ТЕХНОЛОШКИ НАПАД НА КИНУ је велика грешка САД

0

Кина има дугу историју домаћих технолошких иновација, које су нарочито цветале у условима спољних санкција. Трамп чини велику грешку

Када је америчко Министарство трговине прошлог пролећа уврстило кинеску телекомуникациону компанију ЗТЕ на трговинску црну листу, одсецајући je ефективно од виталних америчких добављача, кинески председник Си Ђинпинг рекао је присутнима у технолошкој компанији да кинески народ мора да „одбаци илузије и ослони се сам на себе“. „Илузија“ је била идеја да Кина може напредовати ако се ослања на страну технологију.

Трампова администрација се наизглед својски труди да докаже како је Си био у праву. Прошлог месеца, САД су на трговинску црну листу уврстиле и телекомуникационог гиганата Хуавеј, трећу по величини кинеску компанију која ће бити додата на такозвану Листу ентитета при Министарству трговине у последњих годину дана. Хуавеј је најважнија кинеска компанија, задужена и за развијање кинеске 5Г мобилне мреже код куће, али и за напоре земље да прошири свој дигитални утицај у иностранству. Трампова администрација такође разматра да на црну листу уврсти још неколико великих кинеских компанија задужених за истраживање вештачке интелигенције.

Трампова администрација је уверена да ће забрана кинеских технолошких комапнија довести Пекинг за преговарачки сто са циљем да се испреговарају „структурне промене“ кинеске економије. С тим у вези, Америка се нада да ће престићи Кину у трци за коришћење технологија нове генерације, као што је вештачка интелигенција или 5Г технологија. Међутим, потези администрације су унутар Кине створили снажан нови консензус око „ослањања на сопствене снаге“ и „аутохтоних иновација“, двеју мантри кинеске Комунистичке партије које државна технолошка индустрија невољно прихвата. Вашингтон је потценио кинеску способност „стезања каиша“, што је Си захтевао након што је ЗТЕ стављен на црну листу, и развијања алтернативе за страну технологију. Тако би Трампова администрација могла поплочати пут ка технолошки независнијој и, могуће, још снажнијој Кини.

ИСТОРИЈА КИНЕСКИХ ОТКРИЋА

У Кини, концепт „ослањања на сопствене снаге“ или ziligengsheng, вуче своје корене још из грађанског рата када су се комунистички герилци Мао Цедунга нашли изоловани и суочени са уништењем од стране националистичких снага подржаних од стране Сједињених Држава. Према предању Комунистичке партије, комунисти су живели од земље и децентрализовали су производњу економских и војних добара док су обнављали своју снагу и консолидовали своје редове. Када је 2014. године Си оживео овај концепт као позив да се смањи зависност Кине од стране технологије, слоган из ере Мао Цедунга звучао је необично прикладно у ери глобалних ланаца снабдевања.

Међутим, Кина има дугу традицију пркошења међународним блокадама. Током Хладног рата, Кина је успела да развије атомску бомбу чак и када им је Совјетски Савез ускратио техничку подршку. Током 1990-их година, Кина је развила софистиковане сателите и ракете упркос свеобухватним америчким санцкијама на свемирску технологију. Када је Обамина администрација током 2015. године спречила Интел да продаје процесоре Кини за њен најновији суперкомпјутер, кинески истраживачи су веома брзо развили локалну замену. За мање од годину и по, Кина је представила TaihuLight, тада најбржи суперкомпјутер на свету, који је радио искључиво на основу процесора направљених у Кини.

Ови успеси су делимично резултат званичне политике. Кинеска влада је деценијама позивала научнике и истраживаче да раде свој посао „у духу две бомбе и једног сателита“ – што се односило на кинеске нуклеарне и ракетне програме током врхунца изолације земље 1960-их година. Да би остварила овај сан Кина је развила разгранату мрежу државних и војних истраживачких лабораторија, укључујући и Кинеску академију наука, вероватно највећу истраживачку организацију на свету, са 115 истраживачких ценатра и 60.000 научника.

Ово инвестирање је довело до стварања озбиљних капацитета за домаћи технолошки развој, било кроз копирање страних технологија и њену надоградњу, било кроз развој домаћих алтернатива. Кинески сектор за свемирска истраживања, који је скоро у потпуности био одсечен од стране Сједињених Држава протекле две деценије, самостално је створио већину својих сателита и ракетних компоненти. Америчка контрола извоза микрочипова свемирске класе је „током година заправо донела корист Кини на неочекиван начин, због тога што смо морали да развијамо своје сопствене“, изјавио је у фебруару Џао Јуанфу, најбољи кинески научник, за онлајн магазин Шесто чуло. Након скоро деценије рада, Кина је произвела све микрочипове који су јој требали за унапређене сателите, укључујући и BeiDou навигациони систем сателита, кинески одговор на амерички војни систем глобалног позиционирања.

