Прочитај ми чланак

СУМРАК АМЕРИЧКЕ ГЕОПОЛИТИКЕ: Холивудске геополитичке „сапунице“ Обамине политике

0

amerika svetski policajac
Глобална геополитiка САД заснива се на доминацији интереса уз примену силе, ширењу утицаја и покушају неутралисања утуцаја других држава у зонама њиховог националног интереса. САД су рецесиону и дужничку кризу „трансферисале“ у ЕУ, стварајући конфузију и њено витално слабљење. Стратегијa САД је да води асиметричне ратове и да буде присутна у најмање два кризна жаришта. Стратегија САД је доминација над енергетским ресурсима на Блиском и Средњеm Истоку, али и урушавање интереса Русије у Европи.

Криза у Сирији и жeља за војном интервенцијом САД у рушењу сиријског режима, који има подршку Русије, довео је до стања да САД спонзоришу побуњенике, који касније постају снаге ИСИЛ-а и које угрожавају и америчке интересе. Тако ИСИЛ по америчком рецепту делује као и Ал Каида. Прво САД стварају побуњенике и терористе, користе их за рушење режима или активирање грађанских ратова, а онда су оне непријатељи САД, са циљем војне акције САД по ИСИЛУ, али и по сиријском режиму. Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, рекао је да је коалиција коју предводе САД за борбу против Исламске државе, велика грешка. “Када су Американци објавили да ће кренути на Исламску државу у Ираку и Сирији, никада нису отишли пред Савет безбедности, они су само прогласили да имају коалицију и да је ирачка влада дала сагласност. Верујем да је то грешка и мислим да су ка Сирији усмерени због своје опсесије личношћу сиријског председника. То неће донети ништа добро борби против тероризма“, каже Лавров.

САД су спонзорисале преврат у Украјини, који је отворио пут грађанског рата и увлачењу Русије у сукоб са мерама санкција САД и ЕУ. Украјнска криза отворила је питање енергетске безбедности Европе и ЕУ, и отказивање руског гасног „Јужнох тока“ и уцењивање Европе. САД стоје иза видног слабљења ЕУ и кризе у Грчкој, са својом „вруће-хладном“ стратегијом. На таласу глобалних криза, они су рехабилитовали своје унутрашње проблеме и настављају да делују као „светски полицајци“.

Провера или понор америчке (над)моћи?

Управо због тога амерички политички аналитичар и економиста Пол Крег Робертс сматра да ће ЕУ, попут Русије, одбити да буде вазал политике САД. Пол Крег Роберетс каже: „Државе ЕУ су, на притисак Вашингтона, увучене у конфликт са Русијом, али би то, на крају, могло да доведе до ситуације да Брисел преиспита политику толеранције према својој зависности од САД. Амерички политички аналитичар сматра да је Вашингтон изложио ЕУ непотребним ризицима – конфликту са Русијом, рушењу корисних економских односа и обнављању Хладног рата. Према Робертсовој оцени, за распад „америчке империје“ потребно је „сасвим мало“. „То ће почети када само једна држава иступи из ЕУ или НАТО-а, то може бити, рецимо, Грчка“, сматра Робертс.

tomislav kresovic o autoruДа постоје слична размишљања и у Русији о слабљењу ЕУ под притиском САД према Русији, показују и мишљења Наришкина. Наришкин каже: „То су утицаји политике земаља које су се придружиле санкцијама. ЕУ је под притиском САД себи пуцала у ногу. Наши страни партнери су тврдоглаво настављали са својом политиком, али су морали да увиде да неће постићи жељени циљ.“ Глобални резултати нису повољни. ЕУ је у фази унутрашње слабости видне поларизације и међусобне конфронтације, пре свега око будућег односа и положаја Грчке у ЕУ и евро зони. Врше се велики притисци на друге државе ЕУ по различитим основама, а прети се и Мађарској за иступ из ЕУ, уколико уведе смртну казну и врши се притисак на мађарског премијера Виктора Орбана.

Русија је економски ослабила, али не толико колико су мислили стратези у Вашингтону и НАТО. Највеће страдање је у Украјини, по моделу бивше Југославије, а у режији САД, са статистима нове украјинске олигархије, која игра епизодне улоге. Цена урушавања Украјине је кастастрофична и дуго ће се осећати и бити терет стабилности Европе и у дужем периоду затегнутих односа Сад и Русије и слабљења поверења ЕУ и Русије, као и притиска НАТО на руске границе.

