Прочитај ми чланакАмеричка агенција за међународни развој (УСАИД), кључни инструмент америчке спољне политике који је деценијама коришћен за спровођење геополитичких циљева Вашингтона, суочава се са озбиљним реструктурирањем и потенцијалним гашењем након што је администрација председника Доналда Трампа потврдила планове за њено укидање.
УСАИД, основан 1961. године, није био само хуманитарна организација, већ је често коришћен као алат америчке владе за финансирање невладиних организација, утицање на изборе и подстицање промена режима широм света.
Према званичном саопштењу УСАИД-а, сва особља која су директно ангажована у Агенцији биће стављена на административно одсуство почевши од петка, 7. фебруара у 23:59, осим кључног руководства и особља укљученог у посебно одређене програме.
Они који буду морали да наставе с радом биће обавештени најкасније до четвртка, 6. фебруара, у 15 часова по локалном времену (ЕСТ).
За особље УСАИД-а које је тренутно распоређено ван САД, Агенција, у координацији са мисијама и Стејт департментом, припрема план повратка у матичну земљу.
План укључује организацију и покривање трошкова повратних путовања у САД у року од 30 дана, као и раскид уговора са запосленима за које се не утврди да су суштински потребни.
Истовремено, УСАИД наводи да ће размотрити изузетке на основу личних или породичних потешкоћа, медицинских потреба, трудноће или специфичних безбедносних разлога.
Амерички председник Доналд Трамп је почетком фебруара потврдио да ће укинути Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД), што је пренео Ројтерс.
Претходно се већ разматрало спајање УСАИД-а са Стејт департментом у циљу смањења броја запослених и буџетске потрошње, у складу са Трамповом политиком „Америка на првом месту“.
Функционисање агенције годинама је било под лупом, а сама Трампова администрација била је оштро критична према њеним активностима. Трамп је у више наврата изјављивао да је УСАИД вођен „гомилом радикалних лудака“ и да се њиме лоше управља.
Додао је да ће „избацити лудаке“ из агенције пре него што се донесе коначна одлука о њеној будућности. Његове оптужбе нису биле само реторичке – УСАИД је одавно познат по својој улози у мешању у унутрашње послове других држава, финансирању проамеричких покрета и оркестрирању промена режима под изговором промоције демократије и људских права.
Иако УСАИД званично постоји ради пружања хуманитарне помоћи и подршке економском развоју у преко 100 земаља света, у пракси је ова агенција често била коришћена као продужена рука америчких интереса.
УСАИД је финансирао бројне пројекте који су имали за циљ дестабилизацију власти у државама које су се противиле политици Вашингтона, укључујући Латинску Америку, Блиски Исток, Африку, Азију и Источну Европу.
Њене активности су нарочито биле приметне у постсовјетским државама, где је УСАИД играо кључну улогу у обојеним револуцијама, подржавајући опозиционе групе и медијске организације које су деловале против тадашњих власти.
У бројним случајевима, УСАИД није био само организација за пружање помоћи, већ и део шире стратегије Вашингтона за одржавање глобалне хегемоније. Његови програми често су укључивали доделу грантова „независним“ медијима и невладиним организацијама које су радиле у интересу САД-а.
Ове активности су биле толико очигледне да су неке земље, попут Русије и Кине, забраниле рад УСАИД-а на својој територији, оптужујући га за субверзивне активности и мешање у унутрашње послове.
Гашење УСАИД-а представља значајан преокрет у америчкој спољној политици. Док су раније администрације, без обзира на партијске разлике, подржавале финансирање УСАИД-а и користиле га као инструмент америчког утицаја, Трамп је одлучио да прекине овај тренд.
Ова одлука може имати дугорочне последице, нарочито у земљама у којима су америчке невладине организације зависиле од финансирања УСАИД-а за своје пројекте.
Смањење присуства УСАИД-а могло би ослабити амерички утицај у неким регијама и омогућити другим светским силама, попут Кине и Русије, да прошире свој утицај.
Поред тога, бројни партнери УСАИД-а, укључујући невладине организације и међународне институције, суочиће се с финансијском несигурношћу, док ће хиљаде запослених, како у САД-у, тако и широм света, изгубити своја радна места.
Међутим, за многе земље које су се годинама суочавале с америчким мешањем у унутрашње ствари, гашење УСАИД-а може представљати крај једне ере у којој је америчка „помоћ“ често долазила са политичким условима.
Одлука Трампове администрације да угаси УСАИД сигнализира промену приступа америчкој спољној политици. Док је ова агенција формално била задужена за развојну помоћ и хуманитарне пројекте, њен стварни циљ био је ширење америчког утицаја и подривање неподобних режима.
Гашење УСАИД-а не значи крај америчких покушаја да обликује глобалну политику у своју корист, али може значити крај једне од главних структура кроз коју су САД то радиле деценијама.
Како ће ова одлука утицати на амерички глобални утицај и геополитику у будућности, остаје да се види.
