Прочитај ми чланакНеспремност Турске да прихвати чланство Финске и Шведске у НАТО-у ставља савез у замку која ће га деценијама слабити, пише колумниста Тхе Натионал Интерест, Марк Епископос.
Како се наводи у чланку, западне земље би могле да изврше притисак на Анкару који ће утицати на њену позицију.
На пример, блокирање договора о продаји унапређених ловаца Ф-16 или ограничавање интероперабилности турске војске са оружаним снагама других чланица организације.
„Ипак, ови кораци могу имати и супротан ефекат. Ердоган ће радије да појача конфронтацију него да се повуче. Он је то већ учинио као одговор на санкције Запада након куповине руског С-400, противракетног одбрамбеног система у 2017. Последице колективног притиска ће уништити солидарност у НАТО- у“, каже Епископос.
Он је појаснио да не постоји механизам за искључење земаља у Северноатлантској алијанси и мало је вероватно да ће Ердоган сам одлучити да из ње изађе.
„Увређена Турска ће деценијама слабити блок изнутра“, предвиђа новинар.
Према речима аналитичара, високи званичници Вашингтона и Брисела су експанзију у Скандинавији представили као несумњив успех, који ће ојачати коалицију у условима растућих тензија у Европи.
Они су заправо покренули опасан дуг процес са потенцијално озбиљним последицама по дугорочно јединство Запада, резимирао је Епископос.
Финска и Шведска су почеле да разговарају о могућности напуштања своје дугорочне неутралности и придруживања Северноатлантској алијанси због руске специјалне операције у Украјини.
Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да ће та организација бити срећна да види скандинавске државе у својим редовима и да им пружи прилику за брзу интеграцију.
Москва је истакла да НАТО има за циљ конфронтацију . Како је приметио прес-секретар председника Русије, Дмитриј Песков, њено даље ширење неће донети већу безбедност Европи.
Истовремено, представник Кремља је прецизирао да могућ улазак Хелсинкија и Стокхолма у НАТО не сматра егзистенцијалном претњом Москви.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 23, 2022