Украјина, економски опустошена, већ једногодишњим ратом, ове године ће имати пад бруто-домаћег производа (БДП) од девет одсто, објавио је Међународни монетарни фонд (ММФ). Априлска, а сада ревидирана процена ММФ о привредним кретањима у Украјини, предвиђала је скоро упола мањи пад БДП Украјине, од 5,5%. ММФ очекује да инфлација у Украјини достигне чак 46%, због неповољног курса њене валуте и због поскупљења горива, саопштила је та организација којој је на челу Францускиња, Кристин Лагард. Могућност да Русија одустане од Крима и Севастопоља је у потпуности одбачена и притисак санкција против Москве је узалудан, рекао је данас председавајући руске, Думе Сергеј Наришкин.

„Многи кажу да ће санкције бити укинуте ако Русија одустане од Крима и Севастопоља и тиме изда оне који су у нас веровали. Та могућност је потпуно одбачена. Нећемо одустати од изабраног пута и притисак на нас је узалудан“, нагласио је Наришкин, а преноси руска новинска агенција ТАС. Министарство спољних послова Русије издало је саопштење у којем се наводи да „Русија има право да распоређује нуклеарно наоружање дуж читаве своје територије, укључујући и Крим“. Русија очигледно полаже право на распоређивање нуклеарног оружја широм своје територије, а то укључује опцију стационирања нуклеарног арсенала на Криму, уколико за то буде било потребе – изјавио је директор сектора за питања неширења и контроле наоружања руског Министарства спољних послова, Михаил Уљанов.

putin vojna-parada-8_orig

Русија је фактор светске политике и европског поретка

Потреба САД је да своје противнике и непријатеље политички, медијски и економски ослабе и дезинтегришу, а политичке вође сместе у „корпу“ диктатора чије су државе недемократске. САД покушавају преко структура попут ЕУ, НАТО или Г7 да изолују или притискају руског председника Владимира Путина. Упозорења озбиљних политичара у ЕУ, пре свега, у Неамачкој попут бивших канцелара Шмита и Шредера, требало би да буду озбиљно схваћена.

Тако немачки лист „Зидвест пресе“ пише: „Када човек Путина не воли, мора ипак са њим да говори.“ Бивши немачки канцелар Герхард Шредер, изјавио је да је грешка што Група7 није позвала руског председника да присуствује састанку у Баварској. „Мислим да је грешка не позвати Путина на самит“, рекао је немачком дневнику „Рајнише пост“. Бивши канцелар Хелмут Шмит, указује на историјско разумевање за Русију и стратешке интересе Немачке и Русије и потребе, и да немачка привреда нема велике штете од санкција Русији. “Путин може у Москви да баца поглед на запад и да се осећа повређеним, али му све то може „ојачати леђа““, пише „Шпигел“. „Рат се ћутњом не окончава. Ко би, ако не би седам најмоћнијих људи планете, могао да има могућност да Путина уразуми. Они су имали шансу, они су је протраћили“, закључује магазин.

САД су тражиле санкције ЕУ према Русији док саме реализују своје интересе са Русијом. Док европске фирме због санкција Русији трпе штету, њихови амерички конкуренти склапају сада, као и раније, добре послове са Русијом и лане је, према руској статистици, забележено чак и повећање руско-америчке робне размене од шест одсто, пише немачки недељник Шпигл. Према „Шпиглу“, руским санкцијама су погођени светски познати концерни, као што су Еxон Мобил, АТ&Т, Џенерал Електрик и Боинг. „Ми не желимо, ипак, да људе, коју купују америчке прозводе, кажњавамо санкцијама“, рекао је један топ-менаџер британском недељнику Економист, преноси Шпигл, који пише да упркос свега, многе америчке фирме негују контакте са Русијом и даље.

Компанија „Бел“ из Тексаса, за производњу хеликоптера, потписала је, на пример, уговор са руским концерном JSC Ural Works of Civil Aviation (UWCA) који у Јекатериненбургу жели да производи „Бел-Хеликоптер“. „Ми се веома радујемо томе да у Русији изградимо једно јако присуство“, рекао је вицепредседник компаније „Бел“ Патрик Мулаy. Шеф Асоцијације европског бизниса у Москви Франк Шауф је за „Шпигел“ рекао су Американци прво извршили велики притисак на Европу да уведе оштре санкције, а да су они сами своју трговину са Русијом повећали. Највећу цену у спору САД и Русује платиће Украјина и ЕУ, то ће бити завршено једном геополитичком шаховском таблом две силе са статешким “ремијем”.

Извор: vidovdan.org