Међутим, аутохтони технолошки развој има смисла само онда када су све спољне опције исцрпљене, а неколико технолошких сектора у Кини је једнако одсечено од спољашњег света као свемирска индустрија. Кинески истраживачи су деценијама, трагајући, по налогу кинеских лидера, за „безбедним ИТ системом који може да се контролише“, радили на домаћој варијанти за Мајкрософт виндовс. Међутим, слаба потражња за домаћим оперативним системом због широке доступности страних алтернатива је омела њихове напоре, да и не помињемо сложеност изградње једног таквог система практично од нуле. Кина је такође уложила велике напоре у ометање Интеловог и АМД-овог дупола у производњи најсавременијих процесора (CPU). Ипак, кинески програмери се и даље ослањају на савременије стране процесоре које су снажнији и свестранији од домаћих. Као резултат тога, чак и када је економска и политичка моћ Кине расла, њена економија је постала више, а не мање зависна од страних компоненти и технологије.

„Највећи изазов за аутохтоне иновације није технологија, таленат или капитал, већ тржиште“, рекао је истраживач на Универзитету Цингхуа, Гао Џудонг 2017. године у једном интевјуу. „Чак и ако произведемо добар производ путем аутохтоних иновација, он неће успети да се прода ако нема места на тржишту“. Кинеска технолошка индустрија илуструје проблеме које тржиште поставља пред Пекинг који инсистира на ослањању на сопствене снаге. Широка доступност супериорних иностраних софтвера и хардвера спутава напредак. Штавише, кинески технолошки гиганти дуго нису били спремни да пристану на иницијативу Пекинга на ослањање на сопствене снаге, одлучујући да пре инвестирају у уносније апликације које користе потрошачи него у основне технологије за које се држава залаже. Све три највеће државне технолошке компаније, Баиду, Алибаба и Тенсент, своју широку процену потрошачких производа дугују западној технологији. Чак је и сами оснивач Хуавеја Рен Женгфеја одбацивао идеју домаћих иновација и величао предности глобалних ланаца снабдевања. „Идеја да неко мора све сам да уради је сељачки менталитет“, рекао је Рен у интервјуу прошле године.

ДУГОРОЧНА ГРЕШКА

Међутим, уврштавање Хуавеја на црну листу је подстакло напоре ка развоју домаћих иновација. Као резултат напада на Хуавеј, компанија планира да касније у току ове године представи замену за Гуглов Андроид оперативни систем. Хуавеј такође ради на замени мноштва америчких компоненти и софтвера којима ће ускоро изгубити приступ. Прошле недеље, Блумберг је известио да Хуавеј има до 10.000 програмера који раде пуном паром у три града како би „елимнисали потребу за америчким софтвером и струјним колима“.

Испод овог праска спољашњих активности, одвијају се тише и значајније промене. Амерички напади на кинеске компаније почели су да мењају њихове ставове о аутохтоном развоју. Повлачећи се пред америчким санкцијама, руководиоци Хуавеја су прошле недеље отишли до Универзитета у Пекингу како би покренули истраживачко-развојно партнерство са универзитетом и тако ојачали капацитете Хуавеја за „аутохтоне иновације“. Користећи официјални слоган, шефови Хуавеја изгледа нуде mea culpa (извињење) за њихов пређашњи отпор ослањању на сопствене снаге. Други руководиоци су такође променили плочу. Размишљајући о инциденту са ЗТЕ, Џек Ма, оснивач Алибабе, на недавно одржаном технолошком форуму је изјавио: „Ако не овладамо основним технологијама, градићемо кровове на туђим кућама и садићемо поврће на туђим њивама“. Након инцидента са ЗТЕ-ом прошле године, Алибаба је покренуо бизнис са чиповима који има за циљ да смањи зависност Кине од страних чипова.

