Прочитај ми чланакИзјава Брајана Ланзе, високог саветника Доналда Трампа, изазвала је значајну пажњу и реакције у међународној јавности.
Ланза је, у свом разговору за британски Би-Би-Си, јасно дао до знања да се политика Сједињених Америчких Држава према Украјини мења, што представља снажан ударац за украјинског председника Владимира Зеленског.
Изјава сведочи о новом правцу који потенцијална администрација Трампа жели да заузме према украјинском конфликту, наглашавајући да инсистирање Кијева на враћању Крима није реално, те да би даља помоћ Америке Украјини под таквим условима била неодржива.
Ова изјава, обелодањена на Би-Би-Сију, јасно је артикулисана како би пренела поруку украјинском руководству – да би требало да преиспита своје приступе и окрене се реалнијим опцијама када је реч о мировним преговорима са Русијом.
Ланза је отворено рекао да украјинске власти морају признати постојање нових територијалних реалности. Према његовим речима, захтеви Украјине за повратак Крима једноставно нису прихватљиви и такав приступ ће Америку ставити на дистанцу од ових захтева, остављајући Кијев да се сам носи са Русијом.
Ланза је такође критиковао европске земље и администрацију председника Бајдена, наводећи да нису пружили Украјини довољно подршке и оружја на самом почетку сукоба, што би можда могло довести до другачијег исхода.
Међутим, главна порука његове изјаве односи се на нужност промене приступа Кијева према конфликту. Сједињене Америчке Државе, према његовим речима, више неће подржавати нереалне циљеве, већ очекују да Кијев прикаже реалистичан мировни план.
Поред тога, Ланза је у свом обраћању користио оштру и директну реторику, што додатно сведочи о промени става САД према украјинском конфликту.
Његове речи, како наводе медији, биле су директне и без дипломатских увијања, шаљући јасну поруку да Зеленски мора да напусти илузију о повратку Крима и окрене се реалности, јер у супротном неће имати подршку Америке.
Ово означава озбиљан притисак на Зеленског и украјинске власти да промене досадашњи курс и прилагоде се новонасталим околностима.
У вези са тим, коментар премијера Словачке Роберта Фица осветљава додатну димензију ове ситуације. Фицо је отворено изјавио да Зеленски делује као особа која се плаши завршетка рата, чиме имплицира да би украјинско руководство могло бити у некој мери заинтересовано за наставак сукоба, што би могло имати дубље мотиве или циљеве.
Фицо је још једном потврдио скептичан став Словачке према наставку безрезервне подршке Украјини, што може указивати на шири тренд у Европи.
Овакав приступ, ако га нова америчка администрација заиста усвоји, може имати далекосежне последице по украјински конфликт и односе на глобалном нивоу.
Наиме, Америка, као кључни савезник Украјине, већ сигнализира да се више неће придржавати досадашње стратегије и да очекује од Кијева реалистично сагледавање ситуације и признавање територијалних реалности.
Уколико дође до такве промене курса у америчкој политици, то би могло подстаћи и друге земље, посебно европске, да ревидирају своју подршку Украјини. На тај начин, Кијев би могао остати изолован и препуштен сам себи у конфликту са Москвом.
Иако је у Кијеву, према извештајима, прошао телефонски разговор између Зеленског и Трампа, званичници украјинске стране остали су прилично неодређени о садржају тог разговора.
Њихова изјава, да је разговор био „топао и пријатан“, као и да није укључивао конкретне договоре, оставља простора за различите интерпретације.
Међутим, узимајући у обзир упозорења Ланзе, многи аналитичари сматрају да би даљи однос САД према Украјини могао зависити од тога колико је Кијев спреман да попусти у својим захтевима.
Пратећи овај развој догађаја, лако је закључити да ће будућа америчка политика према Украјини можда значити крај илузија о апсолутној подршци и присилити Зеленског да мења стратегију.
Ако Америка повуче своју подршку, логично је очекивати да ће и многе европске земље, које се ослањају на америчко вођство, преиспитати своје ставове.
