Кина повећава тензије у Источном кинеском мору – тако бар гласе оптужбе које стижу из јапанског Министарства одбране. Упркос расту напетости, Јапан нема много могућности да реагује.

Азијска суперсила Кина већ годинама појачава привредну и војну делатност у морима надомак своје територије. У великом броју случајева, Јапан то доживљава као провокацију – посебно када се ради о спорним острвима у Источном кинеском мору, у чијој близини има нафте. Та острва Кинези називају Диајоу, а Јапанци Сенкаку, и обе земље полажу право на њих.

Спор је додатно закувала објава Кине из новембра прошле године да ће изнад острва успоставити зону идентификације летилица у сврху ваздушне одбране, што је изазвало жестоке критике Токија и Вашингтона. Одлука Кине значи да ће све летелице изнад те територије морати да прате правила о којима одлучују власти у Пекингу. Стручњаци процењују да је потез симболичан, али је Јапан, ипак, успостављање зоне назвао „ескалацијом” и објавио да ће је игнорисати, а то су најавиле и Сједињене Државе.

Зона идентификације оштро се критикује и у овогодишњој белој књизи јапанског Министарства одбране. Кина тиме покушава да „једнострано промени статус кво“. То би могло да „доведе до ескалације и непредвидљивих последица у Источном кинеском мору“, упозоравају представници јапанске државе. „Јапан је искрено забринут“.

Одавање поште ратним злочинцима?

Откако је децембра 2012. ступио на функцију, конзервативни премијер Јапана Шинзо Абе води офанзивну и делимично провокативну политику према Кини. Абе је крајем 2013. посетио светилиште Јаскуни. У том спомен-парку се одаје част Јапанцима који су погинули у Другом светском рату, укључујући и појединце који су и осуђени за ратне злочине у Кини и Кореји. Та посета је у Кини оштро критикована. Отказани су билатерални разговори и завладало је дипломатско ледено доба.

„Абе користи различите прилике да разгласи своју политику против Кине у Азији“, каже Александра Сакаки из берлинске фондације „Наука и политика“. Пример за то је азијска безбедносна конференција Шангри-Ла 2014, где је Абе подстицао антикинеско расположење, иако у свом говору није навео име те земље. „У том погледу, Јапан сноси бар део кривице за дубок пад у кинеско-јапанским односима.“

Војници без војске

Захлађењу је допринело и ново тумачење јапанског устава, који је донесен после предаје 1945, односно такозваног „параграфа о миру” у коме се Јапан одриче права на рат. По новој интерпретацији, коју је недавно објавила влада, Јапан има више маневарског простора. До сада је услов за употребу војних снага био напад на Јапан, а ново тумачење томе додаје напад на територију савезничких држава.

Због „параграфа о миру“ Јапан званично нема војску, већ само „одбрамбене снаге“. Ипак, објашњава Сакаки, Јапан заправо располаже једном од најмодернијих армија на свету. „У многим областима, она се не разликује много од армија других земаља“, каже та експерткиња за безбедност. Једина – можда и кључна разлика – је та што Јапан за сада нема искључиво офанзивна оружја као што су ракете ваздух-земља. То ће вероватно тако и остати.

Наоружавање Јапана не брине Кинезе

Све указује на то да је „Кина претња број један за Јапан.“И велики делови становништва то виде на исти начин.

„У Јапану расте страх да би Кина могла да стекне војну премоћ над Јапаном“, тврди Сакаки.

У томе се Јапан, исто као и Кина, не ослања само на симболику и празне речи. Кина је последњих година нагло повећала издатке за војску. Интернационални стокхолмски институт за истраживање мира израчунао је да је кинески војни буџет у 2013. достигао 188 милијарди долара, што је раст за 7,4 одсто у односу на претходну годину.

Истовремено, Јапан је 2014. издвојио 48 милијарди за војне трошкове, што је раст од 2,2 процента у односу на претходну годину. Ваља напоменути да је финансирање одбрамбених снага у тој земљи опадало од 2002. до 2012. Ипак, реакције на повећање јапанског војног буџета остале су прилично млаке, каже Александра Сакаки. „Јапанска економија стагнира и држава просто нема могућности за праву трку у наоружању“.

(Дојче веле)

Ознаке: Јапан, Кина, Пацифик, САД, трка у наоружању