ШТЕДЕТИ ИЛИ ТРОШИТИ: Разлике у руском и америчком приступу породичним финансијама

09:30 12.10.2018.

Пријатељство, љубав, мржња и друге емоције су универзалне, али када се ради о новцу и породичном буџету, Руси и Американци као да живе на различитим планетама. Наша репортерка, рођена Рускиња која живи у Америци, открива нам због чега два народа имају потпуно различит приступ штедњи и трошењу.

„Дакле… Колико планираш да трошиш месечно на намирнице?” Мој момак Американац озбиљно се загледа у моје очи. Нисам сасвим сигурна да га добро разумем. Намирнице? Заиста романтична тема за разговор.

„Молим?” – кажем изненађено. Да, живећемо заједно, али нисам сигурна да сам тренутно спремна за разговор о намирницама или пеленама.

„Намирнице су једна од главних ставки у породичном буџету. Колико трошиш годишње?”

„Мора да се шалиш! Зашто би уопште требало да знам колико годишње трошим на намирнице? Ово није лансирање ракете. То ме уопште не занима”, одговорила сам.

На крају овог разговора ја сам на ивици нервног слома. Не, уопште ме не занимају проклете намирнице. Немам појма како ћемо делити рачуне. Нећу ти наплатити ако купим авокадо. Ако те храна толико интересује, нека све буде на твој рачун.

Трошење новца у Совјетском Савезу

То сигурно није начин како већина америчких породица које познајем планира свој буџет. Дугорочни финансијски планови, међутим, за мене су бесмислени. Одрасла сам у Совјетском Савезу, где трошење новца на нешто лепо није било могуће. У продавницама је мало тога било доступно и морали сте да стојите у редовима да бисте купили било шта.

За већину Руса финансије су нешто непредвидиво. Наравно, тактика планирања буџета увелико зависи од карактера и васпитања, али, генерално, Американци су при трошењу разумнији. Они се такође много више стресирају око новца од Руса који се озбиљно забрину тек кад им се износ на рачуну приближи нули.

Није никакво чудо што је новац један од главних разлога за свађу у мешовитим руско-америчким породицама. „Приступ моје жене [Рускиње] је такав да она сматра да ако имамо новца, треба да га трошимо”, жали се Мартин Џерзи, амерички предузетник из Конектиката. „Имамо троје деце, али она не схвата да треба да штедимо за њихову будућност.”

Да штедимо за колеџ? Живот је сувише непредвидив

Већина Руса старости од 25 до 60 година припада генерацијама које су много пута у животу губиле и поново зарађивале новац. Упознала сам људе који су се преко ноћи обогатили. Штедња мојих родитеља се у финансијској кризи 1998. године претворила у безвредан папир. Моја плата је током 15 година рада много пута била обезвређена.

Не верујем држави, инвестиционим фондовима, банкама ни финансијским саветницима. Сви они греше, лажу или побегну са новцем. Ако сте одрасли у Русији, само једну ствар знате са сигурношћу: ништа, апсолутно ништа на овом свету није сигурно. Боље је новац потрошити пре него што буде касно, а ја то волим да радим на путовањима, забавама или улажући у образовање, на нешто што ћу памтити и у чему ћу уживати.

„Моја жена [Рускиња] сматра да су нам потребна скупа путовања, одлазак авионом на неко далеко егзотично место, али 95% Американаца никада не одлази на такве одморе”, рекао ми је Дејвид, пословни консултант из САД. „Ми смо одрасли у рестриктивним условима у којима су људи, ако би имали вишак новца, радије штедели како би могли да плате колеџ или неку другу велику и важну ствар у животу.”

Многи Руси су одрасли у сличним условима, али некако су из свог искуства извукли сасвим другачије закључке.

Живи пуним плућима и уживај

„Руси већи део 20. века нису имали потрошачку културу и они су жељни да живе пуним плућима и да уживају у животу”, каже Џон, некада запослен у невладиној организацији. „Генерално, Руси различита искуства цене више од Американаца. Моја жена [Рускиња] одмор од 5000 долара види као нешто што ће деца памтити целог живота. Док ја мислим да је боље да новац сачувамо за њихово образовање, јер је образовање нешто што ће сигурно дефинисати њихову будућност.”

Већина Американаца ужива у високом стандарду, али то има своју цену. Морају да плате за готово све и под великим су стресом, јер су забринути да неће имати довољно новца. У Америци се много времена и енергије троши на брижљиво планирање буџета. То је вештина коју већина Руса никад неће савладати осим ако економски услови у њиховој земљи не постану стабилнији и предвидљивији.

Американци такође могу нешто да науче од „неодговорног” руског приступа: понекад је животно искуство много важније од новца који сте платити. Мој момак каже да је то нешто што он учи и верује да ћемо се једног дана „срести на пола пута”.

Знам да наше расправе неће променити моје убеђење да вреди трошити на задовољства и удобност, али долар мање или више не прави велику разлику. Ипак сам израчунала колико трошим на намирнице. И тачно је да коштају више него што сам очекивала.