Тим истраживача открио МИКРОПЛАСТИКУ у људским венама

13:50 06.02.2023.

Микропластика је први пут пронађена у ткиву људских вена, открио је прошле недеље тим истраживача са Универзитета Хал. Пет различитих типова микропластике откривено је у узорцима узетим из вена сафене (ноге) пацијената који су били подвргнути операцији срчаног бајпаса.

„Били смо изненађени што смо их пронашли“, рекла је професорка Џинет Рочел у саопштењу за јавност које је пропратило публикацију листа у часопису ПЛоС Оне. „Већ знамо да је микропластика у крви… али није било јасно да ли могу да пређу крвне судове у васкуларно ткиво и овај рад би сугерисао да могу да ураде управо то.

Истраживачи са седиштем у Великој Британији пронашли су просечну концентрацију од 15 честица пластике по граму венског ткива, сличне или више од нивоа пронађених у ткиву плућа и дебелог црева, али су приметили да су облик и врсте пластике пронађене у васкуларном ткиву значајно разликује од других типова ткива.

„Ове прве анализе људског ткива сугеришу да дистрибуција преовлађујућих типова микропластике може бити специфична за ткиво“, приметио је Рочел.

Најчешћи типови пластике пронађени у узорцима укључују алкидну смолу, која се налази у синтетичким бојама и лаковима; поливинил ацетат, лепак који се користи за паковање хране и транспорт; најлон, и ЕВОХ-ЕВА, који се користи за паковање хране и водонепропусну ламинацију.

Док је Рочел нагласила да „још не знамо импликације овога на људско здравље“, она је признала да се показало да микропластика изазива „упалу и реакције на стрес“ у лабораторијским условима.

Коаутор професор Махмуд Лубани додао је да присуство микропластике може допринети неуспеху операције бајпаса коронарне артерије која укључује трансплантате из вена сафене, сугеришући да загађивачи „могу играти улогу у оштећењу унутрашњости вене што доводи до тога да она постане блокиран током времена.” Уклањање микропластике је било могуће, рекао је он у саопштењу за јавност.

Тим је раније открио свеприсутне загађиваче у крви и плућном ткиву, као и у хируршким операционим салама. Према неким проценама, 15 тона пластичног отпада уђе у Земљине океане сваког минута, разграђујући се на мање честице и улазећи у тело кроз ланац исхране и кроз ваздух који људи удишу.