Прочитај ми чланакКинеске власти одобриле су изградњу прве војне базе у иностранству где ће бити складишта са оружјем и муницијом као и војне јединице, пише Фокс Њуз.
Изградња базе на обалама Џибутија почела је на свега 13 километара од америчке војне базе на афричком континенту.
База ће бити концентрисана на простору од 400 хиљада квадратних километара а ту ће бити размештено складиште са оружјем и муницијом за потребе флоте као и највероватније јединице кинеске поморске флоте.
Треба напоменути да се база у Џибутију налази на малој удаљености од границе са ратом захваћеним Јеменом са којим Кина има дугогодишње везе.
И док Запад подржава арабијске монархије Пекинг је на страни Хусита којима су главни савезници Кина и Северна Кореја. Кина на тај начин остварује важан утицај на нафтне регионе света као што је Арабијско полуострво.
Важно је напоменути да се прича о бази појавила свега неколико дана након посете кинеске делегације Сирији. Том приликом Кина је најавила слање војних саветника у Сирију што говори о томе да Кина више неће бити само пасивни посматрач догађаја у свету него полако преузима и активну улогу у њима.
Истовремено Кина је најавила и своје учешће у Русији на «Међународним војним играма». Учешће Кине у овим војним вежбама захтевало је да Кина у Русију пошаље десетине теретних возова са војном опремом а кинеска морнарица је дошла до Каљинградске области која у последње време представља камен спотицања у односима Русија-НАТО.
Све ово представља само војно-спортски тренинг међутим представља и споразум да Кина и Русија заједно проучавају могућност будућег театра рата. И наравно Кинези би могли да спроведу модернизацију свог основног тенка по угледу на Русију.
 |
 |
 |
 |
У том контексту може се и посматрати и најновија експанзија руско-иранске војне сарадње као и отварања руских војних база у Ирану. Све то говори о томе да антизападни војни блок постаје све више присутан у том свету где је све «теже, грубље видљиво» него у осталом свету.
Тако земље учеснице остављају за собом неку врсту формално слободног маневра,истовремено и координисано стварајући негу врсту мегаструктуре спремне да одговори на растуће војне претње са Запада.
Зато остаје утисак да поред мировне реторике и помирљивих гестова у свету ситуација наставља да се загрева. И тако озбиљна ситуација подстиче главне не-западне играче на усвајање одговарајућих мера. Са некима се иде унапред у односу на постојећи формални механизам геополитичке сарадње.
