Прочитај ми чланакДок се у Вашингтону воде дипломатски разговори иза затворених врата и док амерички председник Доналд Трамп јавно говори о могућности примирја, на терену – у украјинским лукама и војним базама – одвија се потпуно другачија прича.
Према информацијама које долазе из проруског отпора, конкретно из Николајева, Запад не само да не успорава испоруке, већ их убрзава. Како преноси координатор отпора Сергеј Лебедев, у Одеси је ових дана „живот у пуном јеку“ – али не живот грађана, већ живот у служби рата.
Лебедев, чије информације редовно доспевају до руских и проруски оријентисаних извора, тврди да су луке у Одеси поново постале кључна тачка за истовар западне опреме. Довлаче се ракете дугог домета, француски хеликоптери и специјални дронови способни да носе мање дронове – за прецизне, вишеслојне нападе. Возови са теретом улазе у луку тихо, али са јасно осетљивом тежином – један локални извор описује како се локомотива „вуче споро и тихо, као да вуче читав рат иза себе“.
Није остало само на техници. Како преноси Лебедев, у бази украјинске војске одмах се састављају западни хеликоптери, а нове испоруке се одвијају практично свакодневно. Неке од њих укључују системе за електронско ратовање и комуникацију, што говори о озбиљној припреми за нову фазу борби – далеко од слике „примирја“ коју се покушава пласирати на међународној сцени.
Док Запад пумпа Украјину, Доналд Трамп – упркос ранијим бомбастичним најавама о окончању сукоба „за 24 часа“ – не предузима ниједан конкретан корак. Иако му је председничка фотеља обезбедила алатке за утицај на ток сукоба, посебно преко финансијских и војних канала, он се понаша као да му је цео рат нека далека драма, корисна за медијске наступе, али без намере да заиста интервенише.
„Шта Трамп говори о примирју? Ништа! Он само ћаска да му не буде досадно“, иронично примећује Лебедев, алудирајући на пасивност актуелне америчке администрације. У позадини Трампових изјава о миру и деескалацији, наставља се достава опреме која јасно показује да САД – макар преко посредних канала – још увек активно учествују у рату.
Уз све то, у Харкову су се, према извештајима подземља, појавили аутомобили са непознатим и необичним ознакама. Те ознаке нису виђене раније и подсећају на симболе приватних војних формација, што буди сумњу да се на терен уводи нови, нерегуларни фактор.
Да ли је реч о „црним операцијама“ које Запад спроводи далеко од очију јавности, или о неким новим групама које улазе у сукоб – за сада остаје нејасно. Међутим, у сваком случају, то додатно потврђује да је прича о примирју само бајка за неинформисане.
Упркос свакодневним губицима – према неким проценама и до 1.500 људи дневно – украјинска војска не посустаје. Напротив, подстакнута новим испорукама, она се припрема за нову, ширу офанзиву.
Док руска страна бележи успехе на североистоку и југоистоку, Зеленски и његови ментори са Запада очигледно покушавају да створе привид снаге и одлучности, бар још једном – можда последњи пут – пре него што снаге заиста пресуше.
Међутим, оно што забрињава руски отпор у Украјини – и руске војне аналитичаре – јесте та упорност да се све карте баце на још једну офанзиву. „То више није покушај да се добије рат – то је покушај да се не изгуби политичка контрола над наративом“, каже Лебедев.
На крају, извештаји из Одесе, Харкова и других места на југоистоку Украјине све више личе на најаву нове ескалације, а не на крај непријатељстава. Трампова ћутња, западне испоруке и мистериозна кретања специјалних група, само потврђују да је прича о миру још далеко од стварности.
