Прочитај ми чланакСа питањем замене становништва уско је повезано и питање интеграције и асимилације миграната у западним друштвима, нагласио др Сунић
У периоду од 13. до 15. децембра гост Института за европске студије у Београду био је хрватско-амерички професор, дипломата и писац, др Томислав Сунић. Том приликом он је одржао и два предавања: „Опадање у историјској перспективи, од Јувенала, Шпенглера до савременог либерализма: религија прогреса као покретач друштвеног расула“ у Културном центру Нови Сад и „Велики ресет и замена становништва у Европи? Узроци и изгледи“ у свечаној сали Института за европске студије у Београду. Томислав Сунић је човек богате биографије, доктор политичких наука, некадашњи дисидент, дипломата, аутор бројних књига објављених на неколико језика и блиски сарадник Алана де Беноа и GRECE групације. Као млад човек, пропутовао је кроз готово све земље Европе и Азије, од Холандије до Индије. Студирао је романистику, да би 1983. године отишао у САД, где је добио политички азил. Тамо је био један од предводника хрватске емиграције, која је тих година активно радила на отцепљењу Хрватске од Југославије. У том периоду био је близак сарадник Мате Мештровића, сина Ивана Мештровића. Магистрирао је на Универзитету у Калифорнији, а докторирао на Санта Барбари. У земљу се први пут враћа 1991, а дефинитивно 1993. године. Имао је запажену улогу у хрватској дипломатији, обављајући различите функције у дипломатско-конзуларним представништвима ове државе у Белгији, Данској, Уједињеном Краљевству и Алжиру.
Посебну пажњу привукло је његово предавање другог дана у Београду, имајући у виду веома интригантан наслов. На почетку, окупљене је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, који је захвалио предавачу на посети, те подсетио да Сунић представља не само научног ствараоца и преводиоца различитих значајних дела, него и сведока и учесника бројних судбоносних догађаја на прелому епоха. Предавач се захвалио на гостопримству, истакавши да се Запада није вратио искључиво из националних побуда, већ што је у његово време на том истом Западу много више сретао криптомарксиста и криптојугословена, неголи у самој Југославији. Пре него што је започео своје предавање, Сунић је више пажње посветио преиспитивању појмовног апарата, конкретно, преиспитивању терминологије коју користе савремени политиколози, социолози и филозофи. У том контексту, навео је пример речи демократија, која нема исто значење у Северној Кореји, као што има у Немачкој. С тим у вези, апострофирао је важност тачног детектовања оних који дефинишу конкретне појмове, попут људских права, демократије, толеранције итд. Нагласивши притом своју резервисаност како према речнику homo sovieticus и homo balcanicus, тако и према терминологији савременог homo economicus, али и према ЛГБТ и трансродном језичком инжењерингу.
Затим се осврнуо на сам појам замене становништва. У ширу употребу њега је увео француски мислилац Рено Ками (Le grand remplacement). Да овај појам не представља искључиво само један од термина из речника тзв. теоретичара завере, говори и податак који износи Сунић, да се у Француској од недавно појам расе сматра социјалним конструктом, а не биолошки условљеном категоријом. Стога се предавач пита, ако је раса конструкт – односно вештачка, то јест непостојећа категорија – како може постојати расизам? На тај начин, по његовом мишљењу, они који нас уче да међу људима нема никаквих расних разлика, истовремено су највећи борци против расизма. Са питањем замене становништва уско је повезано и питање интеграције и асимилације миграната у западним друштвима. Наиме, иако се често поистовећују, Сунић наглашава да се ради о потпуно различитим појмовима. Па тако наводи примере америчких Јевреја, са једне, те Срба и Пољака, са друге стране. И док су први савршено интегрисани, а готово потпуно неасимиловани, Срби и Пољаци у Чикагу су и интегрисани, али и великим делом асимиловани грађани САД. Такође, предавач истиче да историји нису непознати примери велике замене становништва, имајући у виду „размену“ становништва између Грчке и Турске након Првог светског рата, односно протеривање Немаца из Источне Европе након Другог светског рата. Као пример државе која, како Сунић наглашава, држи до себе, и која има потпуно другачију имиграциону политику, наводи Јапан. Ова земља, иако део западне политичке хемисфере, не спроводи агенду замене становништва. Са друге стране, Сунић исказује бојазан за сопствену државу. Пре свега, из разлога њеног учлањења у евроатлантске интеграционе процесе, које он види као опасност за демографску будућност Хрватске. Иако је српско питање „решено“ у протеклом рату, предавач изражава бојазан да би Брисел и Вашингтон могли у једном тренутку притиснути загребачке елите да испражњене просторе Лике, Кордуна и Баније, али и све празније Славоније насели мигрантима из Авганистана, Пакистана, Африке и Блиског истока.
Након тога, предавач је више пажње посветио улози Римокатоличке цркве у наведеним процесима. Наиме, Римокатоличка црква првенствено у Сједињеним Државама и Немачкој даје морални и психолошки легитимитет доласку миграната, при чему Сунић сматра да је тај допринос већи од доприноса тзв. левих либерала, односно неомарксиста или ЛГБТ активиста. У том контексту нарочито истиче улогу немачке бискупске конференције, која по питањима миграција по његовом мишљењу представља својеврсну „владу у сенци“. Даље наводи да ветар у леђа оваквим тенденцијама даје и сам врх Римокатоличке цркве са актуелним папом на челу. Док римски папа љуби ноге мигрантима друге вере, дотле немачки кардинал Маркс проповеда да доброчинство не познаје границе, те да свако мора бити прихваћен, па стога, ни границе Европе не смеју бити границе смрти, наводи Сунић. Концепт мултикултурализма је по њему, не само веома проблематичан, него представља и замену за некадашњу марксистичку идеологију. Стога поставља питање зашто се не би еквивалентно користили и појмови попут мултиетницизма и мултирасијанизма.
На крају предавања, повела се озбиљна дебата о феноменима о којима је говорио Сунић. Публику су интересовала питања улоге нове деснице у Западној Европи, перспективама потенцијалне „либанизације“ Старог континента, али и питања положаја преосталих Срба у Републици Хрватској, имајући у виду катаклизмичне демографске показатеље.
Душан Илић,
Институт за европске студије
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 12, 2023
