Прочитај ми чланакПоглавар Српске православне цркве сматра да су протести у Србији под страним утицајем, али поједини свештеници изражавају симпатије према демонстрантима, пише швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“.
Студентски протести у Србији су много више од студентских протеста, пише новинар Андреас Ернст. „То су демонстрације против корупције и за транспарентну државу. Поред универзитета и њихових ректора, придружила су им се и удружења пољопривредника, синдикати наставника и велики део градске средње класе“, пише ДW.
Како наводи Ноје цирхер цајтунг, утицајна, властима блиска Православна црква, не учествује, међутим, у протестима. „Током посете Кремљу, патријарх Порфирије је изјавио да се у Србији одвија ’обојена револуција’. Тиме се мисли на устанак инициран и контролисан од стране западних земаља, с циљем рушења актуелног режима.“
Швајцарски лист се осврће и на састанак патријарха Порфирија с руским председником Владимиром Путином у Москви: „Обраћајући се Путину, Порфирије је, како наводи руска новинска агенција Новости, рекао: ’Надам се да можемо да одолимо овом искушењу.’ Протести, по његовим речима, потичу из ’центара моћи на Западу’ који желе да спрече Србију да очува свој идентитет и културу. Руски председник је на то кратко одговорио да зна да је ситуација на Балкану тешка.“
Руски патријарх Кирил, који је такође био присутан, био је директнији, преноси даље Ноје цирхер цајтунг: „Србија је православна земља која се налази дубоко на Западу и изложена је његовим утицајима. Наука и култура су од тога имале користи, али оно што сада долази са Запада – у моралном и етичком смислу – јесте ђавоље дело, рекао је Кирил. Његов српски колега је, према писању Новости, то потврдио.“
Подела унутар СПЦ
Тиме је, оцењује швајцарски новинар, постало јасно да је окончано оклевање црквеног врха у вези с протестима младих у Србији. „Порфирије у потпуности прихвата став председника Александра Вучића, који је раније такође говорио о ’обојеној револуцији’. Према тој верзији, студенти су или наивна оруђа страних интереса, или пак директни агенти тих интереса.“
У чланку се указује да Српска православна црква има велики друштвени утицај, али је мање хијерархијски организована од Римокатоличке цркве: „Зато речи патријарха Порфирија из Кремља вероватно неће ућуткати различита мишљења унутар саме Цркве, јер и међу свештенством постоје подељена мишљења о томе како она треба да се односи према друштвеној кризи и протестима против режима.“
У тексту се подсећа да су свештеници у Нишу, трећем по величини граду у Србији, звонима са цркава поздравили долазак демонстраната и да су им се придружили: „Свештеник Никола Симић из села у Шумадији наводно је учествовао у протестима, због чега га је епископ те епархије разрешио дужности. Сада ће о његовом случају одлучивати црквени суд.“
Контроверзу је, пише швајцарски лист, изазвао и митрополит крушевачки, који је крајем фебруара упозорио студенте да се „револуције свих боја“ увек завршавају само једном бојом – црвеном, бојом крви. „Затворене студентске састанке упоредио је са масонским ложама, а наводно их је – што сада негира – назвао и српским ’усташама’.“
Протести нису антицрквени
Седам високих црквених великодостојника, од којих шест имају седишта у иностранству, дистанцирало се у отвореном писму од курса који црква тренутно следи, пише Ноје цирхер цајтунг и додаје да је међу њима је и владика Григорије, надлежан за вернике СПЦ у Немачкој.
„Он већ месецима јавно подржава студенте. Група демонстраната која је на бициклима путовала ка Савету Европе у Стразбуру, преноћила је у његовој цркви у Минхену. Неки посматрачи кажу да харизматични владика има амбиције да једног дана постане патријарх.“
На крају, како закључује швајцарски лист, „важно је напоменути да протести ни у ком случај нису антицрквени. Студенти и њихови симпатизери су политички и идеолошки веома хетерогена група. На протестним шетњама често носе заставу Светог Саве, српског заштитника просвете. Неки од њих управо су прославили Ускрс када их је затекла вест да их патријарх Порфирије из Москве оптужује да су у служби страних сила.“