Чак и пре него што је Трампова администрација почела да ставља кинеске технолошке компаније на црну листу, Пекинг је напредовао у својој намери да се ослони на сопствене снаге. Влада је 2014. године покренула велику иницијативу за смањење кинеске зависности од страних чипова. Као део тих напора, она ће уложити више од 100 милијарди долара у дизајн и производњу полупроводника. Стратешки план за унапређење кинеских индустријских капацитата, представљен 2015. године под називом „Направљено у Кини 2025“, посебно циља стране инпуте у високотехнолошким секторима и има за циљ да достигне „самодовољност“ у снабдевању најзначајнијим компонентама. Кина је такође почела да мобилише своја финансијска тржишта, формирајући нови „технолошки одбор“ на Шангајској берзи како би инвестирала у компаније које раде на технологији коју држава сматра стратешки важном.

Сједињене Државе ће схватити да су забраном ЗТЕ-а и Хуавеја више допринеле кинеској технолошкој самодовољности него што је то успела сама кинеска влада својом званичном политиком у протеклој деценији. Сада кад корачају у истом правцу, влада и индустрија се могу кретати много брже. Међународни див са годишњим приходом упоредивим са приходом Мајкрософта, Хуавеј, може да уложи много новца у замену основних амерчиких технологија у својим производима. Што је још важније, кроз циљано снабедвање од стране кинеских добављача, велике компаније попут Хуавеја могу пружити кинеским компоненташима сјајну шансу да стекну искуство и развију нове технолошке способности. У проеску, кинески снабдевачи чипова и оптичких компоненти су инфериорни у односу на међународне лидере, јер им недостаје обим и могућност да констатно продају своје производе великим купцима. Наруџбине од компанија величине Хуавеја би могле то променити.

Замена великог броја америчких добављача на које се кинеске комапније ослањају биће тежак задатак и кинески добављачи, барем на кратки рок, неће бити у могућности да у потпуности задовоље потребе компанија као што је Хуавеј. Напредни процесори и матрице који напајају најсавременије рачунаре неопходне за технологије попут машинског учења (једна од функција вештачке интелигенције; прим. прев), рачунарства у облаку и 5Г мрежа се готово искључиво развијају од стране неколико западних компанија. Иако неке кинеске компаније, попут Хуавејеве јединице за производњу чипова Хај Силикон, могу произвести чипове за неке апликације, оне се и даље ослањају на амерички софтвер и америчко право интелектуалне својине како би те чипове дизајнирали, као и на стране фабрике за производњу метала – попут тајванске TSMC – како би их фабрички произвели.

Ипак, Кина има неколико фактора који иду њену корист. За почетак, не мора све сама да развија. Кинеским комапнијама је дуго било пригодно да страну технологију присвајају путем партнерстава, спајања или аквизиција, или да отворено краду интелектуалну својину. Америчка контрола извоза нема потребу да спречава већину манипулација ове врсте, јер се рестрикције односе само на извоз америчке технологије или страних производа који садрже значајан удео софтвера или компоненти америчког порекла. Технолошка партнерства и академске размене између Кине и Европске уније одиграли су кључну улогу у кинеском развоју кинеског сателитског навигационог система BeiDou. Кинески државни фондови су, користећи често офшор компаније, доказали да су вешти у избегавању надзора америчких органа за спровођење санкција. Како се амерички технолошки ембарго буде ширио, тако ће се ширити и могућности за проналажање рупа у њему.

Још једна предност Кине је њено огромно домаће тржиште. Мали број компанија изван Сједињених Држава је у могућности да одбије прилику за трговање у Кини, а још мањи број држава је спреман да истрпи економски бол у виду одбијања кинеске тражње на намиг Вашингтона. Трампова неуспешна кампања придобијања европске подршке за забрану изградње 5Г мреже од стране Хуавеја требало је да буде схваћена као знак упозорења да амерички савезници имају ограничену толеранцију за авантуризам Вашингтона. Уместо тога, администрација удовстручује напоре на доношењу стратегије која предвиђа даље савезничко покоравање америчкој позицији.

Није морало бити овако. Сједињене Државе су могле да допринесу одржању раскола између владе и индустрије у Кини, само да су обезбедиле тајну кинеску зависност од америчке технологије. Уместо тога, потези Трампове администрације против ЗТЕ-а и Хуавеја су убрзали напоре Кинеза да се ослоне на сопствене снаге, усклађујући интересе владе и индустрије. Иако ће краткорочни болови које ће Кинези претрпети на први поглед оправдати одлуку Трампове администрације да ослаби и успори кинеску технолошку индустрију кроз стављање њених компанија на црне листе, на дуже стазе овакве акције утиру пут Кини ка статусу технолошки импресивне силе.

Превео Радомир Јовановић

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!