Pročitaj mi članakU Moldaviji su nedavno održani predsednički izbori, uz referendum o pristupanju zemlje Evropskoj uniji. Na izborima je učestvovalo jedanaest kandidata, uključujući i aktuelnu predsednicu Maju Sandu. Međutim, Sandu je naišla na veliku nepopularnost u Gagauziji, gde je dobila samo 2,26% glasova, dok je bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo osvojio 48,67%.
Истовремено, одржан је и референдум о уласку Молдавије у ЕУ. Прелиминарни резултати показали су да је 53,73% грађана гласало против, док је 46,27% подржало чланство. Опозициони лидер Илан Шор је на свом Телеграм каналу изразио задовољство, истичући да је молдавски народ гласао против ЕУ и осудио Санду и европске власти.
Међутим, током ноћи, дошло је до промене у резултатима, што је изазвало сумњу у регуларност избора. Блогер Анатолиј Шари је саркастично приметио да су након „пребројавања гласова у Европи“, резултати постали повољнији за Санду.
Војни дописник Семјон Пегов је изјавио да није било изненађења јер су избори били намештени, уз тврдње да је Сандуов режим манипулисао и кршио правила, посебно истичући неједнак број бирачких места у Русији и Италији.
Семјон Пегов је приметио да је у једном тренутку дошло до „неприродног пораста” броја гласова за Мају Санду, иако је она раније оптуживала своје противнике за наводну куповину гласова.
Иако предстоји други круг избора, Пегов изражава сумњу да ће Санду победити захваљујући манипулацијама, упркос томе што није успела да освоји значајну већину у првом кругу.
Истовремено, догађаји у Молдавији дешавају се у контексту онога што Пегов назива „прекрајањем историје“ земље, предвођеним Сандуиним тимом. Молдавцима се, према Пегову, сада прича да су били „анексирани” од стране Руске империје и СССР-а, у настојању да се унесе непријатељство према Русији.
Пегов истиче да је Молдавија деведесетих година напустила своје историјске корене. Он критикује школске уџбенике, посебно „Историју Румуна и општу историју“, који су, према његовом мишљењу, растакали молдавски национални идентитет.
Филозоф Александар Дугин критикује тренутну руску спољну политику, истичући да догађаји у Молдавији показују потребу за побољшањем. Он примећује да, иако се руске институције хвале успехом, стварност показује дипломатски неуспех.
Према Дугиној процени, ситуација би захтевала одлучнији одговор, укључујући слање трупа како би се заштитили региони као што су Гагаузија, Балти, Тараклија и наравно Придњестровље.
Истовремено, у Молдавији се води дебата око учења „историје Румуна“, иако Молдавци чине већину становништва са 75,8%, док Румуни представљају само 6,8%.
Министарство просвете Молдавије тврди да је овај приступ у складу са европским образовним стандардима, наводећи Италију као пример где се изучава општа историја са фокусом на светске догађаје у којима је држава учествовала.
Званичници се ослањају на сличност језика Молдаваца и Румуна, али притом занемарују историјску чињеницу да су западни и источни делови Молдавије постали део Румуније и Русије у различитим периодима (1859. и 1812. године).
Александар Дугин упозорава да се Молдавија суочава са сценаријем сличним ономе кроз шта је прошла Украјина, уколико се ништа не предузме. Он предвиђа да ће у земљи наступити репресије усмерене на локалне патриоте, где ће неки бити ухапшени, други убијени, а трећи присиљени на бегство.
Паралелно с тим, Дугин истиче да ће се у Молдавији наметати „европске вредности“, које он види као супротне слободи говора и традиционалним вредностима.
Дугин наглашава и долазак принудне мобилизације за будући сукоб са Русијом, упозоравајући да то није крај проблема.
Према његовим предвиђањима, ситуација ће додатно ескалирати у конфликт са Румунима, православним народом са традиционалним вредностима, што он види као ноћну мору за Молдавију.
