Прочитај ми чланак

ТРАМП ЗА ШЕФА ДИПЛОМАТИЈЕ бира човека који је добро познат у Србији

0

Дејвид Петреус, пензионисани генерал америчке војске и шеф ЦИА, а данас бизнисмен на челу инвестиционог фонда ККР, нови је фаворит за позицију шефа дипломатије у администрацији новог америчког председника Доналда Трампа.

petreus 1

Дејвид Петреус, пензионисани генерал америчке војске и шеф ЦИА, а данас бизнисмен на челу инвестиционог фонда ККР, нови је фаворит за позицију шефа дипломатије у администрацији новог америчког председника Доналда Трампа.

– Био сам са изабраним председником на састанку који је трајао око сат времена. Упознао нас је са бројним изазовима са којима се САД сусрећу широм света, али и са многобројним приликама које можемо да искористимо. Разговор је био веома добар и обећавајућ. Видећемо шта ће бити сада – изјавио је Петреус за америчке медије.

До састанка са бившим шефом ЦИА малтене је било сигурно да ће позиција државног секретара, једна од најосетљивијих у администрацији, припасти или бившем градоначелнику Њујорка Рудију Ђулијанију или некадашњем председничком кандидату републиканаца Миту Ромнију. Међутим, очигледно је да су замерке у вези са њима двојицом узроковале да Трамп прошири видике.

Наиме, саветница новог председника САД Келиен Конвеј јавно је изразила забринутост због могућности да Ромни постане шеф дипломатије, доводећи у питање његово искуство у спољној политици. Конвеј је такође навела да би избор Ромнија могао да разочара Трампове присталице, с обзиром да је гувернер Масачусетса био један од најжешћих критичара Доналда Трампа током избора у Републиканској партији.

С друге стране, многи истакнути републиканци сумњају у Ђулијанија, пре свега због његових бројних веза са владама других држава, од којих неке нису у добрим односима са САД, због чега би Конгрес могао да блокира његово именовање за шефа америчке дипломатије.

На питање да ли би служио у Трамповој администрацији, Петреус је без размишљања одговорио потврдно. Узевши у обзир став једног високог званичника Трамповог транзиционог тима, који је у изјави за „Блумберг“ истакао да Петреус има значајну подршку међу сарадницима новог америчког председника, врло је могуће да бивши шеф ЦИА у фотофинишу претекне Ђулијанија и Ромнија. Такав епилог значајно подгрева и Трампова изјава након састанка са некадашњим генералом, у којој наводи да је „импресиониран Петреусом“.

Скандал-мајстор

Генерал Дејвид Петреус, бивши директор америчке Централне обавештајне агенције ЦИА постигао је споразум с америчким министарством правде око афере везане за његово давање тајних докумената својој љубавници и ауторки његове биографије.

Некад сматран као један од најбрилијатнијих војних умова своје генерације, ветеран из Ирака и Авганистана, генерал Петреус је тако избегао потенцијално нелагодно суђење и ставио тачку на скандал који је уздрмао обавештајни свет у лето 2012. године.

Петреус је својевољно прихватио да се изјасни кривим за недозвољено повлачење и држање поверљивих докумената, рекао је портпарол министарства правде.

После двогодишње истраге, амерички Федерални истражни биро (ФБИ) предложио је у јануару да се покрене поступак против бившег шефа ЦИА пошто су тајни документи нађени у компјутеру његове љубавнице Поле Бродвел, коауторке његове биографије.

Он је првобитно рекао да документи нађени на њеном компјутеру не доводе у опасност националну безбедност. Међутим, тиме што ће се изјаснити кривим Петреус признаје између осталог да је донео осам свежњева докумената које је он сам окарактерисао као строго поверљиве, у кућу у Вашингтону, где је провео викенд у августу 2011. са Бродвеловом.

Куповао дугове српских тајкуна

„Блиц“ је раније открио да је инвестициони фонд ККР на чијем је челу Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, заинтересован је да откупи неке од ненаплативих кредита банака у Србији.

То значи да би овај инвестициони фонд откупио неке од кредита које банке потражују од фирми из приватног или државног сектора, а не могу да их наплате, а где спадају и дугови тајкуна. На тај начин би ушли у власничку структуру фирми јер куповином ненаплативих кредита фирми стекли би део власништва фирме која се задужила код банке, а није могла да сервисира своје обавезе.