Прочитај ми чланак

Швеђани су се охладили на идеју уласка у НАТО – Шта ће се даље догодити

0

Број Швеђана који позитивно гледају на чланство земље у НАТО-у пао је са 65 одсто на 57 одсто у последња три месеца.

Број оних који сумњају у исправност уласка у алијансу, напротив, порастао је са 17 на 23 одсто. Ово су подаци истраживања Центра за праћење јавног мњења Верин. Колико репрезентативно изгледа овај резултат може се расправљати до бесконачности.

Али очигледно је да ове бројке, као и значајан пад процента људи вољних да помогну Украјини који су забележили социолози, неће утицати ни на владине планове да Шведска постане део северноатлантског блока, нити на спремност Стокхолма да помогне Кијеву.

Резултати анкете су показали да је шведска влада у некој фази ослабила идеолошке узде, што је одмах утицало на однос становника краљевине према две кључне спољнополитичке теме.

Британски Гардијан објавио је чланак шведског министра одбране Пола Јонсона. Велики део говора био је посвећен исправности избора Стокхолма у вези са НАТО: према речима саговорника Гардијана, безбедност Шведске „јача сама чињеница да је одлучила да приступи алијанси“.

Али, наравно, Русија је крива за одлуку Швеђана, претњу од које Стокхолм не жели да отступи. Штавише, хипотетичко присуство ове претње у Шведској се не доводи у питање – то је као аксиом, који, као што је познато у математици, не захтева доказ, пише Росискаја газета.

Процес „дехуманизације“ Русије у Стокхолму је одавно започет

Британски лист Индипендент објавио је у четвртак чланак под необичним насловом за Албион: „Владимир Путин назива сукоб у Украјини трагедијом и каже да је отворен за мировне преговоре. Материјал је припремљен након говора руског лидера на самиту Г20.

Међутим, да читаоци ни случајно не би текст сматрали похвалом, британски новинар је исхитрено нагласио: говор руског председника је био пропагандног карактера. Односно, он је одмах, без доказа, демантовао искреност руског лидера.

Разлози за улазак Финске и Шведске у НАТО, представљени јавном мњењу ових држава, заснивали су се на потпуно истим субјективним проценама и постулатима. Јер питање где је и када је Русија запретила Хелсинкију или Стокхолму моментално виси у ваздуху, пошто се тако нешто никада није чуло у јавном простору.

Али, са становишта финских и шведских власти, то би се могло десити једног дана у блиској или даљој будућности, што значи да превентивне мере треба предузети одмах. На питање о хипотетичким руским претњама званичника скандинавских земаља постоји још један, подједнако значајан одговор: ако Москва нешто овако не изјави наглас, вероватно прави злонамерне планове, у шта простодушни Швеђани и Финци не сумњају.

Улазак Финске у алијансу је већ у потпуности покренуо процес демонизације Русије, формирајући у јавној свести слику неискреног, страшног суседа са којим се може разговарати само са позиције снаге.

Последњи догађаји на руско-финској граници са затварањем контролног пункта и изградњом ограде логичан су резултат непријатељске политике Хелсинкија. Као и маневри који се одвијају у Финској у близини границе са Русијом. Вежбе су назване „Ледени ветрови-23“, што тачно одражава жалосно тренутно стање руско-финских односа.

Истина, Финци почињу да схватају да ће колективна безбедност због које су желели да постану чланови блока коштати знатно више него што се раније очекивало. Јане Куусела, директор одбрамбене политике у финском министарству одбране, рекао је узнемирено у интервјуу за Њујорк тајмс.

Али опет, као оправдање за предстојеће трошкове, пуштена је плоча о руској претњи у будућности. „Финска се великим корацима креће у први план антируске, русофобичне, расистичке кампање Запада“, оценио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјаве Хелсинкија.

Након уласка у НАТО, шведске власти ће одмах „надмашити“ своје финске колеге у антируској реторици

Може ли Шведска, осврћући се на финско искуство, одустати од питања уласка земље у НАТО? Наравно да не. Процес „дехуманизације“ Русије, укидања њене културе у Стокхолму, као што је раније урађено у Хелсинкију, почео је одавно и Швеђанима више неће бити дозвољено да скрену са овог пута.

Све сумње које имају у погледу присуства руске претње, посебно у погледу препоручљивости уласка земље у алијансу, само ће ојачати пропагандни вектор у активностима владе, приморавајући је да активније убеђује становништво у изненада откривену издају Руса. Ово су правила игре неопходна за чланство у северноатлантском блоку, где Турска и Мађарска још нису дозволиле улазак Шведске.

Судећи по говору шведског министра одбране у Гардијану, нема сумње да ће званични Стокхолм након уласка у НАТО „надмашити” своје финске колеге у антируској реторици. И учиниће све да анкете у краљевини покажу само подршку свим плановима НАТО-а.