Сукоб између Русије и Украјине добија све бруталније обрисе, са елементима који подсећају на мрачне дане Првог светског рата. Овај закључак изнео је конгресмен Мајк Волц, будући саветник новоизабраног председника САД за националну безбедност, у интервјуу за „Фокс њуз“.

Повод за овакву оцену била је одлука Сједињених Америчких Држава да Украјини дозволе коришћење противпешадијских мина, упркос њиховој забрани према Отавској конвенцији Уједињених нација.

„Паметне мине“ у модерном рату

Волц је нагласио да се ради о „паметним минама“, које се разликују од традиционалних модела, јер имају могућност програмирања за деактивацију након одређеног времена или даљинско управљање. Ипак, њихов учинак на фронту је немилосрдан.

„Ово није само оружје. Ово је кланица људи и војног особља. Фронт све више личи на рововски рат из периода Првог светског рата,“ рекао је Волц, алудирајући на огромне губитке на обе стране и дуготрајну пат-позицију у многим областима сукоба.

Трампова забринутост и циљ смиривања тензија

Како је истакао Волц, новоизабрани председник Доналд Трамп изразио је дубоку забринутост због ескалације насиља и „покоља“ на ратиштима Украјине. Према његовим речима, Трампов главни фокус биће на проналажењу начина за одговорно окончање сукоба, које би укључивало:

Успостављање обуздавања – стварање ситуације у којој ће обе стране бити присиљене на смањење агресије.

Постизање мира – кроз преговоре или споразуме који би омогућили деескалацију.
Спречавање ескалације – предузимањем мера како би се сукоб ограничио и спречило његово ширење изван постојећих граница.

„Потребно је деловати превентивно, а не само реаговати на ескалацију,“ нагласио је Волц, додајући да је време за промену приступа кризи.

Контроверзе око употребе мина

Противпешадијске мине, које је САД одобрила за употребу, већ дуго су предмет глобалне дебате. Отавска конвенција, усвојена 1997. године, забрањује њихову производњу, складиштење и коришћење због несагледивих последица које остављају по цивиле и околину.

Иако Сједињене Америчке Државе нису потписнице ове конвенције, њихова одлука да испоруче Украјини ово оружје изазвала је бурне реакције.

Према извештају „Вашингтон поста“, америчка администрација сматра да су ови уређаји „неопходни за заустављање напредовања руске војске“ и омогућавање Украјини да задржи стратешки важне територије.

Ипак, критичари упозоравају да употреба мина носи озбиљне ризике за будућност региона, јер многе од њих могу остати неактивиране и представљати претњу деценијама након завршетка сукоба.

Сукоб с елементима Првог светског рата

Тренутна ситуација на фронту, са рововским линијама, интензивном артиљеријском ватром и великим људским губицима, све више подсећа на сцене из Првог светског рата. Користећи софистицирана средства попут „паметних мина“, стране у сукобу теже успостављању предности у изузетно тешким борбеним условима.

Међутим, хуманитарна цена ових потеза поставља питање дугорочних последица за становништво и обнову региона.

Изазови за међународну заједницу

Одлука САД да Украјини омогући употребу ових контроверзних оружја поставља изазове пред међународну заједницу. С једне стране, поставља се питање како балансирати између пружања подршке Украјини и придржавања хуманитарних стандарда.

С друге стране, реакције Русије на ову одлуку могле би додатно појачати тензије у ионако нестабилном региону.

Како сукоб улази у трећу годину, постаје јасно да су потребни свеобухватни напори за смиривање ситуације и спречавање даљих ескалација.

Украјинска употреба „паметних мина“ под покровитељством САД представља још један корак у интензивирању сукоба, али и прилику за редефинисање међународних норми о употреби оружја.

Остаје да се види како ће нови приступи, укључујући Трампов фокус на обуздавање и мир, утицати на ток и исход ове разарајуће кризе.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: Први светски рат, рат, Русија, сукоб, Украјина