Прочитај ми чланакУ Немачкој данас ступа на снагу нови Закон о досељавању стручне радне снаге, који треба да олакша долазак квалификованих радника из земаља које нису чланице ЕУ и ублажи озбиљан проблем мањка радника са којим се суочава немачка привреда.
По новом закону, радницима из земаља нечланица ЕУ, значи и из Србије, убудуће ће у Немачкој бити доступни сви послови за које су квалификовани, а не само они које су немачке институције прогласиле дефицитарним и за које не постоје кандидати из Немачке или земаља ЕУ, као што је то био случај до сада.
Новина је и што ће стручним радницима, под одредјеним условима, бити омогућено да дуже време бораве у Немачкој у потрази за послом.
Тражиоци посла имаће право и да евентуални мањак практичног искуства надокнаде доквалификацијом кроз праксу код немачког послодавца.
Услов ће бити да надлежне установе потврде диплому страног радника и да он докаже да влада немачким језиком. Уз то, ако претходно није склопио уговор о радном односу, странац ће морати да докаже да има довољно новца да може да се издржава док тражи посао.
Признање квалификација заинтересовани ће морати да затраже од надлежних немачких институција пре путовања, што ће моћи да обаве преко немачких амбасада. Ако су у питању занати, надлежне су покрајинске занатске коморе.
Један од циљева закона био је управо да се уклоне бирократске препреке приликом признавања стручних диплома и да се то споји поступком који је и даље уско грло потраге за послом у Немачкој, а то је издавање виза.
У погледу језика, углавном се очекује напредно знање које одговара нивоу Б1 заједничког европског референтног оквира за језике, који претпоставља способност да се учествује у разговору о познатим темама или о послу, разумевање емисија на радију или телевизији и сналажење у страној земљи.
Квалификованим радницима и практикантима који траже посао биће у Немачкој омогућен боравак до шест месеци, при чему ће практиканти морати да предоче одговарајућу школску диплому и неће смети да буду старији од 25 година.
С друге стране, новим законом пооштрени су услови за стране држављане старије од 45 година. Они, да би стекли боравишну и радну дозволу, морају да докажу да ће у Немачкој зарадјивати најмање 3.685 евра бруто или да су већ стекли пензију или поседују изворе да задовоље основне животне трошкове, како у старости не би пали на терет државе.
Доњи дом немачког парламента, Бундестаг усвојио је Закон о досељавању стручне радне снаге (ФЕГ) 7. јуна 2019. године.
До усвајања тог закона у Немачку су без уговора о раду могли да додју само странци са факултетском дипломом и то на шест месеци. Услов је био да поседују немачку или неку упоредиву страну диплому и да могу да докажу да могу сами да се издржавају годину дана. Њима је, медјутим, било забрањено да раде у том периоду.
Главни заговорници усвајања закона били су привредници, чја су водећа удружења вршила притисак на владу да олакша долазак страних радника.
По најновијим подацима Савезне агенције за рад, у Немачкој постој дефицит радне снаге у око 50 професија. У привреди зато треба попунити више од милион радних места, углавном радницима са стручним квалификацијама.
Тој агенцији је пријављено да само у сектору неге болесних и старих особа има 39.000 непопуњених радних места.
Упркос коњуктурним осцилацијама, у једној анкети привредне коморе се сваки други немачки предузетник пожалио на потешкоће у попуњавању радних места, пренели су немачки медији.
Представници Савезне агенције рачунају да се после усвајања новог закона годишње може рачунати са доласком око 25.000 кваликованих радника из трећих земаља.
Немачки медији пренели су, медјутим, 28. фебруара истраживање фондације Бертелсман, према којем би у Немачку до 2060. године сваке године морало да се усели најмање 260.000 квалификованих страних радника, како би се неутралисало демографским кретањима условљено топљење тржишта рада.
