The Spectator: Светски поредак се мења у корист Русије

10:00 03.03.2023.

Све више земаља широм света се супротставља западном диктату, док Москва јача сарадњу са државама Африке, Азије и Латинске Америке

Дипломатска мисија Русије за изградњу веза и усавршавање наратива током протекле деценије се исплатила, пише британски „Спектејтор“ и додаје да основна западна коалиција може да остане чврста, али да није успела да придобије многе земље да изаберу страну у руско-украјинском сукобу.

У марту прошле године, скоро половина афричких земаља (25 од 54) је остала уздржана или није гласала за осуду, како се наводи, руске инвазије у Уједињеним нацијама, указује историчар Питер Франкопан са Универзитета Оксфорд и напомиње да је њихово одбијање да стану на страну Украјине последица руских дипломатских напора да побољша односе са земљама у развоју.

Пре годину дана, јужноафричка министарка спољних послова Наледи Мандор позивала је Русију да се повуче из Украјине. Међутим, након посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, Пандор је навела да неће поновити ту изјаву јер би тако испала „инфантилна“. Она је, потом, похвалила растући економски билатерални однос Преторије и Москве, а две земље су заједничким војним вежбама обележиле годишњицу почетка украјинског рата.

Истовремено, и државе Северне Африке су помогле Русији да ублажи ефекат западних санкција, па су тако Мароко, Тунис, Алжир и Египат у протеклој години увозили руски дизел и друга рафинисана уља.

Професор са Оксфорда пише да председник Русије намерно негује савезништво са нацијама које су жртве западног империјализма и поставља Москву на његово чело.

„Запад жели да види Русију као колонију. Они не желе равноправну сарадњу. Хоће да нас опљачкају“, поручио је Владимир Путин у септембру.

Франкопан истиче да порука руског председника добро пролази и у великом делу Азије, где је више од трећине земаља одбило да осуди Русију пред Уједињеним нацијама. Поред тога, у Централној и Јужној Америци се наставља талас антизападног и антикапиталистичког расположења.

„Нисмо прихватили западни поглед на сукоб. На глобалном југу има мало оних који то желе“, рекао је недавно бивши амбасадор Индије у Русији Венкатеш Варма. Реч је о земљи која је, заједно са Кином и Јужноафричком Републиком, уздржала од још једне резолуције Уједињених нација којом се од Русије захтева да се повуче из Украјине.

Од 193 члана УН, 141 је гласао за, 32 су била уздржана, а против су гласали Русија, Белорусија, Еритреја, Мали, Северна Кореја, Никарагва и Сирија.

Велики део света се поистовећује са политиком Владимира Путина

„Идеја да су САД и њени савезници извор глобалне нестабилности је на снази. Неуспеси у Авганистану и идеја да се украјински рат догодио због ширења НАТО-а појачали су симпатије за идеју да се Путин једноставно Западу“, наводи Франкопан у ауторском тексту за „Спектејтор“.
Пратите избор наших најбољих вести на Телеграму.

Он пише да је председник Русије „мајстор у подстићању антиамеричког сентимента“ и указује да је Путин у прошлонедељном обраћању поменуо војне интервенције Запада у Југославији, Ираку, Либији и Сирији. То показује да је понашање Запада бесрамно и дволично и да они никада неће моћи да оперу ту срамоту, поручио је руски председник.

„Више од 150 милијарди долара је издвојено како би се Кијеву помогло и како би га наоружали, док су најсиромашније земље света примиле само 60 милијарди евра помоћи. Шта нам све то говори о борби против сиромаштва, одрживом развоју и заштиту животне средине?“, упитао је Путин.

Он је чак, пише Франкопан, истакао да је расна дискриминација на високом нивоу, а у говору пре шест месеци, Путин је навео да је русофобија која се јавља широм света, „ништа друго до расизам“.

Професор са Оксфорда оцењује да Русија на тај начин користи западну крилатицу, а истовремено се представља као водећи глас онога што Москва назива „међународна већина“.

„Током дугих векова колонијализма, диктата и хегемоније, Запад је навикао да му је све дозвољено и навикао је да пљује по целом свету“, рекао је Путин прошле недеље, подсећа Франкопан.

Он додаје да се велики део света поистовећује и са Путиновим „друштвеним конзервативизмом“ који подразумева критику истополних бракова, став да су дискусије о правима ЛГБТ заједнице „доказ изопачености и декаденције Запада“.

Додаје да је „културна пропаганда“ Москве подржана реалполитиком и трговином нафтом, гасом, металима и житарицама које користи као „дипломатски мамац“.

Запад је реметилачки фактор за Пекинг и Москву

Затим је ту Кина, пише историчар, која је прошле недеље позвала на мировне преговоре, а само неколико дана касније угостила Путиновог савезника, председника Белорусије Александра Лукашенка.

Односи Русије и Кине увек ће бити компликовани, али инвазија на Украјину и одговор Запада створили су огромне могућности за сарадњу две земље, напомиње Франкопан и указује да је Пекинг, примера ради, куповао рекордне количине јефтине руске нафте и гаса.

Оно што их уједињује је заједнички нагласак на важности стабилности и ширења идеје да је Запад тај који је реметилачки фактор, напомиње Франкопан и наводи да званичном Пекингу одговара руски наратив, између осталог, због њеног приступа Тајвану.

Током прошлонедељне посете Москви, високи дипломата Ванг Ји говорио је о „новим границама“ у односима Кине и Русије и позвао на заједнички отпор притисцима међународне заједнице.
Франкопан пише да су и последице пандемије, на неки начин, утицале на Русију и Кину чије је „вакцинална дипломатија“ ојачала њихов углед, посебно у Африци и Латинској Америци.

Прошле године, истраживање земаља АСЕАН-а у југоисточној Азији показало је да је позитиван став о ЕУ имало 2,6 одсто испитаника, у поређењу са 60 одсто оних који су се позитивно изјаснили о Кини.

Рат у Украјини – највећи трансфер богатства у историји

Коментаришући ситуацију у Украјини, историчар наводи да су се Украјинци запањујуће добро борили, али да су претрпели огромне губитке. Упркос помоћи Запада, наводи он, наредне недеље, месеци, па чак и године не изгледају добро за кијевске власти и указује на неуспехе украјинске војске у Бахмуту.

Истовремено, чини се да је руска економија довољно јака да настави сукоб, а ММФ јој предвиђа раст од 0,3 одсто ове године. Франкопан наводи да су ратови исцрпљивања скупи и тешко их је водити, а временом, то преокреће равнотежу у корист онога који може дуже да трпи, а то је у овом случају Русија.

За то време, у Европи је окретање од руских енергената довело до раста инфлације, која је и даље висока. У таквој ситуацији има великих добитника, пише професор Франкопан и наводи пет нафтних гиганата – БП, „Шел“, „Ексон“, „Шеврон“ и „Тотал енерџис“, који су прошле године пријавили укупан профит од 200 милијарди долара.

Запањујуће приходе су имале и државе ОПЕК-а које су прошле године зарадиле 850 милијарди долара, али раст цена течног природног гаса (ЛНГ) довео је до тога да су се земље попут Пакистана и Бангладеша суочиле са нестанцима струје, што је утрло пут друштвеним немирима и политичкој нестабилности, као и повећању глобалног осећаја огорчености према Западу.

Најгрубље речено, украјински рат представља тренутак једног од највећих трансфера богатства у историји, са државама богатим енергентима које су убирале огромне новчане бонусе који су, заузврат, додатно убрзали промену светског поретка, закључује Питер Франкопан.