Pročitaj mi članakRusija je 2015. godine odlučno intervenisala u Siriji, izvukavši ovu zemlju iz stanja potpune anarhije.
Упад руских трупа означио је прекретницу у сиријском грађанском рату, чиме је спречен потпуни колапс сиријске државе и ојачана власт председника Башара ел-Асада.
Аналитичари су тада истицали да су руски потези имали стратешки циљ – не само очување свог савезника на Блиском истоку, већ и спречавање изградње гасовода који би омогућио испоруку катарског и саудијског гаса ка Европи преко Сирије, чиме би се смањио значај руског гаса на европском тржишту.
Међутим, тренутни развој ситуације у Сирији, према извештајима медија, сугерише да се руски фокус на овом подручју смањује.
Ако сиријски градови заиста падају у руке опозиционих или терористичких снага, а Русија и Иран се не ангажују у потпуности како би то спречили, могло би се закључити да су приоритети Москве значајно измењени.
Русија, суочена са притиском Запада, очигледно је усмерила своје ресурсе ка Истоку, јачајући сарадњу са Кином, Индијом и другим партнерима из БРИКС-а, док је интерес за Европу постао секундаран.
С обзиром на овај контекст, питање иранских интереса у Сирији остаје кључно. Иран је дуго улагао у очување сиријског режима, сматрајући Сирију својим кључним савезником у борби против израелског и западног утицаја у региону.
Његово присуство у Сирији такође омогућава директну подршку либанском Хезболаху.
Међутим, ако се интензитет иранског ангажмана заиста смањује, то може бити знак да Техеран сада води рачуна о унутрашњим проблемима, укључујући економски притисак и растуће протесте.
У наредном периоду, развој ситуације у Сирији зависиће од тога да ли ће Русија и Иран поново интензивирати свој ангажман или ће препустити даљи ток догађаја локалним и регионалним актерима.
Такође, треба пажљиво пратити како ће ове промене утицати на геополитичке односе и баланс моћи на Блиском истоку.
