Прочитај ми чланакПроизводи од „лажног меса“, као што је „говедина“ која је узгајана у лабораторији Била Гејтса, повезани су са кардиоваскуларним болестима и смртним случајевима повезаним са срчаном инсуфицијенцијом, показало је ново истраживање.
Студија је открила да хипер-обрађена „храна“ узрокује значајно повећан ризик од срчаног застоја и можданог удара.
Резултати студије представљају велики ударац наративу да вегетаријанска и веганска исхрана помажу у смањењу ризика од кардиоваскуларних болести.
Према новој студији истраживача са Империјал колеџа у Лондону и Универзитета Сао Пауло, која је анализирала исхрану више од 118.000 учесника, научници су открили да „храна“ без меса носи огроман ризик од срчаних болести ако је ултра-обрађена.
Студија, објављена у Lancet Regional Health – Еуропе, напомиње да ово искључује природне производе као што су свеже воће и поврће.
Међутим, ултра-обрађени производи који су биљног порекла, од инсеката или узгајани у лабораторији, носе повећан ризик од срчане инсуфицијенције и смрти.
Научници су открили да су производи ултра-обрађене хране (УПФ), као што су „говедина“ узгојена у лабораторији или „беетлебургери“ на бази инсеката, повезани са 15 посто већим ризиком од срчаног и можданог удара.
Истраживачи су открили да су ове опасности присутне чак и у биљним УПФ-овима, који су дуго хваљени као „здрава“ опција за месо.
Истраживање, које је укључивало стручњаке са Империјал колеџа у Лондону, користило је податке више од 118.000 грађана Велике Британије.
Учесници, старости од 40 до 69 година, процењивали су исхрану током најмање два дана.
Научници деле храну на биљне производе, као што су воће, поврће, житарице и хлеб, као и на колаче и слаткише, и производе животињског порекла као што су риба, живина, црвено месо, јаја и млечни производи.
Две групе су затим даље подељене на ултра-прерађену храну (УПФ) или не-ултра-прерађену храну.
Ови подаци су затим повезани са болничким евиденцијама и подацима о смртности да би се добиле информације о кардиоваскуларним болестима.
Људи који су јели много ултра-прерађене хране на биљној бази имали су 7 посто већи ризик од стања попут зачепљених срчаних судова.
Такође су имали 15 одсто повећан ризик од умирања у поређењу са вегетаријанцима чија је исхрана имала мање УПФ-а.
Повећање уноса непрерађене вегетаријанске хране – попут свежег воћа и поврћа – за 10 процената повезано је са 8 процената мањим ризиком од добијања срчаних болести.
Смртност од срчаних болести пала је за петину код вегетаријанаца који су конзумирали најмање УПФ-а и 13 процената код кардиоваскуларних болести у целини.
Научници су приметили да УПФ изазивају накупљање масних наслага унутар артерија.
Др Естер Вамос, коаутор студије, са Imperial College London School of Public Health, рекла је:
„Познато је да свеже биљне намирнице као што су воће и поврће, интегралне житарице и махунарке имају важне здравствене и еколошке предности.
„Док се ултра-прерађена храна често рекламира као здрава храна, ова велика студија сугерише да ултра-обрађена храна на биљној бази нема заштитне ефекте на здравље и да је повезана са лошим здравственим исходима.
Адитиви за храну и индустријски загађивачи присутни у овој храни могу изазвати оксидативни стрес и упалу, сугеришу научници.
Додали су да смернице за исхрану које промовишу биљну исхрану и смањење меса морају такође промовисати важност избегавања УПФ-а за добро здравље срца.
Аутор студије др Фернанда Раубер, стручњак за превентивну медицину са Универзитета у Сао Паулу у Бразилу, рекла је да је то прва студија која показује да су производи од „лажног меса“ повезани са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести.
„Упркос томе што су биљне, ове намирнице могу допринети факторима ризика као што су дислипидемија и хипертензија због свог састава и метода обраде“, рекла је она.
„Адитиви за храну и индустријски загађивачи присутни у овој храни могу изазвати оксидативни стрес и упалу, додатно погоршавајући ризике.
„Стога, наши резултати подржавају прелазак на избор хране засноване на биљкама који узима у обзир степен прераде за побољшање исхода кардиоваскуларног здравља.
Истраживачи су приметили да, иако се чини да су производи здрави тврдећи да су „без меса“, на биљној бази или „из лабораторије“, чињеница да су ултра-обрађени чини их претњом по јавно здравље.
Студија долази усред све већег притиска јавности да замени традиционалне месне и млечне производе лажном „храном“.
Међутим, све већи број стручњака за исхрану упозорава на лажне „месне“ производе.
Нутрициониста и ауторка књиге „Света крава: Случај за (боље месо)“ Дајана Роџерс каже да месо узгојено у лабораторији, као што је оно које продаје Билл Гатес’с Упсиде Фоодс, још увек није тако здраво као Мекдоналдс.
„Радије бих јела своју ципелу него месо узгојено у лабораторији“, рекла је Роџерс.
Британска истраживачка новинарка о храни Џоана Блајтман такође је упозорила на месо биљног порекла, за које каже да понекад садржи и до 30 вештачких састојака.
„Вештачки биљни протеини имају тенденцију да буду препуни ’антихранљивих материја’ – једињења која отежавају нашим цревима да апсорбују корисне макро и микронутријенте“, написала је Блајтман у чланку за Дејли мејл.
„У суштини, мање је сварљиво од правог меса, а свакако је мање хранљиво.
