легенди, у петак 13. октобра, мајстори реда су погубљени. Пре смрти проклели су француског краља и папу.

Митови и реалност

Историчари су више пута раскринкавали легенду о погубљењу мајстора реда. Али ред Темплара у очима лаика је мистичан. Верује се, на пример, да су знали велике тајне. Неки сматрају да су први темплари у темељима Соломоновог храма пронашли древне окултне свитке. Такође, Темплари су се наводно бавили алхемијом, а како другачије објаснити њихово богатство. Наравно, они су чували Свети грал, чашу из које је Исус пио током тајне вечере. У средњем веку су веровали, да овај предмет власнику пружа бесмртност.

Многобројни митови су створили још једно веровање: да су темплари још увек најутицајнија организација на свету. Само што они не рекламирају своје активности, „црни петак 13“ је један од примера.

Темплари нису нестали после страшних догађаја почетком 14. века. У разним земљама основали су организације, као што је била, на пример, ред Христа у Португалији, који је постојао од 1318. године до краја XVI века.

У другим европским земљама су се неки људи декларисали као наследници Темплара. Почетком 18. века су у Француској настали масони. Успостављен је 1705. године „Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani“ (OSMTH – Суверени војни ред јерусалимског храма), чије су присталице порицале везу са масонима.

Наполеон Бонапарта је, после сто година, званично признао организацију и дао јој орден витеза. Тако данас тврде чланови OSMTH.

„Ми нисмо обновитељи!“

Савремени Темплари носе беле огртаче са црвеним крстом, док неки носе ланце и мачеве. Они њима не секу „непријатеље вере“, као у средњем веку, већ торте на свечаностима.

„Ми нисмо само неки тамо обновитељи. Нас обједињују древни витешки идеали. Ми морамо да штитимо веру и хришћане по целом свету!“, рекао је амерички темплар Џо Отери из Пенсилваније.
Темплари су релативно недавно дошли на америчко тло. Европски OSMTH 1960. године оснива огранак у Сједињеним Америчким Државама – „The Sovereign Military Order of the Temple of Jerusalem“ (SMOTJ) – Суверени војни ред Темплара јерусалимског храма. Међутим, након неколико деценија дошло је до поделе. Данас амерички Темплари делују самостално и има их само неколико хиљада. Углавном сакупљају донације у добротворне сврхе. И стално износе разне изјаве, критикујући, на пример, Белу кућу због „неактивности у заштити прогоњених хришћана са Блиског истока“.

Од Темплара су преузели, не само атрибуте и слогане, већ и пословност. SMOTJ је регистровао свој заштитни знак. Амерички темплари то објашњавају жељом да се „заштите од самозванаца“. На пример, не воле када се десничарске радикалне групе или Андерс Брејвик, који је убио 77 људи 2012. године, називају темпларима.

„Православни темплари“

И у Русији постоје Темплари, који се називају „Јавно удружење православних хришћана светог кнеза Дмитрија Донског“ или једноставно „Православни темплари“. Они тврде да су на тлу Русије били још у 12. веку у Галицкој кнежевини. Васељенски патријарх Јован IX Агапе је званично успоставио ред.

У организацији постоји строга хијерархија. Православни верници, чланови реда плаћају чланарину. Циљеви организације су остали исти – „заштита хришћанске вере“.
Темплари су 2012. године обећали награду од 3.400 евра за информацију, „која ће омогућити покретање кривичног поступка против организатора и саучесника злочиначке антихришћанске акције панк групе ‘Pussy Riot’ у храму Христа Спаситеља“. А пет година касније покушали су да заштите свог шефа „великог генерала Русије“ Игора Трунова, да му се не одузме адвокатска лиценца.

Он није једини лидер руских Темплара. У земљи постоји и „Велики приорат Русије врховног витешког реда јерусалимског храма“, који не сматра легитимним француски OSMTH. О свом деловању они не саопштавају много, а сајт им одавно није у функцији.

Организације Темплара нису желеле да одговарају на питања Спутњика. Вероватно, „витезови Соломоновог храма“ не желе да покваре вековни имиџ „најтајанственије организације на планети“.