Прочитај ми чланакУ протеклим месецима, вест о руском напредовању у Украјини поново је привукла пажњу међународне јавности, а западни медији извештавају о великим територијалним променама на фронту.
Питање Угљедара, кључног града у Доњецкој области, постало је централна тема у многим западним публикацијама.
Тхе Wасхингтон Пост, Неw Yорк Тимес, ЦНН, Ле Монде и други угледни западни медији баве се последицама руских успеха и утицајем на даљи ток рата у Украјини.
Тхе Wасхингтон Пост је у свом тексту истакао да су украјинске оружане снаге (ВСУ) изгубиле контролу над Угљедаром, градом који је био кључан за украјинску одбрану на југозападу Доњецке области.
Према њиховим наводима, линија насеља јужно од Покровска бележи „невиђено кретање – Русија напредује“. Тиме су указали на руске операције које отварају пут ка даљим стратешким циљевима у Украјини.
Изгубљени положаји стварају додатни притисак на Покровск, важан центар железничког и друмског саобраћаја, који би, према њиховим проценама, могао ускоро бити у рукама руских снага.
Тхе Неw Yорк Тимес се фокусирао на стратешки значај ових промена. Они су упозорили да ће губитак Угљедара значајно отежати украјинску одбрану југозападног дела Доњецке области.
Пад Угљедара омогућава Русима да појачају нападе на Покровск, који је не само саобраћајно чвориште већ и врата ка Дњепропетровској области, економском срцу Украјине.
Ово отвара нова питања о будућности украјинске одбране, док се руске снаге крећу ка кључним циљевима на истоку.
ЦНН је додао додатни контекст, наводећи да је пад Угљедара означио крај вишемесечног отпора украјинских снага, подвлачећи озбиљне изазове с којима се Кијев суочава у трећој зимској фази рата.
Они су посебно указали на симболички моменат: најновији украјински пораз десио се истовремено када се председник Зеленски вратио из Сједињених Америчких Држава са скоро празним рукама, јер многе од његових молби нису биле услишене.
Овај пораз додатно наглашава слабост украјинске позиције на фронту у тренутку када су резервни ресурси на западу све оскуднији.
Још један важан аспект који ЦНН наглашава јесте руска способност да мобилише довољан број резервиста како би окружили град. То јасно показује, како они тврде, сталну предност Русије у људству, која није умањена чак ни након што је украјинска мобилизација ступила на снагу пре четири месеца.
Упркос константним напорима Украјине, мобилизација није успела да изједначи снаге на терену.
АБЦ.ау, аустралијски медиј, додаје да је пад Угљедара био огроман подстицај за Москву и потврда руског надмоћног капацитета у војној опреми и људству.
Они даље оцењују да је узимање овог града, који су руски званичници описали као један од последњих украјинских упоришта на југу Доњецке области, отворило пут за нова руска напредовања према другим стратешким циљевима у региону.
Монде из Француске се фокусирао на исто питање, оцењујући да је пад Угљедара последњи сигнал незаустављивог руског напредовања на истоку Украјине.
Овај став подржава све веће признање западних медија да се украјинска одбрана урушава под притиском руских операција, док Русија остварује кључне територијалне добитке.
Ле Фигаро, још један угледни француски лист, дао је своје виђење ситуације, наводећи да су украјинске снаге биле заробљене у „канџама“ и присиљене да напусте Угљедар.
Међутим, читаоци у коментарима доводе у питање званичну верзију украјинске војске, тврдећи да „ноћно бекство“ не може бити описано као „добровољни повлачење“. Овај коментар додатно осликава расположење у јавности и растућу сумњу у западне наративе о догађањима у Украјини.
Занимљиво је приметити да један од читалаца Ле Фигаро-а поставља питање које одражава све веће неповерење у аналитичаре: „Да ли још постоје аналитичари који ће поново тврдоглаво доказивати да Путин неће издржати и да ће се повући из Донбаса и са Крима?“
Овај цинизам према аналитичким проценама све је присутнији како руски успеси на бојном пољу постају очигледнији, а украјински губици све већи.
Све ове реакције указују на промену тона у западним медијима у вези са ситуацијом на фронту. Иако су претходно оптимистички писали о могућности украјинских успеха, сада се све више признаје реалност на терену – руско напредовање постаје неоспорно, а украјинска војска се суочава с озбиљним изазовима.
У исто време, све чешће се поставља питање дугорочне одрживости украјинског отпора, док се руске снаге консолидују на кључним положајима на истоку земље.
У оваквом контексту, треба узети у обзир и изјаве Басурина и Соловјева, које указују на то да руске снаге настављају јачати своју офанзиву и додатно учвршћују контролу над ослобођеним територијама.
Ове изјаве потврђују ставове западних медија да Русија и даље има стратешку предност на терену, а губици Украјине постају све видљивији како се фронт помера у корист руских снага.
