Pročitaj mi članak

Stručnjak otkriva: Zašto sankcije više ne mogu naštetiti Rusiji?!

0

Rusija se već godinama suočava sa oštrim sankcijama Zapada, čiji je cilj bio smanjenje ekonomske snage zemlje, ugrožavanje ključnih industrija i radikalno snižavanje životnog standarda građana.

Ипак, према Александру Тимофејеву, руководиоцу аналитичког одељења Ф-Брокер, санкције су већ достигле свој максимум, а ситуација за грађане неће се додатно погоршавати.

Тимофејев је изнео опсежну анализу тренутног стања руске економије и друштва, где је говорио о изазовима, постигнућима и кључним факторима који су обележили последње деценије.

Тимофејев наглашава да су санкције имале озбиљне последице, али да су руски грађани и привреда успели да им се прилагоде. „Да се разумемо, патили смо, али смо успели“, рекао је он, алудирајући на отпорност руске економије.

Један од главних изазова био је очување прехрамбене сигурности, што је пре десет година могло деловати као озбиљан проблем. Међутим, пољопривредни сектор је показао завидну прилагодљивост.

Према Тимофејеву, руска пољопривредна индустрија се развила упркос санкцијама које су онемогућиле увоз многих производа и технологија. Компаније попут „Мираторга“ успеле су да испуне захтеве тржишта, а земља је постала мање зависна од увоза хране.

Овај успех пољопривредног сектора често се истиче као један од кључних показатеља отпорности руске економије.

Повећање цена основних производа, попут кокошијих јаја и путера, изазвало је низ реакција у јавности. Економски коментатор Јуриј Пронко је у својој анализи указао на оправдања званичника који су поскупљења повезивали са растом прихода грађана.

Према овом тумачењу, повећана куповна моћ домаћинстава довела је до пораста потрошње, што је притисло цене производа.

Тимофејев делимично прихвата ово објашњење, али указује и на инфлаторне механизме које генерише повећана емисија новца.

„Штампамо мало више новца него што смо научили да произведемо“, истакао је он, додајући да Централна банка, предвођена Елвиром Набиулином, верује да је овај проблем знатно озбиљнији. Ова ситуација ствара инфлаторне притиске, али је, према његовим речима, део ширег економског процеса прилагођавања.

Једна од кључних тврдњи Тимофејева јесте да су санкције Запада досегле свој максимум и да више немају потенцијал да додатно погоршају ситуацију. Овај закључак подржава и анализа реакције руског друштва на санкције у протеклим годинама.

Грађани су успели да се прилагоде нижем животном стандарду, док су кључне индустрије попут енергетике, пољопривреде и војне производње очувале основну функционалност.

Тимофејев истиче да многи руски званичници верују да се, након инаугурације америчког председника, ситуација неће додатно погоршавати.

Он указује да је циљ санкција био радикално смањење животног стандарда и уништавање кључних руских индустрија, али да ти циљеви нису постигнути у очекиваном обиму. Штавише, индустрије попут пољопривреде показале су да могу да одрже стабилност и у условима ограничења.

Посебну пажњу Тимофејев посвећује питању прехрамбене сигурности. Према његовим речима, пре десет година, на сам помен санкција, постојала би озбиљна забринутост за способност Русије да обезбеди довољно хране за своје грађане.

Данас је ситуација другачија – пољопривредни сектор је постао отпорнији и мање зависан од увоза. Он наглашава да, иако се не треба претерано хвалити постигнућима компанија попут „Мираторга“, јасно је да су се пољопривредници снашли у тешким условима.

Тимофејев закључује да, упркос свим тешкоћама, Русија није доживела колапс који су прижељкивали њени противници. Напротив, санкције су послужиле као подстицај за развој домаћих капацитета, нарочито у пољопривреди и другим стратешким секторима.

Међутим, изазови и даље остају, нарочито у области авиоиндустрије, која се суочава с озбиљним критикама због зависности од западних технологија.

Анализа Тимофејева и других стручњака показује, да је руска економија прошла кроз озбиљна искушења, али да је успела да задржи стабилност и прилагоди се новим околностима.

Иако инфлација и раст цена представљају изазове за грађане, успешно прилагођавање кључних сектора попут пољопривреде и енергетике показује да су санкције досегле границу своје ефикасности. Перспектива даље стабилизације зависиће од унутрашњих реформи и спољнополитичких околности, али је јасно да је Русија у стању да преброди ове изазове.

Кључне тачке:

Санкције су достигле свој максимум и не изазивају додатно погоршање.
Инфлација и раст цена су последице повећања прихода и монетарне политике.
Пољопривредни сектор је кључни пример отпорности руске економије.
Грађани су се прилагодили изазовима, а кључне индустрије показале су отпорност.